Uzdizanje Đavola

50. DEO

Lorena je pokucala na vrata i ušla u sobu, podigla je obve videvši Despota na podu. Bacio je pogled preko ramena čisto da vidi ko je ušao i zatim joj opet upotpunosti okrenuo leđa.
- Znaš krevet postoji i nalazi se svega korak od tebe?
- Mhm.
- Jesi li dobro?

Despot je ustao prošavši šakom kroz kosu. Lorena ga je pratila očima dok joj je prilazio.
- Jesi li uopšte spavao? (pitala je iako je već znala odgovor)
- Ne, ali to nije tema sad. Razmišljao sam, želim da idem na Markusova mali "porodični izlet".

Napravio je navodnike dok je pričao i zatim se nevino osmehnuo. Lorena je nakrivila glavu.
- Jesi li siguran? Znaš da ne moraš da ideš iako pričamo o Markusu?
- Nisam siguran da bi mu se svideo način na koji pričaš o njemu?
- Ozbiljna sam. Kada te izvede napolje nećeš smeti da se odaljiš od njega više od pet metara. Što znači da nema predomišljanja.

Despot je prekrstio ruke podigavši obrvu.
- Pa to je prećutao, mada neću reći da nisam očekivao da će prećutati nešto. Smem li da znam šta će se desiti ako on pređe ulicu a ja ne?
- Članovi koji te vide će misliti da pokušavaš da pobegneš i verovatno pucati, a tu je i policija koja će te verovatno zatvoriti ako Markus nije u blizini.
- Uvau osećam se kao poznata ličnost.
- Da li to znači da idelje želiš da ideš?
- Mahm.

Klimnuo je odobravajuće, Lorena je klimnula zauzvrat i pružila mu plastičnu čašu sa vodom i tabletu. Otpuhnuo je i uzeo oba prvo tabletu a zatim i otpivši svu vodu. Lorena je opet klimnula i krenula ispred njega.
- Pa hajde da kažemo Markusu lepe vesti.
- Aha.

Despot je odgovorio ispljunuvši tabletu u šaku i ćušnuvši je u džep sa smeškom. Nakon samo nekoliko dana Lorena je imala dovoljno poverenja u njega da prestane da proverava jel srvatno popio tabletu ili ne. A možda je i samo bila previše zaokupljena Mičem pa je zaboravila. Ali svakako ishod je isti. Bila je to glupa odluka, ali baš ona koju je od želeo.

Pratio je Lorenu niz hodnike sve do Markusovih vrata. U međuvremenu je premestio tabletu iz džepa u jednu od vaza sa cvećem znajući da nije dobra ideja da tableta ostane kod njega. Nastavio je da prati Lorenu i kroz vrata pravo u Markusove prostorije. Bilo mu je teško da neostane na vratima i da neposmatra celu prostoriju u potrazi za nekim ko bi ga mogao napasti sa leđa, ali ako je želeo da ga ne provale morao je da se ponaša nezaiteresovano, kako bi se ponašao i da je na lekovima, a zatim čim vidi nekoga ko mu se čini preteće morao je to i da pokaže što je bilo sasvim suprotno od onoga što bi inače radio. Tako da je stao leđima okrenut ka prozoru praveći se da je skroz nezaiteresovan za sve što bi se moglo nalaziti napolju, a kada se Markus pojavio fokusirao je svu pažnju na njega.
- Lorena, Despote.

Markus je dopustio Loreni da ode ostavši sam sa Despotom.
- Dakle predomislio si se?.
- Mhm.
- Koristi reči kada pričaš sa mnom.

Despot je morao da uloži izvanrendnu snagu da neodgovori na to ishitreno i ne otkrije se. Pratio je Markusa koji je išao unaokolo.
- Zašto bih inače bio ovde?
- Takođe nemoj na pitanje da odgovaraš pitanjem. Sedi, Dominik i Alison su u školi uskoro ću se vratiti.

Despot je pratio Markusevu ruku kojom je ovaj pokazao na sto i stolice. Despot je seo i nastavio da prati Markusa pogledom po prostoriji. Markus je podigao par papira sa radnog stola koji se nalazio na drugoj strani prostorije i zatim se okrenuo ka Despotu upitnički ga pogledavši.
- Jesi li ti završio školu?
- Da li je bitno? (nakon što je to rekao Despot se setio da bi treabalo da priča to je radio kada je bio na lekovima)
- Opet odgovaraš pitanjem.
- Ne, do trećeg razreda smo se mnogo pomerali pa me je majka školovala kod kuće jer bi bilo naporno menjati školu svakom selidbom. Četvrti i peti razred sam išao u školu jer smo prestali da se selimo...