Uzdizanje Đavola

45. DEO

Kris je sela u stolicu preko puta Lorene završivši sa pričom. Ambulanta je bila iznenadno prazna i tiha. Devojka zelenkastih očiju je dohvatila jednu hemijsku sa stola i počela da je vrti po rukama.
- To je sve što sam čula.
- Dakle Aleks ga je tehnički ubio?

Kris je potvrdno slegla ramenima.
- Znaš li možda kada Aleks planira da ubije Despota?
- Nije rekao tačno, a na Despotu, kao što znaš, ne možeš pročitati ništa. Rekao je da Despot ima do Nove godine. Moja slobodna pretpostavka je da će Aleks poslati nekoga iz Rusije.
- Moguće je.
- Sa druge strane možda bude želeo da prisustvuje smaknuću, ubice su uglavnom poremećene i uživaju u prizoru umirućeg tela.

Lorena je naslonila obraz na šaku prešavši pogledom po sobi. Kris je spustila hemijsku pogledavši je.
- Despot će se postarati za Gregora pre nego što mu istekne vreme.
- Možda će samo pobeći, nestati ponovo?
- Lorena, mislim da ga nije strah smrti.
- Moram da pričam sa njim pre nego što uradi nešto ne promišljeno.
- Misliš pre nego što opet pokuša da ubije Gregora?
- Markusu se neće svideti vesti.
- Misliš da će Markus pokušati da ga zaštiti?

Lorena je ustala od stola krenuvši ka vratima. Zaustavila se kraj Kris nakrivivši glavu.
- Markus jeste nemilosrdna i opasna ličnost, ali Despot mu je sin. Sve što mu je ostalo od devojke koju je voleo više od svega. Neće izgubiti Taliju dva puta bez borbe, veruj mi.
- Kako možeš biti tako sigurna? Nakon što je već dopustio Aleksu da bude blizu Despota. I nakon što je saznao šta mu je sve Aleks uradio.
- Voleo je Taliju. I mada ne izgleda tako. Markus voli Despota koliko je voleo i nju. Samo je suviše uplašen da dopusti sebi da pokaže to. Despot je nestabilan i on to zna, može ga izgubiti u svakom trenutku.

Lorena je isašla iz ambulante uputivši se ka Markusovim odajama.

Despot je sedeo za šankom koji je delio kuhinju od trpezarije i posmatrao je Sani koja je prčkala po šerpama. Držao je glavu spuštenu na ruke prekrštene preko stola. Sa obzirom na to da su samo njih dvoje bili tu atmosfera je bila opuštena i Despot se prvi put u jako dugo vremena zapravo opustio. Nije mislio niočemu, bio je to odmor pokut spavanja sa otvorenim očima.
- Jesi li gladan?
- Ne, samo umoran.
- Trebalo bi da odeš i odmoriš se, čula sam šta se desilo na dokovima. Jel te Lorena stvarno pustila da šetaš okolo nakon toga?
- Nije.
- Tako sam i mislila.

Zamahnula je krpom Despotu preko glave što ga je nasmejalo. Spustila je ruke na bogove podigavši obrve.
- Znaš ja sam porodica pa je i nekako okej zadavati meni srčani udar, ipak sam pristala na to. Moje dete se mora trpeti. Ali ona ne zaslužuje to, budi fin prema njoj. Dobra je i volim je koliko i tebe i Belu.
- Mhm.

Nasmejala se videvši da je Despot zatvorio oči. Raspružio se preko cele širine šanka.
- Stvarno bi trebalo da ideš i spavaš. Znaš za to postoji krevet, šank nije baš najbolji izbor, ukočićeš se.
- Sviđa mi se ovde.

Sani se nasmejala pomilovavši ga po glavi. Prisetila se Talije koja je radila isto, proklinjući šank nakon što se probudi. Bio joj je toliko sličan, a nije bio ni svestan toga. Bilo je to lepo sećanje, kao da se ona vratila u život. Zidovi ove kuće, u kojoj su se kretali lopovi i zlobnici, u kojoj su umirali ljudi i rađale se ubice, bili su jedna od poslednjih veza izmađu majke i sina.

Sani se osmehnula i vratila poslu. Tiho je pevušila neku nasumičnu melodiju rondajući po šerpama u ritmu iste...

Markus je zaustavio i ugasio kola sačekavši par sekundi dok se automacka kapija nije zatvorila za njim.  Sve je bilo poprilično mirno. Markus nije navikao na više od dva sata mira, ovo je bilo novo iskustvo i on je imao jako loš osećaj u vezi njega. Izašao je iz kola ubeđen da se nešto gadno sprema.