Uzdizanje Đavola

35. DEO

Lorena je zatvorila vrata za sobom izašavši na hodnik. Stala je pred Belu, otpuhnuvši.
- Jel loše?
- Fraktura kičme kod obojice, jedan ima obe ruke slomljene, drugi samo jednu, nijedan nema metke u pištolju, noževi su idalje kod njih iako je jedan polomljen...
- Dosta mi je...
- Jesi li videla ko im je to uradio?
- Despot.
- Molim? Zašto?
- Pitala sam isto, rekao je da je to duga priča, a zatim da je skraćena verzija Aleks.
- Aleks?
- Ni ja ne znam šta to znači.

Sjena je držala Rajderovu ruku preko svojih ramena kako bi mu pomogla da hoda. U drugoj ruci, Rajder je imao kesu zaleđenog povrća koju je držao uz levu stanu lica. Sjena je pokušala da zaustavi Despota da bi joj pomogao, ali on je samo proleteo pored njih kao da ih ne vidi i nastavio dalje niz hodnik.

Despot je prošao pored kantine i nastavio dalje ka sobi za trening. Zarežao je videvši Isaka i Aleksa par metara niz hodnik. Zaleteo se ka njima. Isak je izgledao iznenađeno i nije znao kako da odreaguje, dok se Aleks samo smeškao. Despot je uhvatio Aleksa za okovratnik i pribio ga uza zid sa strane.
- Ubiću te.

Isak je izvukao puštolj i uperio ga u Despota, ali je Aleks odmahnuo rukom kao da mu govori da se skloni.
- Uredu je, idi bez mene srižem za minut.

Isaku je trebalo par minuta da prihvati to naređenje i nastavi niz hodnik, čim je nestao iza ugla Aleks je vratio pogled na Despota. Posmatrao je njegove oči par minuta i zatim se nasmejao.
- Šta je bilo?
- Bolesniku jedan.

Aleks je uhvatio Despotov zglob i povukao ga odvojivši Despotovu ruku od svoje kragne. Kretao se prebrzo i preiznenadno da bi ga Despot ispratio. Mogao bi da spreči njegov pokušaj oslobađanja da nije bio previše ljut da bi razmišljao. Da je razmišljao nebi ni napao Aleksa. Aleks mu je izvrnuo ruku i suzbio ga iz zid, zamenivši mesto sa njim. Jedina razlika je što je Aleks pribio Despota uz zid tako da je Despota licem bio okrenut ka zidu. Despot je zarežao pokušavši da se oslobodi.
- Bes te idalje kontroliše, verovatno si do sad shvatio to i sam. Nikada mi nebi sam došao da si razmislio pre nego što si odreagovao.
- Ti si idalje govno, vidi ti to neke stvari se stvarno ne menjaju.
- Vidi ti njega pokušava da ujede i nakon što je izgubio borbu.

Aleks je gurnuo Despotu glavu uza zid i podigao mu obe ruke na gore kako bi sprečio njegovo koprcanje.
- Ajde, ajde dosta je bilo sad. Smiri se.
- Skloni se.
- Zašto? Nesviđa ti se da ti budem blizu? Vraća sećanja zar ne?

Despot je zarežao pokušavši još jednom da se oslobodi, ali ga je Aleks zadržao povukavši mu ruke naviše.
- Ne, prestani, slomićeš sebi ruke.
- Pusti me! (Despot mu je naredio kroz zube)

Aleks se nasmejao spustivši Despotove ruke niže, ali ne puštajući ga skroz.
- Ako te pustim nećeš me slušati, ni ti ni ja ne želimo da budemo ovde ceo dan, zato me ne teraj da se ponavljam.
- Slušam te.
- Dobar dečko. Gregor će se pojaviti u kantini danas, počinje da se oseća sigurnije u vezi sa tobom.
- Ne treba mi tvoje zeleno svetlo da bih ga ubio.
- Želim da ga pustiš.
- Šta?
- Nemoj ga ubiti danas. Bićeš u kantini, ali ćeš ga pustiti.
- Ne, dosta vremena sam potrošio čekajući ga.
- Ako ga ubiješ danas, oko Markusa će se podići prešina, nastaće borba između Gregorovih i Markusovih ljudi. Misliće da ja povlačim konce...
- Pa sad, to nije daleko od istine i to nije moj poroblem, nije li?

Despot ga je isekao usred rečenice zbog čega mu je Aleks ponovo podigao ruke više ka ramenima. Despot je zarežao pokušavši da se izmigolji još jednom iz Aleksovih ruku. Aleks se namrštio nakrivivši glavu.
- To ne odgovara meni, što ga čini tvojim problemom.
- Znaš da ću ga ubiti ako dobijem priliku.
- Despote, ne zajebavaj se sa mnom. Nećeš ga ni popreko pogledati danas, a kamoli napasti. Isto važi i za plavušana sa smešnom frizurom. Nećeš napustiti prostoriju danas, bićeš prisutan, bićeš tih, i za promenu neko u čijem se društvu može boraviti bez potrebe za oružijem za samoodbranu.
- A da tražiš od mene nešto što mogu da uradim, ne? Ne mogu da podnesem vas trojicu u istoj prostoriji i ostanem normalan. Auć, lakše malo Rambo.