Uzdizanje Đavola

42. DEO

Despot je skočio na noge i pritrčao Denu. Pucao je u lance na plafonu i zatim ih odmotao sa Denovih ruku.
- Ubiću te ako mi umreš.

Rekao je videvši rupu od metka na Denovom stomaku. Uhvatio je Denovu ruku i prebacio je sebi preko ramena povukavši ga na gore kako bi ustao iz lokve krvi u kojoj je bio.
- Hajde, ne mogu sam da te izvučem. Ako nisi primetio imaš sto kila i meni ozbiljno nije dobro.

Povukao je još jednom pre nego što se Den oslonio na noge i slabo nasmejao.
- N.. Nisam... mislio da ćeš... ikada priznati... da... da ti nije dobro.
- Do sutra se nećeš sećati ovog razgovora.
- Ov... ovo se ne zaboravlja.

Despot je obuhvatio Denova leđa drugom rukom i povukao ga ka izlazu. Ruke su mu već više manje bile prekrivene Denovom krvlju. Pokušao je da diše što manje je mogao, ali sve jedno je osećao kako mu dim grebe pluća iznutra. Noge su mu sve više podrhtavale pod teretom koji je postajao sve teži svakim korakom. Den je pokušao da isprati njegov korak, ali nije imao snage da se drži sa sopstvenim nogama. Despot je koristio sećanje kako bi našao izlaz jer od dima nije moga da vidi ništa, a i kada bi pokušao sve bi mu samo igralo pred očima.

Kada su napokon prošli kroz goruća vrata i došli do maloređeg dima Despot je primetio vodu na palubi. Brod je počeo da tone. Kris je skočila videvši ih i uhvatila je Dena pod slobodnu ruku snažno povukavši ka doku. U tom trenutku devojka je bila jača od obojice. Iako je i ona kašljala zbog dima. Despot je primetio da je napravila mostić sa broda do doka uz pomoć dasaka. Osetio je izuzetno olakšanje jer bi bilo ne moguće izvesti skok preko sa sve Denom. Pustio je Dena kada su im noge dotakle čvrsto tlo na doku. Noge su ga istog trenutka izdale pa je samo dopustio sebi da se srtuši na kolena. Kris je zadržala Dena ciknuvši.
- Jesi li dobro!?
- Vodi ga..! Tamo....

Podigao je ruku u pravcu iz koga ju je doveo. Kris nije znala kako je kroz dim idalje znao gde je izlaz. Sve oko njih je izgledalo isto zbog dima koji je upotpunosti ograničio vidljivost. Zarežala je pripremivši se za pobunu, ali ju je on prekinuo iskoristivši poslednji atom snage za to.
- Ne, ne sad! Radi šta ti kažem!
- Dobro...

Kris je povukla Dena kroz dim koji je izgledao poprilično retko u poređenju sa dimom u kabini u kojoj je Despot do maločas bio. Despot se reširio po betonu i zatvorio oči. "Treba mi sekund, da se odmorim..." Zaključio je pokušavši da dođe do kiseonika, ali umesto olakšanja osetio je da mu se pluća skupljaju i cepaju. "Sranje..." Shvatio je primetivši da ga gravitacija privlači jače nego pre...

Despot je mogao da se zakune da je ležao jedno sat vremena na zemlji, mada je brzo izgubio pojam o istom. Odustao je od otvaranja očiju jer mu se svet vrteo pred istima kada bi ih otvorio, tako da je samo ostao da leži i sluša plamenove. Nije mu se svideo umirujući način na koji su plamenovi pucketali. "Da li smrt ovako izgleda? Neću da umrem na ovako jadan način... Bilo bi bolje da me neko upuca, izgledalo bi bolje... Hoće li mi na ploču napisati uzrok smrti? Ma, neću ni imati ploču, ubice niko ne želi da sahrani... Bar ću biti lep leš.. Valjda?" Razmišljanju mu je prekinulo glasno lupanje. Osetio je kako ga je nečija ruka dosta nasilno cimnula sa zemlje. Taj potez ga je poprilično naljutio i iznervirao pa se namrštio i promumlao.
"Pusti me, ipak mi se sviđa ovakva smrt. Možda mi stave ploču i pored toga što sam ubica, samo zbog glupog načina smrti...?"

Osetio je kako mu šaka hvata donju vilicu i trese glavu. Nije prošlo dugo i pre nego što se mumlanje koje je čuo pretvorilo u glas.
- Despote! Dremka je gotova, budi se!

Despot se trznuo zamahnuvši rukom u neodređenom pravcu i otvorivši oči. Iako je video jako mutno znao je da ga Aleks drži.
- H... Hoću ploču! Pusti.. me da umrem, sveca ti jeb...!