Uzdizanje Đavola

47. DEO

Bela je sustigla Despota videvši ga na hodniku. Ćušnula ga je u rame kako bi mu privukla pažnju i zatim ga zagrlila.
- Hej!
- Hej.

Izvukla je jabuku iz torbe i mahnula njom veselo, zatim je pruživši Despotu. Despot se nasmejao prihvativši poklon.
- Okej šta je bilo? Ovo je previše veselo ponašanje čak i za tebe.
- Previše veselo? Zašto nebih bila vesela dan je lep a i srela sam te.

Značajno je uperila prst u njega i zatim nastavila niz hodnik sa njim.
- Čekaj zašto nisi u trpezariji sa ostalima?
- Bio sam, ali izašao sam da bih te sreo pre nego što odeš.
- Osećam se počastvovano žtvom koju ste podneli kako bi me sreli.

Bela se naklonila imitirajući stara ponašanja na dvorovima i pod žrtvom aludirajuči na obrok koji je Despot preskočio. Despot je podigao obrvu i sravio ruku iza leđa ispravivši se.
- Drago mi je, voleo bih kada bi ste mi dopustili da vas otpratim do vaše kočije moja damo.
- Rado.

Bela je uhvatila Despota pod ruku. Despot ju je otpratio do kapije, nije smeo da ide dalje. Obezbeđenje koje se nalazilo sa duge strane kapije već mu je davalo upozoravajuće poglede.
Bela mu je zahvalila i pozdravila se sa njim krenuvši ka kapiji ali se zaustavila pred istom i vratila do Despota.
- Amm.. Despote, ja...amm... Volim te, kao strvarno...
- Znam.
- Ozbiljno?
- Mhm.
- Zašto mi nisi rekao?
- Pa hteo sam da čujem dok govoriš to. (nasmejao se)

Bela se nasmejala udarivši ga pesnicom u rame. Sklonila je kosu sa lica. Despot je skupio skupio usne. "I ja volim tebe."
- Ali, ne mogu da ti uzvratim. Ne kako bi ti želela.

Imao je veliku potrebu da udari sebe zbog laži koje joj govori. Ali tako je bilo bolje, nije li? Svakako nije imao još dugo vremena i istina bi je povredila još više, znao je koliko boli imati nešto i izgubiti ga i nije hteo da ona prolazi kroz takav bol.
- Nisam neko ko bi mogao da ti da sve što želiš, nisam neko ko bi mogao zauvek da ostane sa tobom. Samo bih te povredio.

"Nikada nisam ovoliko želeo da budem normalan." Zaknjučio je posmatrajući Belu. "Nikada nisam ovoliko želeo da budem kraj nekoga." Bela je klimnula zagrlivši ga.
- Okej, nadam se da onda može samo ostati ovako.

Despot joj je uzvratio. "Jako dugo nisam voleo nekoga." Nasmejao se osetivši neku težinu u grudima. "I nikada nisam voleo nikoga kao tebe."

Despot je izvukao mali lančić iz džepa i pružio ga Beli. Bela ga je prihvatila osmotrivši dva priveska od žice na njoj. Jedan je predstavljao zeca a drugi lisicu oba su imala krune na glavi. Bela se osmehnula.
- Hvala, lepa je. Šta prestavljaju?
- Javi mi kada saznaš.

Nasmejala se pozdravivši ga opet i nestavši iza kapije. Mogao je da čuje promenu u njegovom disanju i osetio je promenu u ritmu njenog srca dok su bili zagrljeni. "Izvini."

Imao je veliku potrebu da zvakne nešto, ali ju je obuzdao čuvši da mu se neko približava. Nije se iznenadio kada se kraj njega zaustavio Aleks.
- Pametno odigrano, izbacuješ je iz slike pre nego što je neko iskoristi protiv tebe.
- Šta hoćeš?
- O, ne budi ljut na mene. Ti si izabrao "slobodu" pre svega ostalog, to podrazumeva i nju.
- To neodgovara na moje pitanje.
- Dajem ti priliku da se predomisliš.
- Baš toliko ne možeš bez mene?
- Ozbiljan sam Despote. Gregor je mrtav, tvoja sloboda ti ništa ne znači sad. Ne možeš čak ni dopustiti sebi da se vežeš za nekoga iz straha da ćeš ih povreditit kada te ubiju.

Despot je neprimetno odmerio Aleksa samo kako bi proverio da li je naoružan. "Kada me ubiju ha, misliš kada me ti ubiješ?" Aleks je podigao obrvu.
- Nisi u stanju ni da se odbraniš, jer te drogiraju svime i svačime. Šta ti takva sloboda znači? Jel to stvarno ono što želiš?