Uzdizanje Đavola

38. DEO

Despot se rastegao podigavši se na noge. Posmatrao je sunce kako se polako pojavljuje na horizontu i uzdiže sve više. Vremenom se navikao na ne spavanje, nije imao taj luksuz da se upotpunosti opusti tako da je slušao šta se dešava oko njega i kada su mu oči zatvorene.

Uhvatio se za cevi koje su prolazile plafonom i povukao se uvis kako bi mogao da vidi dvorište kroz prozorčić. Mogao je da vidi Markusa i malu devojčicu koju je Markus izvodio u dvorište po rasporedu koji bi se pripisao šetanju kučeta. Despot je znao devojčicu bolje nego što je Markus mogao i da pomisli. Znao je da mu je Alison polusestra, ona je bila prva koja je stupila u kontakt sa njim. Došla bi do prozora čim bi Markus skrenuo pogled sa nje. Nije bilo teško nagovoriti dete da mu kad kad donese i nešto korisno.

Despot se spustio i napravio par koraka bliže prozoru dok se nije našao pod njim. Alison se spustila na zemlju i progvirila kroz prozor mahnuvši mu.
- Jesi li siguran da ipak nisi dobar? Meni se činiš fino. "nastavila je pričati vezano za razgovor koji su vodili pre par dana"
- Rekao sam ti, ja sam loš lik. Jedem malu decu za doručak. "odgovorio je odmahnuvši rukom"
- Jedeš malu decu?
- Figurativno.
- Čudan si.
- Uvredio bih se da je ovo prvi put da mi neko ukazuje na to.
- Bio si upravu, onaj čudan čovek sa belom kosom stalno priča sa Domom. Pokušavam da ostanem sa njima, ali je čovek sa belom kosom uvek zao prema meni. Svaki put kaže Domu kako sam ja razmažena i onda me Dom otera.
- Pa ti ga ujedi sledeći put.
- Koga?
- Obojicu.

Devojčica se nasmejala ispruživši jednu ruku kroz prozor. Despot je osmotrio njenu šaku u kojoj je držala svežanj ključeva.
- Bio si upravu i za tatu, imao je ove ključeve kod sebe.

Pustila je ključeve, koje je Despot uhvatio u padu i stavio u jedan od džepova farmerki. Ponovo je podigao pogled na nju osmehnuvši se.
- Hvala Ali.
- Tata će primetit da ih nema, biće ljut ako ih nađe kod tebe.
- Ne brini neću mu reći da si mi ih ti dala, ako ih nađe.
- Ne brinem za sebe, neće biti ljut na mene.

Despot je podigao obrvu i skupio usne pogledavši u zid. "Da li je to devetogodišnjakinja upravo zvučala kao odrasla, zrela osoba? Jel me to ona upravo upozorila? Ja sam jeo pesak u njenim godinama." Devojčica se promeškoljila bacivši mu još nešto.
- Donela sam ti i ovo.

Despot nije morao da gleda da bi uhvatio jabuku u padu. Devojčica mu je zatim mahnula i nestala...

Lorena je pogledala na sat, izašavši iz ambulante. Držala je kafu i srkutala je šetajući niz hodnik. Zaustavila se i utihnula posmatrajući devojčicu nagnutu kroz prozor i Despota. Nagla se na zid i nastavila da u tišini posmatra dok je devojčica bacala jabuku.

Despot se okrenuo oko sebe i ispružio ruku sa jabukom u Loreninom pravcu.
- Nije lepo prikradati se.

Rekao joj je zagrizavši jabuku. Lorena je srknula kafu i uperila prst ka prozoru, pokazujući mu na isti. Despot se nije okrenuo.
- Aleks nije lagao kada je rekao da voliš decu.
- Volim? Ne. Deca vole mene.

Mahnuo je jabukom odmahnuvši glavom.
- To su dve različite stvari.
- Bio si fin prema njoj, dosuše možda si takav jer znaš da ti je sestra.
- Polu sestra.

Naglasio je namrštivši se. Pazio je da svede pokrete na minimum kako Lorena nebi čula zveckanje ključeva u njegovom džepu. Znao je da se pojavila par sekundi pošto je sakrio ključeve i da je videla samo kada mu je devojčica bacila jabuku. Lorena je otključala vrata "sobe" u kojoj je on bio i otvorila ih. Lorena mu je klimnula glavom kao znak da može da izađe. Despot je zakoračio zavukavši slobodnu ruku u džep.
- Dva Aleksova čoveka koja si istukao, pustila sam ih iz ambulante. Mislila sam da bi trebalo da ti kažem da se opet mogu slobodno muvati okolo. "rekla mu je dok je prolazio pored nje"
- Fino sa tvoje strane ali, Lorena, sve što sam ti rekao nisam rekao zato što želim tvoje sažaljenje. Prilično sam siguran da sam više puta ponovio da mi to ne treba. Mrzim da se ponavljam.
- Ne dobijaš moje sažaljenje, rekla sam ti jer bih ja volela da znam to da sam na tvom mestu.
- Laž. Wow danas baš voliš da radiš sve što mrzim, da?
- Molim?
- Tvoje oči.

