Uzdizanje Đavola

44. DEO

Despot se osvrnuo proverivši stanje na hodniku i zatim je izvukao ključeve iz vaze sakrivši ih u džepu. Pluća su ga idalje bolela pri disanju. Zazviždao je veselo prišavši prozoru na kraju hodnika i bacivši pogled kroz isti.

Kris je prišla Loreni sa leđa posmatrajući svež grob pred kojim je Lorena stajala. Kris je nakrivila glavu shvativši da grob nije imao ploču i da je bio poprilično odvojen od drugih.
- Lorena?
- Oh, Kris. Zdravo.
- Ko je to? Zašto nema ploču?
- Mihail, Aleksa nije bilo briga šta će biti sa njim, a Markus je pristao da ga pokopa ali bez ploče i dalje od njegovih ljudi.
- Uh Rus. Zašto ti je uopšte toliko stalo. Taj lik je ubica i još nije jedan od nas duplo je gori.
- Da li ovde stvarno postoje gori i bolji? Svi su loši u ovoj priči. Mislim da je zaslužio bar mesto za dalji odmor.
- Previše si fina i mekana za ovaj posao Lorena.
- Hvala, pretpostaviću?
- To zapravo jeste kompliment.

Kris se nasmejala prijateljski tresnuvši Lorenu pesnicom u rame.

Despot je ignorisao korake koji su dopirali iz hodnika iza njega. Znao je da se radi o dve osobe, ali ga nisu dovoljno zanimali i da se okrene i vidi koje dve.
- Znaš ne volim kada mi se delikventi slobodno motaju po kući.

Despot je prepoznao Markusov glas i odlučio da je bolje da se okrene ka njemu. Ipak je opasno okretati leđa gladnom lavu. Despot je osmotrio čoveka pred sobom a zatim i dečka kraj njega. Dominik je za razliku od Markusa izgledao prijateljski. Despot im je uputio svoj uobičajeni izazovni smešak i naslonio se na prozor.
- Stvarno? Možda bi trebalo da nađeš tog "delikventa" i obavestiš i njega.
- Pametnjakoviću.

Despot se odobravajuće promeškolio i namignuo svom ocu prekrstivši ruke. Iz Markusovog pogleda je svatio da se nešto sprema.
- Čudi me da se ne zanimaš za datum. Izgledaš kao neko ko se zanima takvim stvarima.
- Da li bi trebalo?
- Pa, poprilično dugo si spavao.

Despot je nakrivio glavu uspešno sakrivši nelagodnost. Želeo je da zna govori li Mark istinu i ako je tako, koji je datum. Datumi i vreme su bili jedna od stvari koji su mu bili važnji, bili su mu potrebni za stalno funkcionisanje. Naprimer ako želi da napusti zemlju, bili bi mu potrebni kako bi odredio kada će napraviti lažna dokumenta, pojaviti se na aerodromu, kako bi izbegao policiju što više može. Bili su važni. Takođe pojam o vremenu je izgubio samo nekoliko dana nakon što su ga uhvatili, kao da ne može gore sad ne zna ni koji je dan. Možda je to i bila Markusova igra, da ga izbaci iz takta?
- Jesam li?
- Mhm.
- Pretpostavljam da ne planiraš podeliti sa mnom pojedinosti koje me interesuju?
- Nadam se da razumeš, nebi bilo zabavno da to uradim.
- Da, verujem da je tako.
- A i pored toga, par mojih stvari je nestalo. Nije okej da samo od mene uzimaju, hoću i ja nešto da uzmem.

Despot je shvatio da Markus asocira na ključeve koje mu je Alis dala. Naravno nije imao nikakve dokaze da su ključevi stvarno kod Despota, ali Despot je morao da misli brzo pre nego što Markus shvati da je upravu.
- Hmm, to znači da bi i ja sada trebalo nešto da uzmem, ni meni se ne sviđa da samo uzimaju od mene.

Despot nije imao gde da skloni svežanj ključeva, ako posegne ka džepu uhvatiće ga, a ako im nekako i promakne, sigurno im neće promaći ako proba da ih baci kroz prozor ili sakrije u vazu. U trenutku je spazio siluetu koja mu se približila sa leve strane.

Aleks je stao kraj Despota podigavši obrve.
- Tu si dakle.

Despot je zarežao osetivši kako mu se diže kosa na glavi. Spustio je ruke nakrivivši se malo na levo kako bi mogao da drži Aleksa na oku. Aleks je prešao pogledom preko Despota i neprimetno se osmehnuo, zarežavši odmah nakon toga kako bi prikrio smešak. Aleks je ispružio ruku uhvativši Despota za vrat, Despot se nije branio.
- To si bio ti, zar ne?
- Moraćeš da budeš određeniji.