Uzdizanje Đavola

29. DEO

Lorena je potapšala Dena po ramenu kako bi mu nagovestila da je slobodan i da može da ode. Klimnuo je i odšetao niz hodnik. Lorena je ušla u ambulantu i zatekla Despota koji se izležavao na krevetu za pacijente. Držao je ruke pod glavom i gledao u plafon kao da vidi nešto zanimljivo. Lorena je otpuhnula i stala je kraj kreveta kod njegove glave. Podigla je obrvu.
- Kriješ se.
- Molim?

Podigao je glavu kako bi je pogledao. Imao je smešak na licu dok je imitirao uvređeni ton.
Lorena je nakrivila glavu.
- Kriješ se od Aleksa. Kris i ostali misle da se kriješ do Markusa i Aleksa, ali nije tako zar ne? Aleks je jedini koga želiš da izbegneš?

Despot je suzio oči nakrivivši glavu.
- Znaš ne vrti se ceo svet oko Aleksa.

Lorena je mogla da čuje promenu u njegovom tonu dok je izgovarao ime vođe Ruske mafije. Njegovo lice se promenilo kao da priča o nečemu što mu ide na živce, dok mu je glas bio grub kao da priča o nečemu odvratnom.
- A i u ostalom ja se ne krijem, drugi se kriju od mene.
- Rekao si mi da ne lažaš, a opet si ovde kako nebi bio Aleksu na vidiku.
- Ne lažem i ne krijem se. Ovo se zove taktričko povlačenje.

Lorena je suzbila oči.
- Šta ti je uradio?

Zastala je kako bi izabrala prave reči, nije samo mogla da mu kaže :"Zašto se bojiš?", zato što bi ga to samo još više odaljilo od nje.
- Ne moraš da bežiš od njega dok si ovde. Sigu...

Prekinuo ju je podigavši ruku i stavivši je preko njenih usta. Zaustavivši je baš kada je pokušala da mu kaže da je na sigurnom. Namrštio se ne sklanjajući pogled sa njenih očiju.
- Nemoj.

Mogla je da oseti pretnju u njegovim rečima, sklonila je njegovu ruku sa svojih usta i uzdahnula. Bilo je čudno, imao je toliko krvi na svojim rukama a opet i u njegovim rečima se mogao čuti bes, ali i strah i sve druge emocije za koje ona nije bila sigurna da postoje u njemu.
- Zašto? (tiho je rekla kao da se plašila da će ga oterati ako progovori glasnije)

Njegova maska ,koja ga je predstavljala kao ne zainteresovanog i ne pokoleblivog, kao nekoga ko se smejao ne iskreno sve vreme, je pucala. Lorena je mogla da vidi to. "Da li je Aleksovo prisustvo stvarno ovoliko uticalo na njega..?" Uzdigao se u sedeći položaj i zatim i ustao.
- Zato što ne želim da slušam to.

Okrenuo joj je leđa i krenuo ka vratima, ali je progovorio opet pre nego što je ona imala dovoljno vremena da se pobuni.
- Ako se nađemo u istoj prostoriji neko će umreti i ja ne nameravam da budem taj neko.
- Da li to znači da ćeš pokušati da ubiješ Aleksa ili da ubiješ ZA Aleksa?
- Neću POKUŠATI ništa.
- A ako bi te Aleks pitao da ubiješ za njega? Da li bi?

Despot se iskrenuo dovoljno da je pogleda preko ramena. Na njegovom licu je opet igrao smešak.
- Da li bih.

Ponovio je za njom kao, ali to nije zvučalo kao pitanje. Nije joj odgovorio, već ju je pustio da sama smisli odgovor. Lorena je napravila korak ka njemu, nije mogla da zna odgovor na to pitanje pre nego što vidi ono što ju je već dugo kapkalo.
- Skini majcu. Želim da vidim tvoja leđa.
- Lorena, Lorena, kakvi su to fetiši?

Okrenuo se ka njoj upotpunosti što je ona protumačila kao bežanje, iako je imao smešak na licu. Prekrstila je ruke. Postavio se kao što to uvek radi, leđima ka zidu, licem ka neprijatelju. Loreni se nije svidelo to što je odabrao takav stav prema njoj.  Zašto se ponašo tako? Nikada pre ga nije povredila, zar joj stvarno ni malo nije verovao?
- Ozbiljna sam.
- Ne.

Prekrstio je ruke i dao joj par sekundi da odgovori, što ona naravno nije postigla jer je ubrzo nastavio.
- Već znaš šta ćeš videti.

