Devojka po imenu Irina Stanković, poznatija kao ćerka jednog od najvećih biznismena Balkana, na svečanosti koju održava njen otac povodom njegovog dugogodišnjeg uspeha neočekivano gubi roditelje u pucnjavi, nakon čega biva oteta četiri godine dok je...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
-Maj 2018-
Miloš
Te oči imaju pogled zbog kojeg bes nekontrolisano ovlada mnome,taj stav zbog kog imam razloga da je mrzim,a to je stvar koja me takođe privlači, taj hod na visokim potpeticama, čiji jek odzvanja celim Beogradom, danima mi para uši, kao i njen umiljati a ujedno i oštar glas koji me parališe u mestu. Mada, stvar koja me je najviše dovela do tačke ludila, jeste...njeno odbijanje. Zašto?Jebeno zašto? Zašto me to jebeno loži?Zašto na to pitanje ne mogu da pronađem odgovor?Zar je ona ta koja će biti razlog mog kraja, i da li je ovo uopšte početak istog i zašto se ni ne trudim da se oduprem tome?Zašto dopuštam da propadam?Delić po delić? Kako ovo da nazovem?Zaljubljenost ili opsesija?Ček šta?!Da li sam ja to upravo pomislio 'zaljubljen'? Eh,Miloše, pičko propala. Dozvolio si da osećanja ovladaju tobom. Iz mojih ne tako stabilnih misli,prekida me zvono fiksnog telefona na radnom stolu, čiju sam slušalicu odmah podigao "Reci, Aleks" "Gospodine Maksimoviću, Stanković Irina želi da Vas poseti kako bi dobila dozvolu za rad. Da li Ste slobodni?" "N-Naravno da jesam. Neka dođe" Da li je moguće da sam toliko otišao u krajnost da sam umalo mogao da zaboravim da je danas dan kada se otvara šansa za ostvarenje mog sna: Da je ukrotim i da joj dokažem da je njeno odbijanje zapravo bila gluma. Odjednom se čulo kucanje na vratima "Napred!" Odgovorio sam, pomalo ushićeno. Osmeh se pojavio onog trenutka, kada je ušla i za sobom zatvorila vrata. Bez sumnje, to je bila ona. Crna kosa koja se prostirala do njenog struka, zelene oči koje su u meni izazivale buru, kao i crveni karmin na njenim usnama koji se savršeno uklapao uz njenu crno-belu poslovnu kombinaciju. Ova devojka defitnivno zna znanje. Svojim čvrstim koracima je došetala do mog stola, kao što je ispružila svoju ruku na šta sam ispružio svoju, spojio ih i rukovali se, nakon čega smo se odvojili. "Dobro jutro,gospodine Maksimoviću" "Dobro jutro i tebi, Irina. Sedi" Samo je klimnula glavom i sela u fotelji koja se nalazila odmah pored mog radnog stola. "Hm, koji podaci bi bili validni kako bih dobila svoje radno mesto?" "Samo mi reci koju si srednju školu pohađala" "Petu ekonomsku, bankarski smer" "Hm, odlično. To je I više nego dovoljno za dozvolu za rad" "Biću direktna. Koju sam poziciju dobila i gde se nalazi moja kancelarija?" "Tvoja kancelarija se nalazi sprat niže i ti si sada naš direktor finansija" "Zanimljivo. Tu poziciju ne dobija svako..." "Upravo zato si je i dobila jer je bivši direktor penzionisan, a poverenje u radnike nižih pozicija nemam kako bih ih unapredio za direktora, jer to su finansije, a ova firma raspolaže ogromnim ciframa" "Shvatam. Divno. Pa, mogu li je pogledati?" "Kancelariju?Naravno" Ustao sam sa stolice i došetao do vrata a ista sam i otvorio. "Dođite za mnom" Klimnula je glavom i na licu nabavila blagi osmeh, nakon čega je i ona izašla i krenula sa mnom ka stepenicama. Dok smo silazili sa stepeništa i dok smo kročili velikim hodnikom, vladala je, za mene, itekako napeta tišina. Takva prilika a u blokadi sam da bilo šta kažem. Kada smo stigli ispred vrata kancelarije za direktore finansija, na svu sreću, vrata iste su bila otključana što mi je spasilo gubljenje vremena za potražnju ključa kod domara koji su raštrkani po celoj zgradi firme. S obzirom da je nije razgledala dugo, shvatio sam da joj se enterijer, kao i eksterijer same kancelarije dopao. "Pa, kako ti se čini?" "Da budem iskrena, sviđa mi se. Ovde će biti lepo raditi" "Drago mi je što to čujem" "Pa, mogu li odmah da počnem sa radom?" "Naravno, a prvi zadatak je da uradiš evidenciju trenutnog finansijskog kapaciteta firme jer uskoro trebam investirati u izgradnji jednog hotela na Zlatiboru" "Primljeno" "Ako je tako, odoh" Izašao sam iz sobe, pomalo tužan jer nisam smeo ostati duže. Postao bih sumnjiv a i ne želim biti napadan što se toga tiče. Dopustiću da ide sve svojim tokom makar to otišlo u krajnost. Vratio sam se u svoju kancelariju i proveo ostatak dana u istoj obavljajući dosadnu papirologiju.
Irina
Da li je realno da je ispao toliki Idiot? Upravo je sam sebi namestio propast. Direktor finansija?Pozicija koja mi je i više nego odgovarajuća, s obzirom da sam očekivala poziciju običnog računovođe. Investiranje u izgradnji hotela na Zlatiboru?Mislim da se to neće desiti s obzirom da je predviđeno da će se gradnja završiti za dve godine a ti ćeš propasti za mesec ipo dana. Na lap topu koji se nalazio ispred mene, ušla sam u bazu finansija. Dvadeset milijardi dinara?Nije loše, s obzirom da si predhodno izgubio 50 miliona evra, što je duplo više od ovoga. Postavka skrivenih kamera će biti prosta, s obzirom da je zgrada mnogo manja od Markove lažne firme. Koga zajebavam?I ovo je lažna firma koja skriva najveće zlo Beograda. A što se tiče finansijskog pada, to mogu da uradim upravo odmah. Volela bih mu videti izraz lica kada usred sastanka vidi preveliki pad. Ili još bolje, zbog bilansa, izgradnja će biti obustavljena i time će firma pasti u očiju javnosti. Ovo je početak jednog velikog kraja. ------------------------------------------------------------ Kada kažem početak jednog velikog kraja, znači da i jeste jedan veliki početak, a to je početak #MiIrina ere u kojoj ću vam dati mali predah od njenih spletki, ali nakon tih lepih nastavaka, očekujte jedan veliki kolaps😁❤