Zavrteo je prst pred njenim licem, i zatim napravio facu ispunjenu gađenjem kada je Lorena povukla glavu unazad.
- Tvoj pogled, to je očigledno sažaljenje.
- Despote...
- Bljak, prestani. Povratiću.

Rekao je krenuvši niz hodnik dok je Lorena išla za njim.
- Ostani blizu Dena, samo još dva dana.
- Lorena, koliko puta moram da ti ponovim da... (prvi put je ona njega prekinula)
- Znam, znam. Den neće napraviti nikakvu razliku i tako dalje.
- Auć, nisam očekivao ovo od tebe. Ko si ti i šta si uradila sa Lorenom?

Pogledao ju je iz ugla oka ne okrenuvši se. Ona ga je pogledala uperivši prst u njega.
- Ostani pored Dena...
- Ne govori mi šta da radim. (prekinuo ju je otpuhnuvši u njenom pravcu kao da joj nagoveštava da se skloni)
- Molim te, molim te ost.... (spustila je prst ali ju je opet prekinuo)
- Ne radi to.
- Šta to?
- Ne vezuj nekoga za mene.
- Zašto? Meni izgleda kao da ti Denovo društvo ne smeta, a iz razgovora sa njim znam da ni tvoje ne smeta njemu.

Despot se okrenuo ka njoj, zasiktavši.
- Ako dođe do okršaja Den će se naći u unakrsnoj vatri i ja NE MOGU braniti i sebe i njega.
- Možda Denu ne treba tvoja zaštita? Nisam bezveze izabrala njega, verujem da je sposoban da se zaštiti. A i sam je rekao da može da se odbrani ako bude bilo potrebe.
- Ti si luda, vi ste oboje ljudi. Nemaš pojma o čemu pričaš. Najbolja zaštita koju može da ima je da bude što dalje od mene. Imam jedenu metu iscrtanu na leđima, i ljudi koji pucaju nisu precizni sa ciljanjem. (zarežao je namrštivši se)
- Despote, verujem da znaš o čemu pričaš. Ali ne možeš ići sam protiv četvorice Aleksovih ljudi i samog Aleksa. Treba ti neko ko će ti čuvati leđa i Den je svastan da to nije lak posao.
- Ne treba mi niko. Pogotovo ne ako taj neko ima šta da izgubi. Aleks će ga slomiti, slomiće ga tako da nemaš način da ga ponovo zakrpiš Lorena.

Despot je zatvorio oči i opustio ramena cumnuvši. Kada je ponovo otvorio oči prevrnuo je istima i ponovo se namrštio videvši Lorenino lice. Izgledala je kao da pokušava da pročita njegov sledeći pokret.
- Stvaraš mi više posla.
- Kako to?
- Činiš moj život gorim nego što već jeste.
- To nije odgovor na moje pritanje.
- Ma jel? To je sve što ćeš dobiti.

Klimnuo joj je i nastavio niz hodnik. Lorena je posmatrala njegovu siluetu dok je odlazila niz hodnik i nestajala iza ugla. "Aleks će ga slomiti, slomiće ga tako da nemaš način da ga ponovo zakrpiš Lorena." Vrtela je Despotove reči u glavi. "Jesi li uplašen da će Aleks povrediti Dena isto kao što je povredio tebe?" Lorena je skrenula pogled u stranu izgubljena u mislima. Da li je moguće da je Despotu zapravo stalo do toga što Den oseća? Jel tako samo za Dena? "Možda se Despot isto oseća i kada su Bela i Sani u pritanju? Možda čak i Sjena? Mada je nju napao..."

Despot je zakačio ukrasnu vazu na svom putu kroz hodnik i neprimetno ćušnjuo svežanj ključeva pravo unutra. Uspeo je da izvede to bez da se čuje i najtiše zveckanje. Zadržao je vazicu da nebi pala sa stočića, gurnuo je unazad kako bi se vratila na svoje mesto i nastavio dalje sa smeškom na licu. Posmatračima je to izgledalo kao da se zabio u stočić zbog nepažnje i umalo srušio vazu. Ušao je u prostoriju za vežbanje sa jednom rukom u džepu dok je drugom držao jabuku. Nije se iznenadio kada je video da je samo omanja grupica ljudi okupljena oko kaveza...

° ° °
Hej društvo! Imam dobre i "loše" vesti. Pretpostavljam da ću prvo na vas baciti "loše" vesti. Amm, idem u selo na nedelju dana više-manje i tamo nema interneta. ( suze :'D ) Dakle zbog manjka interneta neću moći da objavim nastavak kada bi trebalo, ali tu nastupa dobra vest. Objaviću još jedan deo danas! Jeee! :> Okej to je sve što sam htela da vam kažem...

Takođe nadam se da vam raspust lepo prolazi, ako ga imate. A ako ga nemate nadam se da vas život ne muči mnogo.
~Kaya 😁💓

° ° °