Iznenadlo ju je priznanjem iz vedra neba, nije razumela tačno zašto je odlučio da prizna da je član Ruske mafije. Očekivala je da će poricati, ali to bi značilo laganje. Možda je shvatio da joj neće pobeći... Ili joj je ipak verovao malo više nego što joj je bio speman dati doznanja da jeste. Trebalo joj je malo vremena, bilo je šokantno iako se već pre spremala za takav splet okolnosti. Pred očima su joj se vrtele slike svih članova Ruske mafije koji su ikada uhvaćeni, zajedno sa leđima svakog od njih, a onda i telima koja su ostala nakon što bi oduzeli sebi život. Ali idalje je morala da vidi svojim očima da bi verovala.
- Znam, ali želim da vidim.

Njegove oči su posmatrale kroz nju, dok je razmišljao. Par trenutaka tišine činili su se kao večnost. Lorena je pomislila da će opet odbiti, njegov pogled ju je prostrelio, opet se fokusirajući na nju. Prevukao je majcu preko glave i zastao na trenutak kao da se ponovo premišlja.

Lorena je već mogla da vidi neke ožiljke na njemu. Bilo ih je par preko njegovog trupa, ali ti ožiljci nisu bili potpis Ruske mafije,mada su idalje bili zastrašujući za Lorenu. Brzo je primetila i par krajeva ožiljaka sa Despotove leve i desne strane koji su vodili ka leđima.

Zatvorio je oči i zatim joj okrenuo leđa. Lorena je prislonila jednu ruku na usne kako bi zadržala bilokakve reakcije. Nakravila je još par koraka prema njemu i zaustavila se na korak od njega. Njene oči su prelazile preko njegovih leđa odozgo nadole. Videla je više od dvadeset ožiljaka, neki su bili duži a neki kraći. Neki od ožiljaka su se presecali, neki su bili dublji nego drugi i ostavili mnogo tamnije tragove. Neki ožiljci su skoro u potpunosti nestali, što je reklo Loreni da ih je Despot zadobio pre više godina. Tri ožiljka su bila svežija nego ostali, Lorena je mogla da nasluti da su nastali par dana pre nego što je došao u Gvadalaharu.

Lorena je opet premotala slike leđa drugih Ruskih mafijaša u glavi, svi su imali mnogo manje ožiljaka nago što je ona trenutno videla na Despotu. Mogla je da sabere sve njihove ožiljke zajedno i Despot bi i tada imao bar petnaest više. Pružila je ruku ka jednom ožiljku koji se protezao preko Despotovih rebara sa desne strane i lopatice i završavao se na vratu. Bio je to jedan od najvećih ožiljaka, koji je bio najtamniji na lopatici. Lorena je mogla da zamisli cela Despotova leđa prekrivena krvlju nakon što ga je zadobio. Spustila je prste na ožiljak i osetila zatezanje njegovih mišića kada je podigao ruku. Zaustavio se i vratio ruku nazad što je Loreni dalo doznanja da je hteo da je zaustavi, ali se suzdržao. Dao joj je svega još minut i nakon toga se opet okrenuo ka njoj.

Prebacio je majcu preko ramena i ponovo prekrio ožiljke. Lorena je podigla pogled na njegove oči. Udahnula je kako bi mogla da progovori bez napetosti u glasu.
- Zašto ih je toliko? Oni koje sam videla pre ovoga su imali najviše pet...
- Lorena.

Nakrivio je glavu upozoravajući je. Prekrstila je ruke,već je znala odgovor. Pet ožiljaka nije bilo dovoljno da mu utera strah u kosti, a zbog svežijih ožiljaka je zaključila da ga Aleks nikada upotpunosti nije pokorio sebi.
- Koliko si godina imao? Kada je ovo počelo?
- Pa, počelo je čim sam ušao kroz vrata, petnaest.

Osetila je čudno stezanje u grlu. I po njegovoj reakciji je mogla da zaključi da joj se sve emocije ocrtavaju na licu. Osetila je veliki nalet sažaljenja, ali ko nebi? Zarežao je prekrstivši ruke.
- Ne gledaj me tako.

Namrštio se i prekrio joj usta rukaom kada je htela da se usprotivi i kaže nešto.
- Ne treba mi tvoje sažaljenje. Skloni taj izraz sa lica.

Prevrnuo je očima što joj je ukazalo na to da idalje nije imala kontrolu nad emocijama. Odmakao se korak unazad.
- Jesmo li gotovi?

Klimnula je umesto da mu odgovori rečima jer je znala da će joj se i u glasu čuti emocije. Despot je napustio prostoriju istog trenitka i nestao ostavivši vrata otvorena za sobom...