Uzdizanje Đavola

23. DEO

Muškarac svetle kose je izašao iz privatnog aviona i zatvorio oči duboko udahbuvši sveš vazduh. Nasmejao se ponovo otvorivši oči i osmotrivši okolinu. "Uhh, baš dugo nisam bio ovde, nekako je nostalgično." Nakrivio je glavu videvši čoveka koji se polako kretao ka njemu zajedno sa dva telohranitelja. Sa smeškom je krenuo čoveku u sustret praćen dvojicom telohranitelja koji su nosili njegove torbe.
- Markuse dugo se nismo videli. (izgovorio je akcentom koji je bio autentično ruski)
- Aleks, kako si putovao?

Dvojica ljudi su se rukovali i zatim krenuli prema kolima.
- Bilo je odlično, znaš sad kada sam ovde vidim da mi je Gvadalahara itekako nedostajala.
- Kirana nas čeka, celo jutro se raduje gostima.

Aleks se nasmejao sevši na zadnje sedište kola kraj Markusa. Nakrivio je glavu pruživši mu crnu avtovku koju je nosio sa sobom.
- Žao mi je zbog nevolja koje su moji ljudi izazvali ovde.
- Nisu napravili veliku štetu, ali morao sam da pošaljem tim da ih skine nadam se da ti to ne smeta.
- Sve je uredu to je ipak njihova greška.

Despot je prekrstio ruke posmatrajući Maju, Dena, Rajdera, Miča, Kris i Sjenu koji su se valjali po zemlji na izdisaju. Isak mu je prišao i stao kraj njega.
- Šta vam je tek smo počeli?
- Šta? (Kris je otpuhnula)
- Molim!? (Sjena je ciknula)
- Imate nešto protiv? On je upucan pa trči i ćuti. (Isak je klimnuo ka Despotu)
- Pa, Rajder samo što nije izdahnuo. Žeilš da ga ubiješ? (Sjena je uperila šakom na skakavca koji je ležao na zemlji potrbuške)

Isak se udario šakom u glavu i otpuhnuo kao da se predaje.
- Okej, Rajder i devojke mogu da sednu i odmore se. Despot takođe. Mič i Den nastavite.
- To nije fer! (Mič se pobunio)
- Trči ili ću ti pucati u noge!

Mič se povukao unazad i zatim potrčao, Den ga je pratio par koraka iza. Isak se okrenuo ka Despotu koji ga je već probadao pogledom.
- Ne gledaj me tako. Lorena je rekla da te ne forsiram, i ja nemam želju da te nosim kada šljoneš. Sedi dole!

Despot je zarežao spustivši se na zemlju. Isak je prekrstio ruke posmatrajući dvojicu koja su idalje trčala... Despot se trznuo i okrenuo ka kapiji čivši škripanje. Skočio je na noge posmatrajući gvozdena krila koja su se polako ovratala. Isak ga je uhvatio za rame zarežavši.
- Ne muti ništa, rado ću te povrediti ako mi daš povoda.

Sjena i Kris su im prišle posmatrajući crni auto koji je ušao kroz kapiju.
- Markus se vrario? (Sjena je bocnula Isaka laktom)
- Da.
- Čula sam da dovodi "prijatelja". (Kris je prekrstila ruke)

Dok su Isak, Kris i Sjena radonalo posmatrali crnu limuzinu Despotov pogled se nalazio na kapiji koja se sada polako zatvorila. Osećao je potrebu da potrči ka izlazu koji je postajao sve manji i manji, ali znao je da neće uspeti da stigne do izlaza na vreme. A i kada bi stigao ogrlica bi ga onesposobila čim napravi i najmanji korak sa druge strane. Nije imao šanse, Isak je bio upravu i znao je to i sam, ali zašto je onda imao toliku potrebu da pokuša? Isak je napustio njihovu grupicu pošavši u susret Markusu i čoveku koji je za njim izlazio iz limuzine. Despot je zarežao i povukao se unazad ugledavši svetle pramenove kose i svetle oči koje je isuviše dobro znao.

Aleks je izašao iz limuzine osmehnuvši se Isaku i pozdravivši ga.
- Zdravo, dugo se nismo videli.
- Da.

Aleks se osvrnuo oko sebe zaustavivši pogled na grupici koja ih je posmatrala sa par metara razdaljine.
- Vidim zašto vam posao cveta, izgleda kao da su se sve lepe devojke sakrile u Gvadalahari.

