Uzdizanje Đavola

43. DEO

Despot je stavio šaku na glavu namrštivši se.
- Auć...

Zatim je pokušao da duboko udahnue i premestio istu šaku na trup skupivši usne.
- Auć na kvadrat.

Odlučio je da će ipak neko vreme bataliti duboko disanje, ili uopšte normalno disanje. Čak mu je i plitko disanje bilo pod debelim upitnikom, ali mu je bilo neophodno za opstanak pa nije imao preteranog izgora. Otvorio je oči i nije se iznenadio primetivši da se prostorija vrti. "Prokleti rolerkoster..." Sačekao je kako bi se prostorija umirila i zatim je osmotrio skupljenih očiju zbog prejakog svetla. Bila je to soba u koju ga je Lorena često smeštala. Osetio se razočarano, bio je siguran da mu je sat otkucao na doku. Primetio je da mu je jedna ruka povezana na infuziju ali je bio suviše mlitav da se otkači sa iste. Čuo je škripu vrata, iz hodnika, koja je uništila tišinu u kojoj je tek počeo da uživa, zagrebavši mu mozak. Mumlanje iz hodnika mu je ubrzo ispunilo bubne opne. Despot je vratio šaku na lice otpuhnuvši. Počeo je da vrti dešavanja sa doka po glavi. "Den, izvukao sam ga..."

Despot je ustao izvadivši iglu iz ruke. Namrštio se jer ga je glava idalje bolela. Ispravio se i krenuo ka vratima tiho otvorivši ista. Našao se na hodniku gledajući u sobu preko puta one u kojoj je on bio. Spazio je Maju i Kris sa jedne strane kreveta u kome je, Despot je mogao da predpostavi, bio Den. Dok je Lorena bila sa druge strane i obaveštavala ih o Denovom "stanju".

Bio je dovoljno tih da ga nijedno od nih četvoro ne primeti.
- Kada će se probuditi? (Maja je skupila obrve uhvativši Denovu mlitavu ruku)
- Nisam sigurna, najmanje petnaest minuta je udisao dim i pretrpeo je dobre datine. Treba mu vremena da se oporavi. (Lorena je kao i po običaju sklonila šiške sa lica)
- Kako je onaj Mihail tip uopšte preživeo? Bila sam na tom brodu, nije mogao da pobegne tim plamenovima sam. (Kris je ciknula prekrstivši ruke)
- Rekao je da je izašao sam, Dosuše sumnjam da će moći da predstavlja neku pretnju bilo kome više. Dobro je spaljen. (Lorena je rekla Kris kako bi je umirila)

Despot se okrenuo ka dnu hodnika prateći svoje šesto čulo. Čulo uspomoć koga grabljivac nalazi plen. Nije mu trbalo puno vremena da nađe Mihaila. Zatvorio je vrata sobe za sobom i osmotrio figuru koja je nepomično ležala na krevetu. Bio je skoro potpuno prekriven zavojima i njegovo disanje je bilo toliko usporeno da su se otkucaji njegovog srca jedva čuli. Imao je masku za kiseonik preko nosa i usta.

Despot je stao kraj Mihaila i odmerio dve cevčice koje su povezivale telo sa apatatom za rad srca.
- Pa, Lorena nije lagala kada je rekla da si usran.

Mihail je otvorio oči, negov pogled bio je ispunjen stahom. Pokušao je da progovori, ali ispuštao je samo ne artikulisane krike prigušene maskom koju je imao na licu. Despot je zaključio da Mihail ne može da se pomeri, jer bi da može već pokušao da pobegne. Strah, koji je Mihail odavao iako je kao i svaki od Aleksovih ljudi naučen da ga ne oseća, izazivao je Despotovu stranu ličnosti želju krvi.
- Šta je bilo? Nisi više ne ustrašiv, jeli?

Despot je nakrivio glavu osmehnuvši se licu izobličenom zbog shvatanja da se ne može izvući.
- Hoćeš li da moliš za svoj život? Nije li divno kako se brzo figure na tabli menjaju? Rekao bih da je ovo šah mat.

Despot je namignuo čevoku koji se očajnički trudio da dozove pomoć. Uhvatio je Mihailovu ruku i njom iščupao cevčice iz mašine koja je održavala njegovo srce u životu. Mašina je zapištala kako bi dozvala pomoć.
- Nadam se da razumeš zašto sam morao da pozajmim tvoju ruku. Moji otisci nebi baš lepo pristajali ovoj sceni. Ne ukrštaj puteve samnom ponovo.

Despot je nestao kada su Mihailove oči postale bezizražajne.

Lorena je ugasila mašine koje su održavale organe u životu jer Mihail više nije imao potrebu za njima. Nije joj bilo prijatno dok je stajala pored beživotnog tela iako to nije bilo ni prvo a ni poslednje koje će ikada videti. Aleks je stajao sa druge strane kreveta kraj tela i posmatrao ga nakrivljene glave. Lorena je podigla pogled i neprimetno ga osmotrila. Lice mu je bilo bezizražajno, očekivano od njega. "Zašto bi ga bilo briga? Ipak je on najgori od najgorih..." Ali koliko god pokušavala da ubedi sebe da Aleks stvarno nije osećao ništa, nije mogla. Verovala je da svako ima bar malo saosećanja. I Aleks je igledao izgubljen u mislima dok je posmatrao Mihailove oči. "Bio ti je desna ruka, i sigurno se poznajete dugo, hajde reci nešto. Znam da ti je stalo, mora da jeste bar malo..." Alesk je zatvorio Mihailove oči prešavši šakom preko njih.
- Вы были великим воином. Теперь ты свободен.
(Bio si sjajan ratnik. Sada si slobodan.)

Devojka nije znala kako da odreaguje. Da li bi trebala da izjavi saučešće..? Prošla je rukom kroz kosu i zatim se okrenula ka Aleksu. Pružila je ruku.
- Moje saučešće. Nisam znala da bi mogao da izvrši samoubistvo, trebala sam da razmotrim i tu mogućnost, možda nebi došlo do ovoga da jesam.

Aleks je osmotrio njenu ruku i zatim se nasmejao pogledavši je u oči.
- Fino od tebe, ali mi ne treba. Takođe nije ubio sam sebe.
- Nije? Ali njegovi otisci su na...
- Black Fox je izuzetno osvetoljubivo stvorenje. (prekinuo ju je)

Povukla je ruku shvativši da je on neće prihvatiti, što joj je nekako donelo olakšanje. Nije bila sigurna da li bi mogla da se rukuje sa njim i ne prekine kontakt očima. Lorena je uhvatila šakom zglob svoje ruke razmislivši o Aleksovoj optužbi. "Ali Despot čak nije ni bio pri svesti kada sam ga poslednji put videla? Da li je ovo stvarno negovo delo? Sve je moguće..." Aleks je zaobišao krevet i krenuo ka vratima.
- Da li bi trebalo da pripremim telo za sahranu?... Ili će njegova porodica to uraditi?

Aleks se zaustavio pred njom i pogledao je nakrivivši glavu. Lorena se zbunila i skrenula pogled kako nebi morala da gleda Aleksa u oči.
- Porodica ga ne treba više, radi sa njim šta hoćeš.

Podigla je pogled ali on je već nastavio ka vratima sa uobičajenim smeškom. "Samo ćeš ga odbaciti? Znam da niko nije dobar lik u ovom svetu, ali neki imaju bar malo savesti i saosećanja. Markus sahranjuje sve svoje ljude, nikada nebi napustio jednog od svojih poput ovoga."