Uzdizanje Đavola

16. DEO

Lorena je išla iza Despota dok je Isak vodio put. Mogla je jasno da primeti, kako Despota ide malo spotije od Isaka i pažljivo posmatra svaki hodnik, svako skretanje ili račvanje kao da pravi mapu u glavi. Takođe je mogla i da primeti da se kretao tako da se njegovi koraci nisu mogli čuti, i držao je i Isaka i nju na oku.

Isak se zaustavio pred vratima iza kojih se mogao čuti razgovor više ljudi i okrenuo se ka Despotu i Loreni. Pogledao je u Despota nekim pretećim i upozoravajućim pogledom.
- Očekujem da se ponašaš pristojno.
- Ne brini ja sam džentlmen.

Despot je nakrivio glavu uz smešak provocirajući Isaka koji se namrštio i otvorio vrata ušavši u prostoriju.

Despot je suzio oči jer ga je zabljesnula svetlost iz prostorije. Kada je ušao unutra, pravo pred sobom je mogao da vidi sto pred kojim je stajao čovek u ranim 50 godinama. Njegova kosa je nagoveštavala svetlu smeđu boju dok su njegove tamne zelene oči posmatrale samo Despota. Despotu nije trebalo više od tog jednog pogleda da prepozna Markusa, iako ga pre toga nikada nije video. Talija je bila dobra u opisivanju izgleda ljudi i posebno je volela da opusuje čoveka pred kojim je stajao. Despot je nakon par sekundi preusmerio pogled na dečka kraj Markusa. Kroz glavu mu je prošlo par slika koje je napravio dok je istraživao mafiju, lako je prepoznao Dominika. Nastavio je dalje da razgleda veliku prostoriju i ljude koji su bili u njoj. Zaključio je da se nalazi u nekoj prostoriji za okupljanje jer je unutra bilo puno ljudi i svi su bili dobro naoružani. Nije se iznenadio kada je primetio Sijenu u jednom uglu sobe, ali se ona svakako iznenadila videvši njega, kraj Sjene je stajala  devojka svetla smeđe kose i svetlih zelenih očiju. Kris devojka koju je iskoristio kao mamac na doku, za jednu od svojih meta.

Isak je prekinuo Despotovo razmišljanje nastavivši da hoda ka Markusu, što Despot nije pratio. Vratio je pogled na čoveka koji je vodio mafiju i ostao da stoji kod vrata.

Lorena je pogledala Despota koji je stajao kraj nje pokušavajući da dokuči zašto se ne pomera. Shvatila je kada je kroz glavu počelo da joj prolazi sećanje sa večere. "Ne želi da bude opkoljen ne prijateljima, stoji leđima okrenut ka vratima i ne ide dalje da bi mogao da ih drži sve na oku."

Isak se zaustavio shvativši da ga Despot ne prati i zarežao je. Markus je preduhitrio Isaka pre nego što je ovaj mogao bilo šta da kaže.
- Zašto ne prilaziš? Ubio si toliko mojih ljudi i sada te je strah da mi priđeš?

Negov glas je bio grub i imao je neku agresivnu notu koja je zajedno sa njegovim dostojanstvenim kraljevskim stavom govorila da je on Alfa. Mada to nije bilo teško zaključiti ni dok je ćutao. Despot se osmehnuo stavivši ruke iza leđa i klimnuvši glavom bez da prekine kontakt očima sa Markusom. Sam taj njegov postupak mogao se shvatiti kao da izaziva Markusa, kao da mu dokazuje da mu se neće pokoriti ali on još nije bio gotov.
- Hajde da se ne vređamo, znaš da me nije strah. Uostalom nebih bio ovde da jeste. (odgovorio je istim nadmenim tonom)
- Vidim da si jak na rečima. Ali ako te nije strah, zašto ne priđeš?
- Opet me verđaš. Nisam glup ili naivan. Znam za običaje ove mafije, žrtveno jagnje ne nasluti ništa i dođe pravo k'tebi. Tvoji ljudi ga opkole i onda je gotovo. Neću biti vaše žrtveno jagnje.

Markus se nasmejao napustivši svoju poziciju, prišao je Despotu pretećim i dominantnim korakom očekivajući da se on povuče. Despot se nije povukao već je mirno sačekao da mu Markus priđe uzvraćajući mu isti dominantni stav.
- Pametan dečko jeli?
- Više volim da smatram da su drugi glupi.
- Ali opet, sve jedno možeš biti okružen mojim ljudima. Ova pozicija te ne štiti od toga.
- Znam, ali ovako mogu da uzvratim.
- Već si pustio ne prijatelja da ti se približi. Mogao bih te ubiti sad.
- Pa morao bi da se potrudiš za to.

Despot je nakrivio glavu zadržavši ostatak za sebe. "Znam da imaš pištolj za pojasem i kratak nož u levoj ruci iza leđa, koji si uzeo od jednog od ljudi dok si mi prilazio." Osmehnuo se, predosećajući sledeći Markusov potez. Baš kao što je očekivao Markus je potegao nož na njega. Njegova ruka se nalazila ispod Despotovog vidnog polja tako da je on morao da prizna da je to bio dobar napad, ili bi bio da je uspeo da ga sprovede u delo. Despot je uhvatio zglob Markusove ruke zaustavivši njegov napad, bez da se pomerio sa mesta na kome je stajao.
- Dobro, ništa manje ne očekujem od nekoga ko je ubio moje najbolje ljude.

Markus se osmehnuo udarivši Despota kolenom u stomak, u mesto gde je od ranije bio povređen. Despot je odskočio unazad malo se povivši, Markus je napravio par koraka za njim u želji da ga satera u ćošak. Despot se izmakao u stranu, kako bi izbegao da ga Markus stvarno satera u ćošak. Bilo je već kasno kada je shvatio da radi baš ono što Markus želi. Mark ga je lako oborio na zemlju i stao preko njega stavivši mu oštricu noža pod grkljan. Mark se ponovo zlokobno nasmejao, posmatrajući Despota kao plen koji je namamio u zamku. Čiji život sad zavisi od toga da li je on gladan ili ne. Despot je zarežao, povukavši glavu u stranu kako bi se odmakao od noža. Naravno to je samo izazvalo da ga Markus pritisne jače uz njegov vrat.
- Ali svejedno, idalje si dete. Misliš da si uvek upravu, kao i sve druga deca.
- Pa ako upoređuješ sa svojim godinama onda se slažem.
- Kako si preživeo toliko dugo sa toliko arogancije? Tako si uobražen iako ti držim nož pod vratom, iako je moja dobra volja sve što te drži u životu.
- Pa ako je to toliki problem...