91 DAN

Part 26

-Maj 2018-

Irina

Ostala sam ispred kazina još koji trenutak kako bih sačekala da se Miloš malo udalji ne bi li uhvatio najmanji trag sumnje. Na svu sreću,udaljio se veoma brzo. U trenutku kada sam iz male crne tašne trebala da izvadim svoj mobilni,zazvonio je i upravo se javila osoba koju sam trebala da pozovem, a to je ni manje ni više nego šef Voždovačkog podzemlja, Marko Lazić. Kažiprstom sam prešla preko zelene slušalice i time započela razgovor.
"Upravo sam htela da ti se javim..."
"Oho, šta će to biti pa da hoćeš da zoveš i to mene?"
Odgovorio je postavivši pitanje sa Velikom dozom njegovog podmuklog sarkazma.
"Pa, donosim ti lepe vesti. U šaci nam je. Tačnije meni"
"Znači pobeda"
"Tako nekako. A što si ti mene pozvao?"
"Pozvao sam te da bi došla u bazu"
"U polovi noći?! TI si poremećen majke mi"
"Dolazi, tu je Čen. Trebaš mi za pregovaranje"
Na šta sam samo preobrnula očima. Zar je toliko nesposoban da bar jedan ugovor prođe bez moje pomoći?!
"Dolazim"
Prekinula sam poziv i autom sam se uputila ka bazi. Pošto je bilo baš kasno, i klubovi već uveliko rade, nije bilo gužve pa sam za nekih par minuta već parkirala auto ispred. Čim sam ušla u hodniku baze, Aleksa je već visio na vratima, što sam mogla i da pretpostavim.
"U podzemlju su, soba 441A"
Na šta sam samo klimnula glavom i laganim koracima se uputila ka stepenicama koje vode ka podzemlju. Ako ga već tamo drži, verovatno je reč o tome da pregovaraju o nečemu uveliko važnom ili pregovaranje je došlo do nekog konflikta pa ga sada ovde drži kako bi ga naterao da ugovor prihvati. Pošto se soba 441A nalazila na kraju podzemnog hodnika koji je ujedno ovde i najjeziviji. Ustvari, ako ćemo iskreno, ako si protiv mafije, i ako te uhvate, svaka prostorija bi ti bila zastrašujuća pa čak i salon u kom mi izvršioci sedimo, koja važi za jednu od najlepših i najurednijih. Kada sam stala ispred vrata, skupila sam prste, podigla sam ruku i blago pokucala par puta na ista, čiji je jek odjekivao celim hodnikom, a par trenutaka nakon jeka,čuo se Markov dubok glas koji je rekao da uđem. Otvorila sam vrata napred i čim sam ušla, zatvorila sam ih. Pošto je Čen tu, a Čen ne zna moju bliskost,tačnije jačinu mog uticaja na čelu mafiju, kao i na samog vođu, naoštrila sam svoj pogled koji je gledao pravo u Marka, poklonila sam se, skinuvši šešir, koji sam stavila preko face.
"Izvršno telo, Stanković Irina. Voždovačkoj mafiji i Vama na usluzi"
Na šta je Marko samo nabacio blagi osmeh, na šta sam ustala i ponovo stavila šešir na moju glavu.
"Irina, sedi"
Pokazao mi je na fotelju koja se nalazila između fotelja na kojima su sedeli Marko i Čen, na koju sam, naravno sela i sipala vino u čaši, koja se nalazila na stolu, odmah pored flaše.
"Pa, u čemu je problem?"
"Gospodin Čen odbija da radi sa drogom"
"Drogom?Čudno. Većina njih bi prihvatila tu investiciju. Od nje se najbolje profitira, a što je još zanimljivije, obe strane dobijaju podjednako, zato to i jeste rizičan posao"
"Hah, pogrešno Ste me razumeli gospodine Laziću. Ja bih rado prihvatio, ali ne želim ds svoju porodicu uvaljujem u to, ipak mi smo više porodična kompanija"
"Shvatam"
Dobacila sam te popila jedan gutljaj vina. Nekih par minuta sam slušala njihov razgovor dok se nisam približila Marku i šapnula mu ideju koja mi je upravo došla, nakon čega sam se vratila u prvobitan položaj i krijući pripremila skalpel koji mi je Marko dao te večeri. Iskreno, uvek upali.
"Hm, Čen, a šta ako tvoja porodica nastrada zbog toga što ste odbili ovako pogodnu ponudu?"
U tom trenutku, kao da je Čen postao paralizovan, što mi je dalo znak da ustanem ovaj hladan a tako oštar komad metala prislonim uz njegov vrat niz koji se trenutno slivaju kapljice znoja koje je dobio od naglog priliva adrenalina, kao i to da se Marko ponovo povinovao ideji koja je uspela. Naravno, strah je već preplavio Čena.
"A šta kažete da vođa pošalje mog kolegu u Kinu i za jedno veče cela porodica Xhan(Žan) ode u vazduh, hm?"
Upitala sam tihim, ali jezivim tonom, koji je već oterao Čena u krajnost da samo sekunde fale da kaže "Prihvatam", što se naravno i desilo u trenutku kada je Marko podigao mobilni kako bi Marko pozvao Nikolu.
"Nisam čuo. Možete ponoviti to malo razumljivije?"
Upitao ga je cinično, kao da želi da ga izazove.
"Prihvatam. Kada kreće eksploatacija?"
"Za mesec dana, kada budemo sredili da U Kini neće ni jedan prst sumnje biti uprt u vas."
"Zaista?"
"Ništa se ne brinite gospodine Čen, bićete zaštićeni poput belog medveda sve dok radite za nas"
Blago sam ga potapšala po desnom ramenu i ponovo sela u fotelju.
"Aleksa, ugovor!"
Istog trenutka je ušao Aleksa, držeći u rukama zeleni papir, crnu hemijsku kao i pečat.
"Stavi na što"
Došetao je do stola i sav pribor, zajedno sa ugovorom je odložio na sto, nakon čega je izašao bez reči. Marko je okrenuo ugovor ka Čenu, dok je u ruci držao hemijsku čekajući da je Čen uzme i njome svoj potpis ostavi na ugovoru, što je i uradio.
"Šefe, izvinjavam se, ali ja moram da idem. Ipak, sutra kreće otkucavanje druge polovine moje misije"
"Ako se brineš oko kamera, Čen je, u tvojoj kancelariji ostavio kamere koje proizvodi njegova kompanija"
"Da, veoma su funkcionalne. Misija će ti proći bez problema"
"U, divno, baš ste velikodušni. Doviđenja"
Ustala sam sa fotelje i samo izletela iz sobe, nakon čega sam brzo izašla iz podzemlja i otišla do svoje kancelarije kako bih pokupila kamere i zatim vratila se u stan kako bih se pripremila za sutrašnji dan, kao i za ostatak ove misije.
------------------------------------------------------------
Da li vam je oca scena malo više uništila sliku ove mafije?Kako li tek funkcioniše Miloševa?🤔🤗