Uzdizanje Đavola

11. DEO

Markus je bez kucanja ušao u Saninu kuću praćen Lorenom.
- Jesi li sigurna da je on Black Fox?
- Da gospodine.
- Onda da vidimo šta Sani i Izabela znaju o ovome.
- One ne znaju. (Lorena je usporila, nakon čega se Markus okrenuo ka njoj)
- Molim?
- One ne znaju da on ubija tvoje ljude, možda nebi trebalo da im pomeneš to. Već znamo ko je Black Fox, pusti ih da nam kažu ko je Despot.
- Lorena, drago mi je što sam te zaposlio.

Osmehnuo se krenuvši ispred devojke. Ona je krenula lakim korakom iza njega. "Nisam baš imala neki izbor kada si mi izneo ponudu za posao..."

Markus je ušao u dnevnu sobu koja je već bila ispunjena njegovim ljudima. Sani i Bela su sedele na kauču, njihova lica su bila prilično uzrujana.
- Dobro veče, pretpostavljam da znate zašto smo ovde.
- Žao mi je šta god da je Despot uradio, samo nemoj da ga povrediš.

Sani je ustala uhvativši Markusa za ruku, našta je on nakrivio glavu.
- Trebaće mi bolji razlog, Sani.
- On... On...
- Mama, ne možeš....

Sani se zaustavila na trenutak zatvorivši oči. "Izvini, tako mi je žao Talija. Ali ako ne otkrijem Marku ovo, on će sigurno ubiti Despota. Ne mogu dopustiti da se to desi. On je sve što mi je ostalo od tebe." Matkus je prebacivao pogled sa Sani na Belu i nazad.
- Šta ne možeš?
- Markuse, zaklela sam se da ti nikada neću ovo reći. Zaklela sam se Taliji...
- Zašto je spominješ? (Mark se namrštio, ime te devojke je bilo dovoljno da probudi osećanja koja nije osetio godinama)
- Mama. (Bela je ustala skupivši obrve)
- Bela, ubiće ga ako mu ne kažemo.

Bela je skupila usne i stala kraj Sani pred Markusa. Klimnula je svojoj majci kao da joj odobrava da mu kaže šta god je nameravala. Markus je svakim sekundom bio sve zbunjeniji, pogotovo nakon što je Sani pomenula Taliju. Dao je sve od sebe da zaboravi tu devojku i samo u jednoj sekundi svako sećanje na nju mu se vratilo.
- Šta želite da mi kažete? Šta propuštam? (Mark je prekinuo tišinu)
- Markuse, Despot je Talijin i tvoj sin. Javila mi se nedugo nakon što je pobegla i rekla mi sve, žao mi je što sam to krila od tebe. Ali da sam ti rekla ona bi samo ponovo pobegla.

Markus je posmatrao Sani dok je pričala, ali njene reči su samo prolazile kroz njegovu glavu i nestajale. "Despot je Talijin i tvoj sin." Jedina rečenica koja se zadržala u njegovoj glavi i vrtela iznova i iznova. Ostao je izgubljen nekih pet sekundi i zatim su uz tu rečenicu u njegovoj glavi dolazile i druge. "Black Fox je moj sin? Moj sin ubija moje ljude. Zna li on? Sigurno da zna, zato je i ovde. A Talija? Krila je ovo od mene? Ne, nije krila, pre nego što je pobegla rekla je da nosi moje dete. Ali sin? Gde ga je krila? Zašto je ovde baš sad? Despot..." Mark se namrštio i okrenuo im leđa zarežavši.
- Mark, Mark. Molim te nemoj ga povrediti.
- Sani, nadam se da razumeš da ću te ubiti sledeći put kada otkrijem da si sakrila nešto on mene. Nadam se da si mi rekla sve.
- Jesam, ponovo žao mi je što sam ti prećutala ovo. Ali zaklela sam se da ću ga zaštiti, i jedini način na koji bi on bio siguran je da bude što dalje od tebe i svega ovoga i ti znaš da je to istina.

Markus se nasmejao što je zbunilo Sani i Belu. "Jedva čekam da saznate ono što ja znam."
- Sani, trebalo bi da više brineš o svojoj kćerci nego o Despotu. Veruj mi nije mu potrebna tvoja zaštita.
- Šta... Šta to znači?
- Izvinite me sad, kasnije ću odrediti koja će biti vaša kazna za ovo. Ne brinite za Despota, neću ga ubiti... Još..

Markus je pokazao svojim ljudima da odvedu Sani i njenu ćerku što su oni i uradili. Isak je prišao Markusu.
- Ima li neko kome nisi napravio dete?
- Malo mi fali da ti prospem mozak, ne igraj se samnom Isače.
- Okej, prestajem. (Isak je podigao šake u znak predaje) Samo jedno pitanje. Misliš li da je došao po krunu?
- Mislim da "kruna" nije ono što on želi. Sećaš li se?, voli da ukrašava svoje žrtve sa porukama upućenim tvome ocu.
- Zaboravio sam na to.
- Mislim da želi Gregora, nažalost ne može da ga dobije. Naravno nisam siguran da ne želi i "krunu", postoji mogućnost da je došao po oba.
- Nažalost?
- Znaš da nikada nisam voleo tvog oca, ali dogovor je dogovor koliko god bio star. Gregor je drugi vođa ove bande sve dok Dominik ne bude dovoljno star da nas oboje zameni.

