Uzdizanje Đavola

34. DEO

Lorena je vrtela hemijsku olovku u šaci. Sedela je na stolici kraj kreveta i posmatrala Despota koji je stajao pred prozorom sa prekrštenim rukama.
- Ako razmišljaš o skoku odmah ću te razočarati i reći ti da te skok sa tog prozora neće ubiti.
- Čemu praznično raspoloženje Lorena?

Pogledao je u njen bled odraz na staklu sa smeškom.
- Pa, moram da budem sigurna da se nećeš ubiti kada te pustim iz ove prostorije. Ne mogu da te pistim nazad u Aleksove šake, dok nisam sigurna da nećeš popustiti pod pritiskom. Jeste da odlazi za par dana, ali možeš se ubiti i kada ode.
- Lorena.

Despot se okrenuo ka njoj podigavši obrve, smeškao se dok je koračao po prostoriji.
- Ne kažem da ne mrzim ovog lika. (uperio je prst u svoje lice) Lagao bih, ali neću ga ubiti. Još.
- Uvau, pokušavaš li da ostaneš u ova četiri zida zauvek?
- Samoubistvo mi je ispod časti ali ne ostavljaš mi izbora. Pusti me napolje, ili skačem.

Despot je nakrivio glavu ispruživši dlan ka prozoru. Lorena je prevrnula očima, uperivši vrh hemijske u Deapota kada je zakoračio ka prozoru.
- Želim da si svo vreme na najviše dva metra udaljenosti od Dena. Razumeš li me?
- Lorena, ja ubijam ljude. Ne treba mi dadilja. A i ako Aleks odluči da mi priđe Den ga neće zadržati.
- Nije zbog Aleksa, već zbog Miča. Ne želim da se pobijete.

Lorena je sklopila prste, izgovorivši polu laž kao da je čistokrvna istina. Despot je podigao jednu obrvu i slegao ramenima.
- Mogu da vidim poentu u tome.

Klimnuo je i krenuo ka vratima zaustavivši se kraj Lorenine leve strane. Uhvatio je naslon stolice i savio se unapred do nivoa Loreninog uha.
- Den neće moći ni mene da zaustavi.
- Despote, ne teraj me da istog trena zažalim svoju odluku.
- Ja, nikad. Ako ti je lakše biću džentlmen, neka Mič povuče prvi potez.

Despot se nasmejao kada ga je Lorena probola pogledom. Mahnuo joj je njihajući prstima i napustio prostoriju.

Despot se nije iznenadio kada se po njegovom dolasku u sobu za trening, Den ponašao kao da su vezani pupčanom vrpcom. Izdržao je nekih pola sata pre nego što mu je pripretio.
- Nestani iz mog vidokruga ili ću ti slomiti noge.
- Op, čemu iznenadna agresija.
- To je bilo ozbiljno upozorenje.
- Lorena će ih popraviti, samo napred.
- Ne izazivaj me, biće ti žao.

Despot je udario džak za boks koji je visio sa plafona. Namrštio se kada je Den uskočio i zadržao isti da ne odleti. Den je znao da je udarac bio namenjen njemu i nevino se osmehnuo.
- Povrediću te. (Despot se namrštio nastavivši da udara po džaku) Stvarno me nerviraš.
- Sa bolje strane gledano, više ne želiš da povrediš Miča. To je dobro.

Despot je stao i osmehnuo se Denu, kome je osmeh nestao sa lica. Despot je podigao ruke u vis pre nego što je Den mogao da ga uhvati za zglobove i polako se odmicao unazad. Imao je svoj uobičajeni smešak na licu, samo što je ovaj put taj smešak bio razvučen od uha do uha.
- Ne, Despote! NE!

Den je napravio korak napred pre nego što je odgurnuo vreću od sebe kako bi pojurio Despota, koji je to predvideo i prvi potrčao.
- Hajde da se zabavimo!
- Vraćaj se ovamo! Ne radi to! NE IDI TAMO!

Despot je protrčao kroz gomilu mokrih i smrdljivih tela. Mesto je bilo pretrpano ali Den je uspevao da održi korak za njim. Despot se nasmejao primetivši momka pred sobom. Izgledao je kao od brega odvaljen, Despot je smislio šta da uradi istog trena. Utišao je svoje korake i usporio kako ga gromada nebi primetila. Bilo je lako prišunjati mu se, nebi čuo ni da atomska bomba ekspodira iza njega. Den ga je skoro stigao. "Ovo će biti zanimljivo." Despot je zveknuo gromadu pred sobom po dupetu iz sve snage i zazviždao, nestao mu je iza leđa kada se okrenuo. Den nije imao toliko sreće i našao se baš iza gromade. Bilo je već kasno kada je Den shvatio da je upao u zamku.
- Hoćeš li da umreš?