Uzdizanje Đavola

4. DEO

Despot je šetao ulicama nad kojima su se nadvili kišni oblaci. Na ulicama se nalazio oskudan broj ljudi, koji su užurbano jurili na svoja radna mesta, zbog završetka pauze za ručak. Usporio je prolazivši kraj cvećare i upotpunosti se zaustavio ispred Dalija i Orhideja. Osmehnuo se prisećajući se prvog puta kada je video to cveće...

Dečak je živahno skakutao vukući vraću zemlje za sobom.
- Sviđa mi se to cveće!

Uperio je prst u crveno cveće krupnih latica kraj koga je negova majka čupala korenje. Njena crna kosa je bila uvezana u punđu.
- Slažem se, nisu li prelepe? Oh, doneo si mi zemlju? Hvala ti, ti si moj heroj!
- A koje je to cveće?
- Dalije.

Talija se okrenula obrisavši ruke o svoju majcu i zatim pomazivši dečaka po kratkoj kovrdžavoj kosi.
- Lepe su zato što me podsećaju na tebe.
- Izgledam kao cvet?

Dečak se zbunio napravivši facu, što je Taliju nateralo na smeh.
- Ne one vole sunce baš kao i ti.
- To nije istina. (prekrstio je ruke)
- A jeli? Zašto je onda svaki tvoj likovni rad sunce?
- Aaa! Zašto diraš moje stvari!

Dečak je odjurio ostavivši Taliju samu sa cvećem...

Despot je otpuhnuo vrativši se u stvarnost. Cuo je korake iza sebe a zatim i veseo i umiljat ženski glas.
- Dobar dan, treba li vam pomoć u odabiru buketa? Dalije su lep izbor.

Okrenuo se skupivši obrve, taj glas mu je bio itekako poznat. Nije čuo taj glas dugo vremena ali ga je idalje mogao prepoznati u moru drugih. Njegove oči su se susrele sa svetlim očima, koje su pripadale devojci duge svetle skoro bele kose. Devojka je razrogačila oči u neverici.
- Despote? O moj bože Despote!

Devojka je u tri koraka dotrčala do njega i zagrlila ga iz sve snage. Negove ruke su se zaustavile u vazduhu oko nje. Njen zagrljaj ga je zagrejao na čudan način, vraćajući ga u prošlost. Prošlost u kojoj su se kao deca igrali u dvorištu kuće u kojoj je on živeo. Bio je zbunjen neočekujući da će sresti Izabelu u Gvadalahari.
- Bela?

I dalje je bio u neverici dok je devojka zajecala od sreće. "Zašto je Bela ovde, Sani zna da je ovo opasno mesto, zašto je dopustila Izabeli da dođe? Kada je došla?" Izabela se odmakla pogledavši ga kao da ni sama ne može da veruje u ovaj ponovni susret.
- To stvarno jesi ti!? Sanjam li? Gde si bio 10 godina? Kako si? Zašto mi se nisi javio? Imam toliko pitanja! Nedostajao si mi! Oh tako si mi nedostajao.
- Stvarno imaš mnogo pitanja.

Osmehnuo se pogledavši je, dok se ona smeškala.
- I ti si meni nedostajala.
- Mama će biti oduševljena kada te vidi!
- Kako je Sani?
- Možeš i  sam da je pitaš, ako hoćeš da pođeš samnom? Mama me čeka na ručku, možemo da pričamo. Biće oduševljena kada te vidi!

Despot se malo zamislio i zatim shvatio da ne može baš da odbije tu ponudu, ipak je odrastao zajedno sa Belom, a Sani mu dođe druga majka.
- Uredu.
- Na ručak će doći još jedna žena, Lorena ona je mamina drugarica, uvek dolazi na ručak kod nas.
- Okej.
- Idem da se presvučem, sačekaj me ovde.

Devojka se opet osmehnula i zatim odskakutala u cvećaru. "Molim te nemoj opet da nestaneš." Zamolila ga je nečujno dok je odlazila...

° ° ° ° °
Hej! Izvinite na kratkoj pauzi koju sam napravila, izbaciću još jedan deo kao izvinjenje. 😁 Ne pokušavam da vas potkupim obećavam! 😬❤️❤️❤️
- Kaya😁❤️

° ° ° ° °