Uzdizanje Đavola

6. DEO

Despot je zatvorio oči osluškujući tišinu koja je vladala na ulici. U daljini je mogao da ćuje zvuk policijskih sirena koji je vremenom postajao sve glasniji i iritantniji. Sirene su urlale bez prekida. Otvorio je oči i osmehnuo se kada je pred njim proletea silueta automobila na čijem su se krovu smenjivale crvena i plava boja. Silueta je odjurila niz ulicu i uskoro nestala iz njegovog vidika, zajedno sa iritantnim zavijanjem sirene. Izvukao je ruke iz džepova zajedno sa malom flekavom maramicom i nastavio da briše ruke. Misli mu je preokupirao slimak koji mu se vrteo po glavi.

Nakon što je napustio Saninu kuću, vratio se na dokove. Čekao je da mu sledeća meta ušeta pravo u šake. Primetio je žensku siluetu koja se polako ali sigurno kretala ka njemu, nesvesna da je on tu. Devojka tamne smeđe kose i zelenih očiju se povukla unazad kada se pojavio pred njom.
- Kris Džesika Miler?
- Ko pita?

Nasmejao se prihvativši okdgovor kao "Da". Znao je da će brzo završiti sa njom, ali sada kada ju je video uživo poželeo je malo zabave. Da su se sreli u drugim okolnostima, izdvojio bi više svog vremena za nju.
- Izvini ljubavi, imam posla. Bilo je zadovoljstvo upoznati te.

Uhvatio ju je za vrat pre nego što je mogla da odreaguje i pribio je uza zid. Držao je stisak tačno onoliko koliko je trebalo da je onesvesti ali ne i ubije. Nakon što je izgubila svest spustio ju je na beton i povukao se u senku. Povukao se u svoje sklonište u pravom trenutku, izbegavši da bude viđen. Muška silueta, koja se u međuvremenu pojavila je uz kratak krik pritrčala devojci koja je ležala na zemlji. Poziv za pomoć je odjeknuo kroz noć davajići doznanja Despotu da će morati da požuri. Izvukao je nož iz korica i uz par tihih koraka se nacrtao iza leđa svog plena. Brzim pokretom mu je stavio oštricu pod grlo. Njegov plen se paralisao strahom, njegovo disanje se upotpunosti usporilo.
- Lud si da dolaziš ovamo, uhvatiće te i zatim je tvoja sudbina zapečaćena.
- Ne brini se za mene, moja sudbina je odavno zapečaćena.

Despot je laganim pokretom prešao preko vrata svog plena u isto vreme mu i prekrivši usta kako nebi rizikovao da neko čuje krike, zatim je pustio njegovo telo da padne na zemlju. Nije imao više vremena za ćaskanje, već je mogao da čuje korake koji su dolazili sa svih strana. Čvrsto je uhvatio dršku noža i iz sve snage je zario u grudi tela, koje se sve slabije koprcalo po zemlji. Istog trenutka je koprcanje prestalo obaveštavajući Despota da je njegov plen gotov. Nakrivio je glavu pogledavši ka dnu ulice na kome su se već nazirale siluete ljudi. Izgledalo je kao da nisu bili naouružani što je bilo dobro, uhvatio ih je nespremne. "Savršen tajming." Nasmejao se i ustao mahnuvši siluetama na dnu ulice, a zatim je potrčao na drugu stranu.
- E nećeš!

Čuo je besan urlik iza sebe i okrenuo se znajući da će se nešto desiti, zatim je osetio udarac u stomak. Talas bola se raširio njegovim telom na kratko mu parališući mišiće. Poklekao je pokušavajući da shvati šta se desilo. Celo veče je imao gorak osećaj da će se nešto desiti i to što je bio upravu ga je samo činilo još raspoloženijim. Naravno nije bio srećan što ga je muškarac svetle kose i svetlih očiju koji je došao kao pojačanje, pogodio nožem, već zato što je predvideo to. Uhvatio je nož i izvukao ga iz dna svog stomaka sa leve strane. Zarežao je i bacio ga nazad na muškarca koji je besno poleteo ka njemu. Nož mu se zario u ruku zbog čega je muškarac jauknuo i zaustavio se.
- Žalim, ali nemam vremena za tebe večeras.

Obavestio je muškarca i zatim mu okrenuo leđa ponovo potrčavši. Mogao je da čuje besno režanje iza sebe.
- Beži dok možeš!

Despot se vratio u stvarnost kada je čuo korake koji su mu se približavali. Nije otvorio oči već je samo vratio maramicu u džep. Nakrivio je glavu kada su se koraci zaustavili kraj njega i pogledao u devojku kraj sebe.
- Šta hoćeš?
- Kako znaš da želim nešto?

Lorena je prekrstila ruke proučavajući ga pogledom.
- Tvoj pogled mi govori da očekuješ nešto, ali možeš zvati to i samo šestim čulom.

Napravio je polukrug oko devojke uzvraćajući joj isti pogled koji je ona njemu davala.
- Okej, samo sam htela da se izvinim.
- I šta očekuješ od mene? Da ti oprostim?
- Hmm, zar ne očekuju to svi kada kažu izvini?
- Da, e pa nije ti oprošteno.

Suzio je oči uprevši prst u nju kao da ukazuje na nešto zanimljivo. Lorena se zbunila odgovorom i podigla obrvu pokušavajući da razume šta se desilo.
- Čekaj... Zašto?
- Zato što ne volim psihologe.

Stavio je ruke u džepove i okrenuo joj leđa krenuvši ka ulici. Lorena je poskočila stigavši ga.
- Kako znaš da sam psiholog?
- Imam iskustva sa tvojom vrstom. Ponašaš se kao psiholog, i gledaš u mene kao u... matematički zadatak koji nerazumeš.
- Okej, to je... Hmmm zašto baš matematički zadatak?
- Zato što ljudima matematika uglavnom teško pada.
- Aha okej to su optužbe zasnovane na totalno nelogičan način...
- Ali ti jesi psiholog, zar ne?(prekinuo ju je)
- Da...
- Vidiš? (ponovo ju je prekinuo)

Lorena je zastala suzbivši usne.
- Zašto ne voliš psihologe?
- Ohh, jesam li povredio tvoja osećanja?

Nasmejao se izazivajući je.  Lorena je poskočila namrštivši se. Shvatila je da igra njegovu igru dok pokušava da bude fina.
- Ne skreći sa teme!

Naredila mu je kako bi pokazala svoj stav, u želji da uvidi hoće li promeniti nešto. Despot se takođe prestao smejati i prekrstio je ruke zaustavivši se na sredini ulice. Okrenuo se ka njoj.
- Ne.

Zarežao je probadajući je pogledom, što joj je dalo doznanja da ništa neće postići svojim stavom. Odbio ju je sa kratkim odgovorom koji apsolutno nije bio vezan za bilokakav prethodni razgovor. Jedno jednostavno "Ne" reklo joj je da on ima apsolutnu kontrolu u svemu što radi i svemu što kaže. Pomirila se sa time da je odlučio da završi sa njom...