Devojka po imenu Irina Stanković, poznatija kao ćerka jednog od najvećih biznismena Balkana, na svečanosti koju održava njen otac povodom njegovog dugogodišnjeg uspeha neočekivano gubi roditelje u pucnjavi, nakon čega biva oteta četiri godine dok je...
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
-Maj 2018-
Irina
Nakon mene je izašao i on, za sobom zatvorivsi vrata sobe. Kada je krenuo ka stepenicama, nije mi preostalo ništa, sem da ga pratim, što sam i uradila. Kada smo sišli, na trenutak smo se našli u salonu kuće gde su bile tri devojke, možda mojih godina, koje su na sebi imale crno-bele uniforme, dok su čistile nameštaj. Naravno, devojke ko devojke, morale su da se okrenu i vide ko je ta, koja predstavlja anonimusa u kući, nakon čega sam, korak uz korak sa Milošem otišla do kuhinje. Kada smo ušli u istu, za šankom je sedela jedna, naizgled starija žena, takođe u crno-beloj uniformi. "Marta, želim da te upoznam sa nekim" Ona se zove Marta? I šta ona predstavlja Milošu uopšte? Sudeći po njenoj starosti, verovatno ona održava kuću ove grešne porodice već godinama, što znači da možda ona krije na tone njihovih tajni, ali izgleda da je primorana da ih krije, jer jadnica nije imala drugog izbora. Na Milošev glas, u kom se osetila neka doza uzbuđenja, Marta se okrenula ka nama, dok joj se iskren smešak ocrtavao na licu, a isto tako i doza iznenađenja, jer me vidi po prvi put, nakon čega je ustala sa stolice, došetala do nas i zagrlila Miloša. Kada se odvojila od Miloša, prišla je meni sa ispruženom rukom, dok je i dalje držala onaj isti smešak na licu, na šta nisam mogla biti ravnodušna, pa sam uradila isto. "Ja sam Irina. Irina Stanković. Miloševa prijateljica" "Ja sam Marta, drago mi je" "Takođe" Ne znam koji je razlog, ali ova žena zrači nekom prijatnošću zbog koje si se mogao osetiti sigurnim. Iskreno, volela bih ovu ženu malo bolje da upoznam. Na trenutak sam bacila pogled na Miloša. Po njegovom izrazu lica sam zaključila da mu nije bilo svejedno kad sam rekla da sam mu prijateljica. Ne, sigurno ću reći da sam još jedna od njegovih kurvi u nizu. Za jedno osamdesetak dana pitaću ga da li mu je svejedno. "Pređite deco" Na šta smo Miloš i ja samo klimnuli glavom i seli za stolom koji se nalazio u sredini kuhinje na kom su se nalazili tanjiri sa omletom i slaninom, a između njih tepsija puna nekih kiflica. Tipičan doručak, ali ujedno i najbolji. "Izvinjavam se što nisam spremila nešto specijalno al' ideja je ponestalo. Već trideset godina spremam ovde. Hvala na razumevanju" Trideset godina? Zar je ova žena trideset godina uzastopno gledala kako ova porodica čini neoprostive grehove?! Samo me zanima kako je uopšte mogla da izdrži da radi ovde svih tih godina? "Kako nije? Kada je na stolu tvoj specijalitet od kiflica sa džemom, ni najbolja svetska kuhinja mi ne treba!" Na šta smo se svo troje nasmejali. Izgleda da će dani koje budem provodila ovde tokom izvršavanja ostatka misije i biti dobri. Kada smo završili sa omletom, na red su, konačno, stigle te kiflice sa džemom, koje mi je približio Miloš, te sam uzela jednu. "Kiflice obavezno moraš da probaš!" "Naravno! Marta, omlet je bio izvrstan! Kakve li su te kiflice, kada se nakon njih, Milošu otvara apetit?" Nakon čega sam pojela jedan zalogaj. "Ovo je izvrsno!" "Heh, pa rekao sam ja" Na moju uzbuđujuću reakciju su se njih dvoje samo nasmejali, što sam uradila i ja. Kada smo završili sa tako izvrsnim doručkom, koji je prošao u izuzetno lepoj atmosferi, Miloš i ja smo otišli do njegove radne sobe. Njegova soba je bila poprilično uredna, ali o radnoj tek nemam reči. Moram priznati, mnogo je lepša i urednija od Lazićeve kancelarije. "Prelepa radna soba. Ovde bih radila sa uživanjem" "Haha, hvala. Sedi" Klimnula sam glavom i sela na fotelji koja se nalazila pored njegovog radnog stola "Pa, kako ti se Marta čini?" "Veoma divna osoba" "Da. Kao poput majke koje..." "Koje šta?" "Um, ma zaboravi" Na šta je samo nervozno mahnuo rukom, koju sam vešto uhvatila svojom, vrativši je na sto, preko koje sam stavila moju "Znaš, meni možeš sve da ispričaš" Na šta je nabacio neki blagi smešak, nakon čega je usledio njegov veliki uzdah "Pa ovako. Marta mi mnogo znači, a i smatram je svojom majkom, jer nisam bio te sreće da vidim majku u životu" "Šta bi to trebalo da znači?" Upitala sam ga sa puno radoznalosti u mom glasu "Znači da je moja majka umrla onog trenutka kada je mene dovela na svet..." Molim?! Majka mu je umrla nakon porođaja?! Ne znam zašto, ali u meni se javila prevelika doza sažaljenja, verovatno jer je j Tijanina mama umrla rano. Ustala sam sa fotelje i došetala do njega, te privila ga u svoj zagrljaj. Kapljice suza koje su se slivale niz njegove obraze, završavale su svoj tok na mojim rukama. Ne. Ovo nije dobro. Kako je moguće da sam tako lako pala na njegove suze? Naglo sam se odvojila od njega i udaljila se par koraka unazad. Kada sam trebala da krenem ka izlazu, zglob moje ruke sam osetila veliki stisak, nakon čega sam bila preokrenuta i pribijena na njegovim grudima, dok se jedna njegova ruka nalazila obavijena oko mog struka, a isto tako i njegove usne su bile na mojima. Osvojila sam ga i brže nego što sam mislila. Ovo ne sluti na dobro... ------------------------------------------------------------ Pa ljudi #mirina je dobila pravi smisao 😍 Šta mislite? Da li će ovo Irina iskoristiti u svojim opakim planovima ili će i ona razviti osećanja prema Milošu? Spremite se, jer je prava priča upravo krenula!😍😏😉
