Uzdizanje Đavola

12. DEO

Dečak je ciknuo kada ga je nešto uhvatilo za zglob noge i izvuklo iz njegovog mračnog skloništa, kao zeca iz jame. Krupna senka se počela smejati kada je videla njegov preplašeni izraz lica.
- Tu si se sakrio, Lisice mala.

Negov izopačeni glas još više je plašio dečaka. Senka ga je bacila u stranu prema vratima. Jauknuo je i ispustio svoju plišanu igračku udarivši o pod, negovo srce je lupalo i poskakivalo, svaki atom u telu mu je govorio da beži pa je to i uradio. Adrenalin koji mu je ispunjavao vene davao mu je snagu. Potrčao je kao nikada pre, porćući od straha i bola. Mogao je da čuje senku koja se zlokobno kikotala iza njega, zbog čega se još više uspaničio i zatim sapleo preko sopstvenih nogu. Zatvorio je oči znajući da su stepenice pred njim. Padao je dugo i svaki udarac ga je boleo više od prethodnog. Kada je napokon prestao da pada svaki centimetar njegovog bića se predao. Nije mogao ni da mrdne, bio je slomljen i paralisan strahom. Uradio je poslednje što je mogao, paravio se mrtav usporivši disanje, zaustavivši suze i drhtanje i neotvorivši oči. Slušao je dok mu je senka prilazila teškim koracima dozivajući ga. "Despote! Despote!" Molio se da je sve samo ružan san i da senka nestane, da se probudi. Nije ni primetio kada je sve utihnulo. Obradovao se kraju svoje noćne more, ali nije znao da je ona tek počinjala.

Glasan prasak, a zatim urlik su ga preplašilo. Glas je zvučao još izopačenije nego prvi put.
- Otvori oči! Pogledaj me!

Despot se trznuo iznanadno otvorivši oči. Njegov pogled je bio upred u plafon i vid mu je bio zamućen. Zatvorio je oči osetivši prevelik pritisak u ušima koji se mogao porediti sa bolom. Pokušao je da prinese desnu ruku glavi. Ali ga ruka  nije slušala. Bacio je pogled na desno i video da mu je ruka vezana kajšem za krevet na kome je ležao i da iz nje vire dve tri cevčice koje su ga povezivale sa nekim ekranom i pretpostavio je infuzijom. Zbunio se neverujući svojim očima i povukao je ruku još jednom zatresavši ceo krevet. "Šta..?" Kada je potvrdio da je stvarno vezan pomerio je levu ruku ka desnoj u želji da iščupa cevčice in nje.
- Molim te nemoj.

Čuo je ženski glas i zatim video siluetu kraj svoje desne strane. Poskočio je odaljivši se najviše što je mogao sa obzirom na to da mu je jedna ruka vezana za krevet. Zarežao je ne znajući ko je to jer mu je vid idalje bio užasno zamućen, nije mogao ni da se osloni na druga čula. Nije mogao da čuje savršeno jer mu je u ušima pištalo kao da će mu mozak eksplodirati i nije mogao da oseti nijedan miris sem mirisa sredstava za čišćenje i hlora. Zatvorio je oči na brzinu i protresao glavu. Kada je ponovo otvorio oči video je Lorenu, koja je sedela na stolici kraj kreveta. Iza nje je mogao da vidi prozor koji je bio zabarakadiran rešetkama.
- Nisam očekivala da se probudiš tako brzo i tako iznenada. Budi pažljiviji inače će ti šavovi popucati.
- Šta si uradila?
- Dala sam ti dovoljno sredstva da uspava konja, izvini morala sam da se postaram da deluje.

Despot se uspravio brzinom svetlosti i dohvatio malu staklenu lampu koja je stajala na stočiću sa druge strane bacivši je u Loreninom pravcu. Idalje je bio poprilično ošamućen tako da je nije bacio savršeno što je izazvalo da lampa proleti kraj nje i razbije se o pod. Lorena je pogledala ka razbijenoj lampi na podu i odahnula. Nakon što je video da ju je promašio zarežao je i vratio se u ležeći položaj. Ponovo je drmnuo desnu ruku, namrštivši se i zatim je levom rukom iščupao cevčice iz desne.
- Zašto si uradio to?
- Zato što mogu.
- Priberi se, želim da te odvedem kod Sani i Bele ali ne mogu ako radiš ovo.

Despot ju je izignorisao posvetivši se proučavanju sobe. Lorena je bila uporna i prišla mu je željna da zaustavi krvarenje koje je on sam sebi izazvao iščupavši tri igle iz svoje ruke. Devojka je pokušala da uhvati njegovu ruku, ali ju je on povukao u stranu pre nego što je ona uspela u svojoj nameri. Probadao ju je pogledom i zarežao je dajući joj doznanja da je prišla i preblizu.
- Neću te povrediti.

Despot je prevrnuo oči što je devojka razumela kao da joj govori "Ma jeli?"
- Nisu svi ljudi tvoji neprijatelji Despote.
- Ali ja ne mogu znati ko jeste a ko nije, zar ne? Sa druge strane mogu pretpostaviti ko jeste a ko nije.

Lorena je podigla šake i pokazala mu sve što ima u rukama, što je zapravo bila samo krpica kojom je želela da mu zaustavi krvarenje. Podigla je jednu obrvu kao da traži odobrenje da mu priđe. Namrštio se okrenuvši glavu ka vratima koja su se nalazila sa njegove leve strane, našta je devojka skupila obrve jer ju je opet izignorisao.
- Ne možeš samo tako...

Prekinulo ju je naglo otvaranje vrata na kojima se zatim pojavio Isak.

Despot se podigao u sedeći položaj skenirajući muškarca koji je doslovno uleteo u prostoriju. Bila mu je poznata njegova svetla kosa kao i njegove svetle oči, nije razumeo zašto je tako sve dok nije spustio pogled na njegovu desnu ruku koja je od zgloba do lakta bila u zavoju. Osmehnuo se nakrivivši glavu. "Dakle on je bacio nož na mene."

Lorena je zbunjeno ustala.
- Isače?
- Traže te u ambulanti.
- Okej.

Lorena je stavila krpicu preko ogradice kreveta i otišla je pozdravivši Despota, našta on nije odgovorio. Isak ga je probo pogledom i zatim otišao za Lorenom. Vrata su se automacki zaključala za njima ostavivši Despota samog.

Otpuhnuo je preusmerivši pažnju na svoji vezanu ruku. Njegov pogled je automacki odlutao do razlomljenjih delova lampe. "Nije ni primetila." Nasmejao se sebi ustavši. Razvukao se najviše što je mogao i dohvatio je jedan veliki oštri komad postolja lampe. Trebalo mu je vreme ali je na kraju uspreo da preseče kaiš. Kada je napokon bio slobodan protrljao je zglob ruke šakom druge ruke. Cela desna ruka mu je bila prekrivena krvlju, što ga je navelo da uzme krpicu koju mu je Lorena ostavila i zavije ruku. Ustao je i napravio par krugova po sobi. Zaustavio se u jednom uglu kraj vrata primetivši kameru koju nekim čudom nije pre video. Skupio je usne i zabio ono oštro parče postolja lampe u centar kamere...