Uzdizanje Đavola

18. DEO

Suzila je oči posmatrajući ga istim pogledom koji je on njoj davao. Ona je bila prva koja je skrenula pogled, pri čemu je on ustao. Lorena ga je zaustavila pre nego što je krenuo ka vratima.
- Gde ćeš?
- Pa ne vidim dalju potrebu da budem ovde.
- Pa ja vidim, bežiš. Bežiš od mene, što mi govori da jesi poveđen i fizički ali i psihički. Iz nekog razloga ne želiš da drugi vide kada si slab, ili da pokazuju bilo kakvu brigu za tebe...
- Ne sviđa mi se način na koji me posmatraš, čini se da misliš da sam papučar. Takođe ja ne lažem. I bolje brini za nekoga drugo, ne treba mi tvoja briga. (prekinuo ju je)

Njegove ruke su bile prekrštene dok ju je posmatrao. Lorena mu je prišla nakrivivši glavu.
- Okej, u tom slučaju ti neće smetati da mi dokažeš da govoriš istinu?

Despotov izraz se prebacio u njegov uobičajen smešak, nakon čega se i ona osmehnula. "Eto ga opet, negovo raspoloženje počinje da me zbunjuje." Zarvuno je majcu nakrivivši glavu.
- Trebala si samo da kažeš da želiš da me vidiš bez majce.

Devojka je prevrnula očima i preusmerila svoju pažnju na njegov stomak. Šavovi su bili netaknuti, ali njegov stomak je bio neke tamno ljubičaste boje. Skupila je usne i dodirnula njgov stomak, mogla je da vidi kada se njegovo disanje zaustavilo. "Ovo je prvi put da mi je samostalno dopustio da mu priđem dovoljno blizu da ga dodirnem." Pritisnula je njegov stomak na jednom od ljubičastih mesta i osetila je podrhtaje njegovih mišića.
- Boli li te?
- Već sam rekao, zar ne?

Lorena se upravila nakon čega je on spustio majcu i opet prekrstio ruke. Devojci je zazvonio telefon, pokazala je Despotu da sečeka i zatim je otišla javivši se. Despot je prevrnuo očima, došetao do prozora i stao kraj njega. Nije prošlo ni dva minuta kada su se vrata ponovo otvorila, ali umesto Lorene na ulazu je stajala devojka plave kose sa roze pramenovima.
- Znala sam!
- Sjena?
- Svo vreme si bio ubica! Kada si mislio da mi kažeš? Bio si tako sumnjiv, suviše opušten za posmatrača...
- Nisam ni mislio da ti kažem.
- Jesi li znao da sam u mafiji od početka?
- Šta misliš, Pinky?

Sijena je suzila oči i prišla mu kao da smišlja šta da kaže, ali je odpuhnula odustavši od bilo čega što joj je bilo na pameti.
- Treba da prestanem da spavam da nasumičnim likovima iz barova samo zato što izgledaju lepo...

Devojka sa pramenovima roze boje je ućutala kada ju je Despot bocnuo laktom i pokazao joj ka vratima na kojima je stajala Lorena. Devojka u belom mantilu iz je upitnički skenirala pogledom i prišla im.
- Vi se znate?
- Da.. (Sjena je klimnula)
- Kako?

Despot se nasmejao kada je Sjena skupila oči očigledno nevoljna da podeli taj detalj. Lorena je pogledala u njega pokušavajući da shvati zašto se smeje. Nakrivio je glavu.
- Kako? Mogu li ja da odgovorim ili ti hoćeš Pinky?
- Šuš umukni... (Sjena ga je probola pogledom šapnuvši mu)
- Ništa ja ću. (Nasmejao se) Pa Lorena, recimo da nisi jedina koja želi da me vidi bez majce.
- Majmune! (Sjena ga je udarila u rame, ali se zatim zaustavila) Čekaj, molim? Lorena...?

Lorena se udarila šakom u čelo odmahujući glavom.
- Nije kao što zvuči.
- Znači vi niste?...
- Mi? Bože ne!
- Ne razumem... Zašto je onda rekao da hoćeš da ga vidiš bez majce?
- Okej, dosta mi je ovoga. Ne znam ni zašto sam pitala...

Lorena se okrenula ka Despotu koji se očigledno ludo zabavljao i pobola ga je pogledom.
- Jesi li gotov sa cerekanjem?
- Da. Ne čekaj nisam.

Devojka se punđom je otpuhnula i okrenula se ka Sjeni.
- Zašto si ovde?
- Isak me je posalo, po njega. (Sjena je pokazala prstom na Despota koji se smeškao u pozadini)
- Okej, vodi ga. I molim te reci Isaku da se drži pod kontrolom.
- Jasno.

Sjena je uhvatila Despota pod ruku i povukla ga za sobom...