Uzdizanje Đavola

14. DEO

Zarežao je odgurnuvši je i stavivši ruku na vrat. Mogao je da oseti kako mu obrlica pritiska vrat, a bio je ubeđen da ju je video u Loreninim rukama. Kako mu je promaklo da predvidi ovo?Probadao je devojku pogledom dok je u glavi premotavao snimak. "Zašto sam tako glup?" Devojka je držala ruke pribijene uz svoje telo pod svojim vratom, izgledala je kao da je na ivici suza. Dok je on izgledao, izgubljeno, kao da ne razume šta se desilo i zašto.
- Izvini...

Njegov pogled se ponovo vratio na nju, zarežao je i namrštio se napravivši par pretećih koraka ka njoj.
- Odlazi.
- Despote...
- Odlazi!

Prevrnuo je krevet koji ih je delio kako bi je zaplašio i oterao. Devojka se povukla kako joj krevet nebi pao preko nogu, dok su joj se niz obraze slivale suze. U njegovim očima je mogla da vidi kako se raspada. Verovao joj je i ona ga je izneverila.
- Molim te...
- Ne! Ne, ja sam kriv. Verovao sam ti, ja sam budala.

Okrenuo joj je leđa udarivši pesnicom u zid kraj sebe, nakon čega je devojka poskočila. Taj bes je bio namenjen njoj i ona je to znala, on ju je oterao jer nije želo da je povredi.
- Izvini..

Okrenula se i istrčala iz prostorije ostavivši ga samog. Despot je stavio šake na glavu.
- Kako sam mogao da budem toliko glup? Zašto sam dozvolio sebi da budem tako glup? Dođavola!

Bio je besan na svoju glupost, više nego išta drugo. Ponovo je skupio pesnicu i udario njom u zid, ponavljajući isti pokret iznova i iznova. Sve dok nije čuo korake, a zatim i glas.
- Despote, prestani.

Okrenuo se videvši Lorenu, stajala je iza kreveta koji je on prevrnuo jer joj je isti blokirao prolaz. Zarežao je krenuvši ka njoj.
- Ti. Šta si joj rekla!?
- Rekla sam joj ko si. Nisi mi dao izbor.
- Izbor?. Sad ni ja nemam izbor.

Naleteo je na nju, ali se iznenadno zaustavio na samo par metara od nje. Lorena je znala da je u tom trenutku krenuo na nju kako bi je ubio videla je to u njegovim očima, ali ga je Isak zaustavio. Despot je zarežao i pao na kolena dok mu se kroz vene šitila struja, ograničavajući mu pokrete i pružajući mu bol između ostalog i za opiranje.

Isak je podigao ruku pokazavši Despotu mali upravljač koji je ržao u šaci. Držao je crveno dugme i smeškao se.
- Pa, sad tako se ne ophodi prema damama, zar ne?
- Dosta je, prestani. (Lorena mu je naredila da pusti dugme)
- Čekaj, još malo. Neću ga ubiti, obećavam.

Despot je spustio šake na vrat, jedva kontrolišući svoje pokrete. Zatvorio je oči. Mišići su mu se grčili pod naletom struje koju je obrlica proizvodila, poput talasa koji su se u kratkim razmacima nizali jedan za drugim.

Skupio se na zemlji zbog bola koji je osećao, znao je da ne oseća bol isto kao i drugi ljudi. Njegovi receptori za bol su bili malo manje funkcionalni od normalnih, on je počinjao da oseća bol tek kad od dođe do granice na kojoj se ljudi obično onesveste. Takođe je i podnosio bol bolje, ali to ga nije pravilo upotpunosti otpornim na isti.

Isak je pustio dugme nakon par minuta i nakrivio je glavu videvši da se Despot idalje pomera. Prekrstio je ruke klimnuvši glavom ka njemu.
- Trebalo je da se onesvesti. Pretpostavljam da ćeš ti morati to da središ.

Pokazao je Loreni šakom da zaobiđe krevet i priđe Despotu što je ona i uradila. Spustila se pored njega, tako da je mogla da vidi njegov vrat. Koža vrata mu je bila crven u krugu oko ogrlice, odudarajući od uobičajene boje njegovog tena. "Ovo mora da je stvarno mnogo bolelo." Zaključila je videvši crvenu boju njegovog vrata. "Kako je moguće da se nije onesvestio?" Izvukla je špric iz džepa svog mantila, videvši da je on ponovo preuzima kontrolu nad svojim mišićima. Podvukla je iglu pod kožu na njegovoj ruci i istisnula tečnost iz šprica.

Despot je mogao da oseti hladnu tekućinu koja se šitila njegovim telom, i iz nekog razloga ga je to bolelo skoro podjednako kao i talasi stuje koji su tek prestali da preplavljuju njegovo telo. Ali je bio previše slomljen da bi ustao i uradio nešto povodom toga. Želeo je da se opire, ali njegovo telo se predalo.

Nakon par minuta su se Despotovi mušići u potpunosti opustili što joj je dalo doznanja da je sedativ delovao.
- Okej, možeš prići.

Isak je gurnuo krevet u stranu i čučnuo je kraj njih. Ćušnuo je Despota tako da ovaj padne na stranu.
- Zašto ja moram da ga nosim.
- Zbog tebe i ne može sam da hoda, zašto si držao dugme tako dugo? Jesi li normalan?
- Meni ne izgleda kao da sam ga povredio. Čak se nije ni onesvestio ili vrištao.
- To ne znači da možeš samo nastaviti da držiš to dugme!

Lorena je ustala izašavši iz sobe. Isak je mogao da čuje njeno ljutito marširanje.
- Kreni više!
- Naporna si!

Isak je podigao Despota i prebacio ga preko ramena krenuvši za Lorenom...