Uzdizanje Đavola

46. DEO

Gregoreva sahrana je bila poprilično mirna. Njegovi ljudi nisu najbolje primili vesti i par njih je ostalo ubeđeno da ga je Despot ubio. Neki su čak imali i složenije teorije u kojima je Despot ubica ali Aleks je zapravi taj koji je naredio ubistvo. Isak među njima, ali kako se i očekuje od njega drži emocije postani.

Par dana nakon sahrane sve se vratilo u normalu, sem što je Markus sada vodio sve ljude. Jer Dominik još nije bio spreman da ga nasledi.

Lorena je ispila još malo kafe. Pokušala je da razgovara sa Despotom par puta. On je uglavnom odbijao da razgovara, a kada bi prihvatio nije mogao da odgovori na većinu pitanja vezanih za taj dan, što znači da se nije sećao. Lorena nije znala dali je to dobra ili loša stvar, ali nije imala puno vremena da razmišlja samo o tome.

Markus je ušao u trpezariju prećen Dominikom. Prešao je pogledom preko prazne prostorije. Bar je mislio da je prazna dok nije primetio Despota na stolici za šankom presavijenog preko istog. U zadnje vreme je često boravio u trpezariji, praveći društvo Sani ili samo spavajući. Makus bi se svaki put kada ga vidi za šankom setio Talije. Osmehnuo se prevrnuvši očima.
- Deža vu, nije li.?
- Molim?

Dominik je stao kraj svog oca osmotrivši istu scenu. Markus je ćušnuo sina okrenuvši se u drugom pravcu kako bi otišao do svog mesta.
- Probudi svog brata. Mene bi verovatno izbo viljuškom da me zatekne čim se probudi. Verujem da mu se nebi svidelo da se probudi usred pune trpezarije.
- A šta ako mene izbode?
- Nebi trebalo, ne smatra te pretnjom.
- To je ohrabrujuće.

Dominik je seo kraj Despota. Dohvatio je drvenu varjaču i bocnuo ga njome u mišicu. Despot se uspravio i izbio mu varjaću iz ruke tolikom brzinom da ga je Dominik jedva pratio. Despot je podigao obrvu osmotrivši varjaču u svojoj ruci i zatim Dominika koji je podigao ruke preko lica i napravio facu. Skupio je usne i zveknuo Dominika varjačom po glavi.
- Varjača ozbiljo?
- Pa otkino bi mi ruku da nisam koristio varjaču.
- Pa sad sam naoružan.
- Varjačom?
- Pa šta? Misliš da ne mogu da te umlatim varjačom?

Dominik se nasmejao, nakon čega ga je Despot ponovo zveknuo po glavi, ali dečko nije prestao da se smeje. Prostorija se polako punila gladnim ljudima. Dominik se osvrnuo bacivši pogled ka svom mestu za stolom.
- Okej, idem sad pre nego što mi zauzmu mesto. Hoćeš li ti ostati?
- Ne, hrana je precenjena.
- Nikada te neću razumeti.
- To je dobra stvar.
- Mislim da bi trebalo da ostaneš.

Dominik je ustao pošavši ka svom stolu. Despot se previo preko šanka kako bi vratio varjaču na mesto spremajući se da ode. Lorena mu je prišla spustivši se na stolicu na kojoj je do skoro sedeo Dominik. Despot je coknuo spustivši lakat na šank i oslonivši glavu na šaku.
- Lorena?
- Hoćeš li da mi praviš društvo?
- Pusti me da razmislim.

Despot je skupio šake zatvorivši oči. Pravio se da razmišlja o svojoj odluci iako je već znao odgovor. Znao je da Lorena ustvari hoće da jedu zajedno i čim mu je prišla verovatno nije imao izbora. Otvorio je oči osmotrivši prostoriju i zatim Lorenu.
- Nemam izbor, jel da?
- Imaš, ali krajnji ishod će biti isti.
- Jesi li uvek tako napadna kada pozivaš nekoga na dejt?
- O nebudi takav. Den će nam se pridružiti kasnije.

Lorena je primetila da Despot opet osmatra prostoriju pre nego što joj se ponovo obratio.
- Žao mi je, moraćete da pronađete drugog dobrovoljca za trojku.

Despot je ustao kako bi otišao. Nije imao puno vremena pre nego što se Aleks pojavi i nije želeo da odgovara na Lorenina pitanja. Primetio je Isaka koji je ustao i napravio par koraka ka njima, kada je spazio kako odlazi. Lorena ga je uhvatila za zglob ruke pre nego što je otišao.
- Despote, molim te sedi sa mnom. Ne moraš da odgovaraš na pitanja na koja nećeš da odgovoriš.
- Skloni ruku sa mene Lorena, neću te ponovo upozoriti.