Isak je odobravajuće klimnuo i otišao za ostalim ljudima. Markus je prekrstio ruke u pokušaju da razmišlja ali ga je u tome sprečio dečko koji se pojavio pred njim. Njegova svetlo smeđa kosa i svetle zelenkasto plave oči su Markusa podsećali na njega kada je bio tih godina. Njegov sedamnaestogodišnji sin je prekrstio ruke stavši pred njega što mu je dalo doznanja da je Dominik sve čuo.
- Prevario si majku?
- Haha, Talija je bila mnogo pre tvoje majke dečko. Tako da ne.
- Aha, dakle taj Despot je stratiji od mene?
- Da, trebalo bi... (zamislio se, dok je računao u glavi) Trebalo bi da ima oko 25 godina.
- Što znači da bi on trebalo da te nasledi.
- Ne, stariji je ali Talija i ja nikada nismo bili u braku, što tebi daje prednost.
- Zašto ga samo ne ubiješ, ubio je toliko naših ljudi, čak ga ni ne znaš.
- Prvo ne budi toliko nadmen dok pričaš, ja vodim ovu mafiju i to su moji ljudi, drugo ja biram šta će biti sa onima koji ubiju moje ljude. Takođe on nije ubio samo bilo kaoga, ubio je najbolje ljude ove mafije, to ne može svako. Hoću da vidim šta još može, biće zanimljivo.

Dominik je klimnuo, znao je da njogov otac sigurno nije odlučio da poštedi Despotov život zato što je želeo da ispravi svoje greške ili nešto tako. Njegov otac je na prvo mesto uvek stavljao mafiju, sve što je radio bilo je za mafiju, tako da verovatno želi i iz ovoga da izvuče nešto što će ojačati mafiju ili joj bar vratiti snagu ljudi koje joj je Black Fox oduzeo...

Despot je ušao u Saninu i Belinu kuću, nakon što je pokucao par puta. Stavio je telefon u džep od kožne jakne. Nije morao dugo da beži od policije tako da je imao vremena da ode do stana i zameni svoj metcima izbušen duks, kožnom jaknom. Dok je ulazio u kuću neprimetno je osmotrio hodnik. "Nešto nije uredu." Zaključio je zadržavši ulazna vrata pre nego što su se zalupila. "Mogu da odem, trebalo bi da odem... Ali...Šta ako su Bela i Sani u nevolji, ne mogu samo da ih ostavim..." Polako je zatvorio vrata i okrenuo se krenuvši niz hodnik u dnevnu sobu. Ušao je u dnevnu sobu i video Lorenu koja je sedela na kauču očigledno ga očekujući. Stao je na ulazu u sobu kraj polica i ukrasnih ormara.
- Zašto si ovde?

Lorena je primetila kako Despot prelazi pogledom preko sobe. Znao je da se nešto sprema, tražio je nepoklapanja, nešto što bi mu ukazalo na to što se dešava.
- Prespostavljam da već znaš.
- Da znam. Gde su Sani i Bela?
- Ne brini, videćaš ih uskoro, na sigurnom su i nisu povređene, nisu znale da ti ubijaš Markusove ljude.
- Kako si ti znala? Ili bolje da pitam koliko dugo znaš?
- Nije bilo teško zaključiti, tvoja povreda, Isakova povreda, ubistvo na dokovima.

Lorena je ustala i napravila korak ka Despotu koji ju je zaustavio podigavši šaku i dajući joj doznanja da je to najbliže što će mu prići.
- Tvoja smirenost mi govori da si znao da ja radim za Markusa šta me je odalo?
- Sani radi za njega, ti si joj drugarica.

Lorena je klimnula složivši se sa Despotovim zaključkom. Devojka je primetila da iako priča sa njom nije toliko usrestrđen na nju koliko na okolinu. Zauzeo je isti položaj kao i kada ga je upoznala, leđima okrenut zidu i licem ka prozoru. Bio je oprezan, spremao se za napad.
- Slušaj me...

Pokušala je da ga urazumi, da mu da doznanja da je bolje da pođe mirno. Ali ju je on prekinuo dohvativši jedan od porcelanskih tanjra sa police i bacivši ga prema hodniku odakle mu je sa leđa prilazio jedan od Markusovih ljudi. Lorena se trznula kada se čovek srušio kao pokošen. Nakon toga iz kuhinje su se čula dva pucnja od kojih je Despot uspeo da izbegne jedan dok ga je drugi pogodio u stomak tamo gde je već od ranije bio povređen nožem. Despot je zarežao, povivši se.

Lorena ga je uhvatila za ramena kada je pokušao da se ispravi i zadržala ga. Trudila se da spreči dalje pucnje zaklonivši ga svojim telom koliko je mogla.
- Nemoj, niko ne mora da umre ovde. Neće te povrediti ako ne moraju...
- Skloni ruke s mene.

Zarežao je izkasapivši je pogledom. Nije ni očekivala od njega da joj veruje, ali nije joj padalo napamet na mu dopusti da uradi nešto što će naterati Markusove ljude da ga izrešetaju. Izvukla je špric iz džepa i pazeći da joj se ruka svo vreme nalazi izvan Despotovog vidnog polja, brzo pomerila ruku ka njegovom vratu. Iznenadila se kada je videla da je uspeo da zaustavi njenu šaku iako sigurno nije video da ide ka njemu. Ali sve jedno je nije uhvatio na vreme i igla je več bila u njegovom vratu.
- Žao mi je, obećala sam Sani da neću dopustiti da te ubiju.

Deospot je osetio kako se hladna tekućina širi po čitavom njegovom telu, otimajući mu kontrolu i parališući mu mišiće. Pokušao je da se uspravi i izbori sa time, ali njegovo telo je odbijalo da ga posluša, ostavljajući ga zarobljenog u crnom ništavilu...