Uzdizanje Đavola

22. DEO

Dečak je mahnuo rukom sebi pred očima zbunjeno. Njegov pogled je bio potpuno mutan i u flekama, od čega mu se povraćalo i vrtelo u glavi. Okrenuo se oko sebe čuvši korake koji su mu bili sve bliži, zacvileo je uplašrno kada se pre njim pojavila ljudska silueta. Osetio je šaku na svojoj glavi.
- Ne muči se, nećeš videti još nekih sat vremena. Želim da se oslanjaš na svoja druga čula.

Dečak se povio i ciknuo kada je osetio oštar udarac po nogama.
- Odbrani se!

Dečak je podigao ruke u vazduh čuvši fijuk koji mu se približavao. Osetio je jak udarac po rukama, ali je uspreo da zaustavi oružije svog napadača za koje je sada znao da je štap.
- Dobro je, uskoro ćeš po zvuku moći da se orijentišeš, prepoznaš čime si napadnut ili čak kako izgleda tvoj napadač.

Dečak je zacvileo kada je osetio još jedan jak udarac u leđa.
- Ne dopusti sebi da budeš ometen Despote! Slušaj!

Muškarac svetle kose je zapalio cigaretu slušajući glas sa druge strane telefona. Smeškao se dok je u jednoj ruci vrteo čašu ispunjenu gorkom tečnošću.
- Jesi li siguran? (muškarac je upitao glas sa druge strane telefona)
- Pozitivno, to je njegovo delo. Pokušao je da prikrije svoje tragove, ali iz nekog razloga mu je promaklo jedno telo. Zbog toga smo otkrili da su svi ubijeni jednim metkom direktno u grudi ostali su bili varka. (glas je odlučno odgovorio)
- Hvala ti na obaveštenju, nastavi da ga pratiš. Ne dozvoli da budeš viđen.
- Jasno gospodine.

Muškarac svetle kose je prekinuo vezu i spustio telefon na sto. Ispio je tečnost iz čaše. Osmehnuo se gledajući koz prozor u snežnu oluju koja je besnela nad sulicama Moskve.
- Dosta si se igrao, vreme je da dođeš kući mezimče moje.

Lorena je prešla prstima preko ožiljka koji se nalazio uzduž vene Despotove ruke. Otpuhnula je videvši da su ožiljci stvarno tu. Lorena je nakrivila glavu videvši da se Despotovi mišići naprežu. Zarežao je krenuvši da se uspravi, ali se na pola zaustavio i vratio nazad. Devojka je prekrstila ruke. "Sad oseća bol."
- Prilično sam sigurna da sam zamolila da se vratite u jednom komadu.

Lorena je nakrivila glavu osmehnuvši se.
- Na tvoju sreću oprostiću ti ovog puta, jer mi je Isak preneo da si spasao Sjenu i Rajdera.

Despot se namrštio dok su mu kroz glavu jurili snimci svega što se desilo prethodne večeri. Prisetio se svog prikrivanja tragova i zatim je shvatio da je pucao u sva tela sem ono na palubi broda. "Dođavola sa ovim! Uskoro će biti ovde, ako već nisu." Lorena je prekrstila ruke nakrivivši glavu.
- Pokušao si da se ubiješ?

Despot se okrenuo ka Loreni kao da u trenutku nije znao o čemu je pričala, a zatim se osmehnuo pogledavši u svoje ruke.
- Misliš?
- Mham. Isak i ostsli danas vežbaju napolju, možeš da ideš sa njima ako mi kažeš zašto?

Lorena mu je pružila crnu majcu. Znala je da on sigurno smišlja kako da pobegne i izlazak napolje bi mu pomogao da smisli plan, tako da njena ponuda uopšte nije bila loša. Pridigao se uzevši majcu i nakrivio je glavu.
- Pametna devojka.
- Misliš?

Lorena mu je izvukla iglu za infuziju iz ruke, pustivši ga da ustane.
- Nisam pokušao da se ubijem.

Lorena je nakrivila glavu zbunjeno, nakon čega se on nasmejao.
- Vidim da si se raspitivala kod Sani, i to je uredu ti biraš kome ćeš da veruješ.
- Hoćeš li mi reći svoju stranu priče?
- Nema puno da se kaže, nisam osećao ništa, uspaničio sam se i odlučio da nateram sebe da osetim bilo šta. Kada imaš 11 godina  ne razmišljaš baš o tome šta drugi ljudi mogu da pomisle.
- Nisi osećao ništa?
- Da. Znao sam da dišem ali nisam mogao da osetim kiseonik. Kada udahneš možeš da osetiš kako ti pluća ispunjava kiseonik, ali ja nisam mogao da osetim to. Isto je bilo i za zve ostalo. Pretpostavljam da je u pitanju bilo neko stanje štoka. (podigao je obrvu kao da razmišlja)
- Zašto nisi pokušao da kažeš nekome?
- Zapravo jesam, rekli su da umišljam i nakljokali me lekovima, nije mi se svidelo iskustvao, pa sam odustao.

