Devojka po imenu Irina Stanković, poznatija kao ćerka jednog od najvećih biznismena Balkana, na svečanosti koju održava njen otac povodom njegovog dugogodišnjeg uspeha neočekivano gubi roditelje u pucnjavi, nakon čega biva oteta četiri godine dok je...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
-April 2018-
Miloš
Stajao sam u mestu kao da sam zamrznut, dok sam gledao kako njena vitka figura polako odlazi. U meni se, niotkud, javio jedan jako čudan osećaj. Kao da sam postao očaran. Ustvari, ne znam ni ja sam, ali znam samo jedno: da nije ovo poslednji susret. U nekim mojim, takoreći glupavim mislima, prekida me zvuk pucnja koji me je iste sekunde raspametio. Ljudi koji su se nalazili unutar kluba krenuli su da paniče i tako beže iz istog. Od straha i panike, koja se takođe ulila u meni, i ja sam istrčao. Kada sam izašao, metar naspram mene, stajao je neki lik sa puškom u ruci. Refleksno sam izvadio pištolj i uperio ka njemu, ali je on ispalio metak u isti tako da mi je odletio iz ruke. "Pripremi se da umreš, kučkin sine" Kada sam zatvorio oči, da ne bih gledao svoj nestanak sa lica zemlje, odjednom je nastala takva tišina da se iz daljine čuo jek, naizgled visokih potpetica. Kada sam otvorio oči, imao sam šta i da vidim. Ispred mene je bila ona ista crnokosa devojka u crnoj kratkoj haljini i crnim visokim potpeticama dok joj je u ruci bio pištolj koji je upereno držala ka ovom liku "Prenesi svom gazdi da su njegovi ljudi najveće pičke" Nakon njenih reči, lik sa puškom je potrčao negde glavom bez obzira. Jebote, koliko je ova žena zanimljiva. Takav izgled, a tako neverovatan stav. "Eh, nisam znala da su likovi poput tebe ovoliki slabići" Izgleda da su ove reči upravo bile upućene meni. Iskreno, koliko god da su te reči izazvale bes u meni, u pravu je. "Idiote, šta stojiš tu ko da si duha video?" Pitala me je sa puna cinizma u glasu bacajući mi ključeve koje sam uspešno uhvatio "Šta si očekivao?Da ću da te vozim ko neku primadonu?" "Ne, nisam i mislio..." Odgovorio sam sa nepuno nesigurnosti u mom glasu. "Hajde, ako ne želiš da nas policija uhvati I smara za izjave" Šmekerski, pružio sam ruku napred "Dame prve, moliću" Na šta se ona samo nasmejala. Dok smo hodali ka autu, pogled nisam mogao da maknem sa nje i njenog tako savršenog tela. Kada smo stigli, otključao sam auto. Kada sam hteo da joj, takoreći, pripomognem u otvaranju suvozačevih vrata, ona je samo stavila ruku na ista i samo še nasmejala "Neka hvala. Sama ću" Pošto nisam znao kako da odreagujem, samo sam klimnuo glavom i otišao na vozačevo mesto. Tokom vožnje, vladala je potpuna tišina. Pošto nisam našao adekvatnih reči da bi prekinuo istu, odlučio sam je prekinuti sasvim jednostavnim pitanjem "Ovaj...gde ti je stan da bih te odvezao do istog? "Novi Beograd, Blok 21" Zar toliko daleko?Tek smo u centru. Biće ovo duga vožnja. Jebote, ova likuša me već izluđuje a ni ime joj ne znam. "Nego, da li bih mogao da znam kako se zoveš?" "Irina. Irina Stanković" Irina Stanković? To ime mi je veoma poznato odnekud, ali ne mogu se setiti odakle. "Drago mi je. Ja sam M..." "Miloš Maksimović. Znam. Nemaš potrebe da se predstavljaš, kad se odlično zna ko je najveći ološ u Beogradu" Jebote, sa mnogim devojaka sa kojima sam bio ni ime mi nisu znale, a ova već uveliko ima smelosti i da me vređa. "E, tu smo. Blok 21. Izaći ću ovde. Stan mi je u blizini" "O-okej. Vidimo se" Bez ikakve izgovorene reči je izašla iz auta i uputila se ka nekom pravcu, verovatno zgradi u kojoj živi. Ko je ova devojka i da li postoji neki razlog zašto mi je ušla u život? ------------------------------------------------------------ Pa kako vam se čini početak #mirina ere?🤗💘
