Uzdizanje Đavola

40. DEO

- Ne pucaš da ubiješ, prepusti ubijanje meni.

Glasna eksplozija je sprečila Dominika da se pobuni na bilokoji način. Dokovi su se ispunili paničnim vriscima, urlicima i zapomaganjima. Nije prošlo dovoljno vremena pre nego što se začula još jedna ekspozija, mnogo jača od prethodne. Dominik je mogao da se zakune da je osetio kako mu zemlja podrhtava pod nogama od siline eksplozije, mada je to podrhtavanje moglo da bude i od njega. Dok je uskoro bio preplavljen dimom i smradom goriva. Dim je zaklonio sunce napravivši štit oko pobesnelih plamenova. Nije prošlo puno vremena pre nego što su pored vrisaka mogli da se čuju i pucnji. Dom nikada pre nije svedočio apokalipsi izbliza i sada je znao da ne želi da ponovi iskustvo.

Despot je ustao osmotrivši Dominika koji je izgledao kao da će ga strefiti srčka. Pogledao je u nebo dok je sivilo gutalo sve oko njih i zarežao. Uhvatio je Dominika za potiljak i stavio čelo na njegovo. Nije znao kako drugačije da ga smiri, jer nije bio ni najmanje empatičan prema drugima već duže vreme. Pa je samo izimitirao potez koji je Zejden koristio da smiri njega pre toliko godina.
- Ej, ej diši! Da se nisi usudio da sad imaš napad. Čuješ me?
- Mhm.

Despot je zarežao videvši da ga Dom ne sluša. Stavio je obe šake na njegovu glavu, Dom je odgovorio uhvativši zglobove njegovih ruku.
- Slušaj vamo, mene treba da se plašiš ne ovoga.
- Sad kada pominješ, narušavaš moj privatni prostor.

Despot ga je pustio okrenuvši glavu ka plamenovima nedaleko od njih.
- Nadam se da si završio sa napadima, ovo je bilo i previše emocija za jedan dan.

Pokazao je Dominiku rukom ka uskom prostoru između dve kontejnera za prenos.
- Idi tamo i ostani tamo.

Dominik ga je poslušao i nestao u tami. Despot je izašao iz zaklona i neopaženo krenuo niz reku uspaničenih tela. Mogao je da čuje sirene sa policijskih automobila i kombija hitne pomoći koja se pojavila pre par sekundi. Nasumični urlici ljudi i zavijanja sirena, zajedno sa siktanjem plamenova i pucnjima činili su smrtonosnu harmoniju koja je ispunjavala bubne opne svih na doku.

Prošao je pored par tela unakaženih od strane eksplozija i izjedenih od strane izgladnelih plamenova. Bio je jedina opuštena osoba u paklu koji je vladao oko njega. Haos koji ga je okruživao činio je da se oseća kao kod kuće, jer je haos manje više bio jedino što zna. Haos je nešto što ga je pratilo svuda, bilo samo u njegovoj glavi ili na otvorenom gde mu je mogla svedočiti i stotina drugih.

Despot je prišao sa leđa, policajucu koji se šunjao u dimu blizu jedne od gorućih olupina. Šutnuo ga je u vodu skupivši usne kada je stao na mesto na kome se policajac prethodno nalazio. Shvatio je da je isti planirao da iznenadi Kris koja se krila iza par drvenih kutija kako je odbegli metci nebi dohvatili. Podigao je obrvu stavši joj iza leđa i bocnuvši je prstom među rebra. Poskočila je zveknuvši ga po ruci i jedva suzdržavši vrisak.
- Mogla sam da te upucam, budalo!
- Mogla si.
- Čekaj zašto si uopšte ovde, gde je Dominik? Ostavio si ga samog?! Markus će te zadaviti, sve će nas zadaviti!
- Mah, dobro je. Ti sa druge strane izgledaš malo izgubljeno. Uplašeno, čak?
- Nisam!

Kris se savila kada je metak pogodio kutiju kraj njene glave. Despot je prekrstio ruke ostavši miran i naslonivši se na kutiju.
- A jel?
- Crkni.
- Šarmantno, idi na onu stranu. Izaćićeš iz gustog dima nakon minut dva sporim hodom. Dom se krije između dva kontenjera koja ćeš videti pravo pred sobom. Fizički je ne moguće promašiti ih.

Pokazao joj je prstom preko svog ramena u pravcu iz koga je došao, usput se i osmehnuvši. Kris je otpuhnula i zagrizla donju usnu ostavši da sedi na zemlji.
- Šta je? Misliš da te navodim na policiju?
- Ne, već na to da mi je naređeno da držim ovaj položaj. Mada sad kada kažeš, možda mislim i to drugo.
- Dođavola, sad vidim kako se Lorena oseća dok priča sa mnom.