Slegao je ramenima navlačivši majcu. Lorena je skupila obrve primetivši još par ožiljaka koji su se pružali ka njegovim leđima. Napravila je polukrug oko njega kako bi mu videla leđa. Ali je on spustio majcu i okrenuo se ka njoj.
- Sad sam slobodan?
- Da...

Despot je nakrivio glavu osmehnuvši se i napravio je blag naklon nakon koga je napustio prostoriju. Lorena je skupila usne posmatrajući vrata kroz koja je Despot prošao. "Hmm, zašto bi sakrio ožiljke koje ima na leđima?" Otpuhnula je i prevrnula očima. "Možda bih i znala zašto da sam ranije primetila te ožiljke, kasnije ću se pozabaviti time. Ima vremena, neće mi pobeći. Moram da se pozabavim i drugima." Pridržala je čelo jednom rukom okrenuvši se oko sebe...

Gari je srknuo malo vruće kafe i zatim napravio namršten izraz lica."Vruće ovo, boga ti!"
- Prestani da se bekeljiš ometaš me.
- Pa šta ću kad ostadoh bez jezika.

Nikolas je otpuhnuo zagledajući mesto zločina. Forenzičari su već ubacili sva tela u crne vreće i obeležili svako mesto na kome su se nalazili metci i čaure istih. Nikolasu je posebno za oko zapalo to što je nađeno oružije kojim je počinjeno ubistvo. Kolt 1911 je odbačen nakon što se borba završila.
- Pa vaša mudrosti, bili bi ste me prosvetlili o vašoj verziji spleta događaja?
- Naravno. Dakle sigurno je došlo do obračuna dve strane. Ovi momci su svi ubijeni direktnim pogotkom u grudi kalibra 45 АCP, što znači da su oni bili jedna strana koja je koristila dugo oružije i ispucala više metaka.

Nik je pokazivao rukama dok je pričao, ukazujući na crne džakove sa leševima i čaure i metke koji su se nalazili unaokolo. Gari je ponovo srknuo kafu i zakašljao se.
- Ispalili su gomilu metaka, a nisu ubili nikoga kao da ne znaju da pucaju.
- Tačno, ali postoji još jedna mogućnost. Možda su umeli da pucaju, ali je njihov protivnik bio brži i pametniji. Što mi više izgleda kao slučaj, jer je onaj konteljer izrešetan. (Nik je pokazao palcem na kontejner za robu iza sebe)
- Dakle njihov protivnik se krio iza?
- Tačno. Takođe ova krv ne pripada ni jednoj žrtvi, već Black Fox-su.

Nik je čučnuo kraj fleke na zemlji pokazavši je Gariju.
- Dakle opet smo na početku.
- Sumnjam, neko mora da ga je video. Podelili smo foto robota preko medija, a i sumnjam da bi mogao da prođe neopaženo ovuda sa obilnim krvarenjem.
- Ali trag krvi nestaje ovde Nik, možda je ušao u neko vozilo.
- Da...

Nik se zamislio skupivši usne i zatim je ustao čuvši korake iza sebe. Suočio se sa Markusom, koga je morao da pozove jer se jedan deo dokova nalazio u njegovom vlasništvu. Ili preciznije deo dokova na kome su se nalazili leševi. Nikolas je prekrstio ruke, znao je da Merkus ima veze sa ovim zločinom ali je isto tako znao da će Markus sve poricati.
- O, groznog li iznenađenja.
- Ne laprdaj, znam da si povezan sa ovim.
- Ma nemoj.
- Poštedi me glume Markuse znam te.

Markus je osmortio okolinu kako bi se uverio da niko od ostalih policajaca i forenzičara nije dovoljno blizu da čuje njihov razgovor.
- Reći ću ti šta znam, ako skloniš ove ljude sa mog doka.
- I da propustim divnu priliku da ti otežam tgovinu ljudima i drogom. Mislim da neću propustiti ovu priliku hvala lepo.
- Ne ljuti me Nik, imaćeš krvi do kolena i biće ti žao.

Markus je zarežao gledajući Nikolasa direktno u oči. Nik se namrštio i zatim otpuhnuo.
- Dobro.
- Dobar dečko, šta želiš da znaš?
- Znaš li ko su ovi ljudi.
- Rusi, ne brini za njih radim na tome.
- A Black Fox, bio je ovde.
- Znam.
- Znaš li ko je on?
- Phhh, haha naravno. Moj sin.

Nikolas se udario u glavu skupivši obrve.
- Markuse, on je traženi ubica.
- Da, ubica mojih ljudi i sada je moj. Možeš da prestaneš da brineš o tome.
- Ne, ne mogu njemu je mesto iza rešetaka ili na psihijatriji.
- Takođe radim na tome, a sad ako smo završili ovde voleo bih da mi očistiš dokove.

Marku se osmehnuo i stavio ruke u džepove mahnuvši Nikolasu.
- Markuse, ako ga nađem na ulici zatvoriću ga.
- Nećeš ga naći, naravno ako ga ja ne izbacim, ali u tom slučaju neće biti u stanju da odgovori na tvoja pitanja.

Markus je mahnuo Gariju koji se nalazio kraj službenog auta i zatim je vratio pogled na Nikolasa.
- A sada me izvini imam važan poslovni sastanak. Vidimo se...