Uzdizanje Đavola

49. DEO

Lorena je izvukla mali zavoj iz džepa i sela je na stolicu pored Despota.
- Jesi li povređen još negde?
- Gde je Dominik?
- U svojoj je sobi, nema povređen ni jedan vitalni organ i u svesnom je stanju. Biće na nogama za par dana.

Despot je klimnuo. Lorena je nakrivila glavu.
- Pričala sam sa Dominikom i Markusem. Ispada da je Mič poduže izbegavao lekove. A kada nije na lekovima vidi i čuje stvari koje nisu tu. Ti si bio meta ali bio je i Dominik.
- Mhm?

Despot je okrenuo glavu ka Loreni i podigao obrvu.
- Zašto?
- Pa verovatno zato što si ga podbadao u prošlosti i to se manifestovalo ovako...
- Ma ne, zašto je Dominik takođe bio meta?
- Nije se sviđao Miču.
- Zašto?

Despot je izgledao zamišljeno kao da pita sam sebe. Lorena je ustala završivši sa zavijanjem njegove ruke. U tom trenutku Markus je otvorio vrata i ušao u sobu. Držao je poslužavnik sa hranom. Despot je istog momenta skočio na noge. Izgledalo je kao da nije mogao da podnese ideju da bi neko kao što je Markus mogao da mu se nalazi iza leđa.
Lorena je razmenila par pogleda sa Markusom i zatim napustila prostoriju. Markus je spustio poslužavnik na stočić kraj kreveta. Bilo je čudno iskustvo donositi nekome hranu, kada si ti taj kome je inače donose.
- Šta hoćeš?
- Pa sad to nije način da se razgovata sa ocem, zar ne?

Despot je prekrstio ruke namrštivši se.Markus je nakrivio glavu.
- Želeo sam da ti se zahvalim, zato što si zaštitio Dominika kada ja nisam mogao. Sprečio si mnogo gore moguće ishode. Nisam očekivao da će neko biti tu da mu pomogne, još manje sam očekivao da ćeš taj neko biti ti. Kao znak zahvalnosti te oslobađam sutrašnjih obaveza i treninga i želeo bih da te pozovem da provedeš dan sa porodicom i samnom...

Despot je prekino Markusa usred rečenice svojim arogantnim tonom koji je koristio isključivo kada se nađe pred nekim kao što su Markus, Isak ili Aleks. Nije ni razmislio o mogućim benifitima situacije.
- Ne treba mi tvoja zahvalnost. Nisam uradio to za tebe.
- Razumem, ne sviđam ti se.

Markus je dobro skrivao svoju isfrustriranost povodom takve, ničim prizvane pobudne koju sigurno nebi trpeo da je neko drugi bio na Despotovom mestu. Despot je probadao Markusa pogledom.
- I zašto bih ikada hteo da budem u prisustvu tvoje potodice i tebe više nego što moram?

Markus je prošao rukom kroz kosu ubeđujući sebe da ne želi stvarno da zadavi klinca. Znao je da ga je Despot namerno izazivao, želeo je da ga Markus napadne. Nihov odnos je takav još od Gregorove smrti. Markus je znao i zašto. "Kada se tek pojavio zacrtao je sebi da sam ja loš zbog svega što je bilo sa Talijom, zbog svega što mu se desilo jer je bio sam, ali nakon što je Gregor umro. Bio sam tu, to ga je zbunilo i dalo mu drugačije signale. Umesto « mrzi ga on je loš » signal je bio
« nemoj da ga mrziš nije loš kao što si mislio ». " Želeo je da dokaže sebi da je taj signal pogrešan, želeo je da dokaže da je Markus loš.
- Okej, prestani sa tim arogantnim tonom. Razumem dugo si verovao da sam ti neprijatelj i zbunjuje te to što nisam opasnost koju si očekivao.
- Ne zbunjuje me, znam da muljaš nešto.
- Ali šta ako ne mjuljam ništa?

Despot je skrenuo pogled razmišljajući. Markus je iskoristio to kako bi pokušao da mu se približi, ali jedan njegov korak bio je dovoljan da natera Despota da povrati fokus i napravi korak unazad.
-Ne verujem da je to jedna od mogućnosti.
- Žašto ti je toliko teško da veruješ da samo želim da ti budem otac koji sam trebao biti još pre 25 godina? Zašto te je strah da mi veruješ?
- Zato što znam da to nije tvoj pravi motiv. Zato što ti je Talija verovala i šta je dobila iz toga? Želiš li da ti spelujem?
- Nikada nisam hteo da je povredim Despote, nikada nisam hteo da VAS povredim.
- Ali jesi.

Markus je pridržao glavu rukom dok ga je Despot pomno pratio pogledom. Markus je primetio da Despot priča mirno što je bio proizvod lekova, nikada nebi pomislio da dopusti Markusu da uopšte priča na tu temu da nije na lekovima. Bio je previše umoran i uspoten zbog njih da bi se opirao razgovoru. To je bila pozitivna strana lekova koja ga je činila da sluša, ali postojala je i negativna strana koja je činila da ga je strah više nego inače. Negova podsvest se borila da ga i u takvom stanju održi u životu, čineći ga još više paranoičnim nego što je bio.
- Žao mi je.

Markus je ponovo zakoračio ka Despotu koji je odgovorio na to zakoračivši unazad.
- Nije.
- Jeste stvarno jeste, ne znaš koliko. Ali ljudi kao što smo mi moraju da žive sa tim.

Markus je odpuhnuo i pokazao Despotu na poslužavnik.
- Sani je to spremila, rekla je da voliš to. Stvarno bih voleo da te vidim sutra, razmisli o mojoj ponudi još jednom.

Sa tim rečima je Markus napustio sobu. Despot je otpuhnuo i spustio se na pod na mesto gde je svetlost koja je dopitala kroz prozor udarala najjače.