Našalio se nastavivši za Markusem dok je Isak ostao za njima. Isak je sačekao da dvojica najpoznatijih i najmoćnijih ljudi podzemlja uđu u zgradu pre nego što se vratio svom timu.
- Gde je Despot? (Isak je prekrstio ruke)
- Otišao je za Denom i Mičem. ( Kris je pokazala u pravcu iza sebe)
- Pusti bre to sad, reci mi da je to bio vođa Ruske mafije? Jeste, jel da!? (Sjena je ciknula)
- Da, Aleks.(Isak je klimnuo)
- Čula sam da je on najokrutniji mafijaš na koga možeš da naletiš. Njegov dolazak sigurno nije dobar znak... (Maja je suzbila obrve plašljivo)
- Dobro si čula, želim da ga se svi klonite dok je ovde. Nije retkost da mu Markus poklanja ljude koje zatraži.(Isak se okrenuo ka vratima zgrade)

Maja je prekrstila ruke stresavši se zbog naleta žmaraca.
- Okej, završili smo. Trebalo bi da se svi pojavite na ručku danas, verovatno će to biti ručak u Aleksovu čast.
- Okej. (Sjena je potapšala Maju po ramenu)

Lorana je otpuhnula prišavši Despotu. Sedeo je u dvorištu satima, što ju je dovelo do pretpostavke da Isak verovatno nije svestan da je on napolju.
- Hej?

Lorna se spustila kraj njega nakrivivši glavu.
- Trebalo bi da kreneš ka trpezariji, Markus je zahtevao da svi budu prisutni na ručku.
- Nije me briga.
- Zna li Isak da si ovde?
- Ne treba mi dadilja.
- Okej, hajde, ne moraš na ručak preneću Markusu da nećeš doći ali moram da te uvedem unutra.
- Šta god.

Despot je ustao i ušao unutra dok je Lorena išla polako za njim. Čudilo ju je to što nije pokušao da pobegne iako je svo vreme bio napolju sam. "Možda je odustao? Ili je samo smišljao plan... Nebi me čudilo da je ovo drugo u pitanju." Otpuhnula je ubrzavši korak kako bi ga sustigla.

Aleks je pažljivo posmatrao gomilu Markusevih ljudi koji su sedeli za stolom pred njim. "Gde si? Kriješ se od mene?" Osmehnuo se kada je Markus ponovo seo kraj njega, nakon završenog razgovora sa zgodnom devojkom, smeđe kose vezane u punđu. Nakrivio je glavu.
- Jel sve uredu?
- Da.
- Meni izgleda kao da ti ta devojka zadaje glavobolju.
- Nije ona, verovatno si čuo da mi je par mojih ljudi palo od ruku takozvanog "Black Fox-a"?
- Mhm, priča se.

Aleks je ispio malo viskija iz čaše praveći se kao da ga ta priča ne zanima. Iako mu je ovo otkriće pružalo zadovoljstvo.
- E pa, uhvatio sam ga.
- Očekivao sam da hoćeš.
- Pokušao sam da saznam ko ga je poslao, ali on odbija da odgovori. Zadužio sam devojku sa kojom sam maločas pričao da ga održi u životu, sa obzirom na to da je sklon povređivanju.

Markus je takođe ispio malo viskija, vrteći ga u čaši. Odlučio je da ne mora da podeli sve sa Aleksom. Bilo bi glupo da mu otkrije da je Black Fox ustvari njegov sin Despot. Njih dvojica ipak nisu prijatelji već poslovni saradnici, obojica bi rado pregazili ovog drugog ako se za to ukaže prilika.
- Taj mali je stvarno težak kao crna zemlja, nije jeo ili pio odkad sam ga zatvorio. Verovatno će umreti pre nego što budem imao priliku da otkrijem ko ga je poslao.

Markus je otpuhnuo namrštivši se. Aleks se osmehnuo podigavši obrve.
- Mogu da ti pomognem ako dopuštaš?
- Kako to?
- Znaš da sam ubedljiv.
- Radi šta hoćeš.

Markus je odmahnuo rukom ne zaiteresovano, našta je Aleks klimnuo i ustao.
- Uredu onada, vraćam se za desetak minuta.

Aleks je popio ostatak viskija iz čaše i zatim napustio trpezariju. Nije mu bio prvi put da "posećuje" Markusa, iako dugo nije bio idalje se snalazio u hodnicima. Mogao je da pretpostavi gde je Despot zatvoren...