Devojka u pidžami ✔️

Devojka u pidžami 03

3

Shvatila sam veoma ozbiljno moj zadatak da završim fakultet. Nisam nikada toliko učila i nisam nikada toliko pazila na predavanjima kao sada. Uklopila sam se u život ovde mnogo lakše nego što sam mislila. Nisam očekivala da ću se smešiti van Vanjinog i mog balončića, nisam mislila da ću želeti upoznati nove ljude na fakultetu, nisam mislila da ću zaista naći prijatelje u Vanjinim kolegama i prijateljima, ali jesam. Anita, Bojan i Kiki su bili svež i prijatan dašak nečega novog u mom životu. Kiki je bio moje godište, bio je stidljiv kada bismo izašli negde, ali je bio zabavan kada bismo ostali u stanu i provodili veče tamo. Anita i Bojan su Vanjino godište, valjda su par, nisam bila sigurna u to još uvek, a čini mi se da ni oni nisu bili sigurni u to još uvek. Njih troje su mi se svideli, devojke koje je Vanja dovodio sa vremena na vreme... neke su mi se svidele, većina nije. Nisam se bunila, ne zato što nije bio moj stan ili moje pravo da se bunim, nisam se bunila jer sam posle treće devojke shvatila da one nisu ni najmanje bitne. Navikla sam se na sve to, na sve što ide uz život sa Vanjom, čak sam posle skoro pola godine i naučila da nije toliko loše ni živeti takvim životom, mnogo manje glavobolje oko veza i ostalih sranja koja idu uz to. Imala sam Vanju za podršku, ljubav, rame za plakanje i sve to, a usputna zabava je bila deo naše biologije koju nismo znali podeliti jedno sa drugim i tako nam je i odgovaralo. Jedina stvar koja me je iskreno čudila u celoj ovoj priči i mom životu sa Vanjom jeste bilo to što me nikada nije bilo ni najmanje sramota tražiti od njega pare za nešto jer me ni u jednoj sekundi nije naterao da se osećam kao da je to nešto što je njemu problem, čak šta više pravio je problem kada nisam tražila za nešto što mi treba. Uvek sam se ustručavala tražiti bilo šta od Marka jer je sve uvek bilo problem i glupost koja meni nije potrebna iako je on kupovao sebi sve što je želeo. Zato nisam ni imala ništa što sam volela, pa čak ni sitnicu kao što su knjige, nisam smela da tražim ni jednu knjigu mesečno. Nisam tih stvari ni bila svesna do sada, ali sada sam primećivala sve. Primećivala sam najviše zbog sitnica koje je Vanja radio za mene, ne samo Vanja već i Anita, Bojan i Kiki. Kada god bih pomenula neku knjigu ili kada bismo gledali film koji je adaptacija knjige i meni se svidi taj film, neko od njih bi mi nabavio knjigu, moja polica je bila krcata posle godinu dana života sa Vanjom. Pročitala sam ih sve i nisam nikada bila srećnija nego kada sam morala početi slagati knjige van police, gde god da sam našla mesto za njih. Radni sto je bio jedino mesto u mojoj sobi gde nije bilo romana jer su tamo bile sveske i knjige za fakultet, imala sam i novi laptop sada, dobila sam ga za dvadeset i šesti rođendan od Vanje, a stari je on izlomio sa osmehom na licu. Nije mi dozvolio ni da pregledam slike koje bih možda želela sačuvati jer jeste bio u pravu kada mi je rekao da mi ne treba ništa od tog života. Taj laptop je bio poslednja stvar koju sam imala od Marka. Telefon sam kupila sama od para koje sam uspela zaraditi preko leta jer sam uspela objasniti Vanji da mogu čuvati decu preko raspusta, da ne mogu sedeti besposleno tri meseca, a roditelji plaćaju dobro tada jer nema ni zabavišta preko leta. Vanja mi je uzeo novi broj telefona čim sam se preselila, na njegovo ime, kako me Marko ne bi pronašao, ali jeste me pronašao. Promenila sam deset brojeva od kada sam se preselila ovde i svih deset je nekako saznao na kraju. On nije menjao svoj broj, nije se krio iza sakrivenog broja ili pokušao da me na prevaru natera da se javim kada me zove. Njegova igra nadmoći nije prestajala nikada, pa makar i na uštrb toga da mu se nikada ne javim. Želeo je da znam da me on zove, želeo je da znam da će me uvek moći pronaći i želeo je da to nikada ne zaboravim iako sam zaboravila to kada me je prvi put nazvao u sred noći. Probudilo me je zvono telefona i ja sam počela da vrištim kada sam prepoznala broj na ekranu, nisam mogla da se saberem uopšte. Vanja je uleteo u moju sobu i ja se nisam stigla sabrati ni toliko da kažem Vanji da dečko koji je bio sa mnom nije razlog zašto vrištim jer me nije bilo briga i nije mi smetalo što ga je Vanja izbacio iz stana dok je zbunjen dečko posmatrao mene prestravljeno. Tek sutradan mi je bilo smešno što je dečko bio izbačen u donjem vešu i što mu je Vanja sa terase bacio njegovu odeću, ali u tom momentu meni je samo bilo drago što je dečko otišao i što je Vanja tu i što je telefon konačno prestao da zvoni. Ja nisam smela da preslušam govornu poštu, bila sam uverena da je Vanja to uradio čim sam zaspala jer sam sutradan dobila nov broj telefona koji ne znam kako je rešio jer je bila nedelja. Nije mi preterano bilo jasno šta tačno Vanja radi, ali sam znala da Anita, Bojan, Kiki i on rade u velikoj kompaniji koja se bavila mnogim stvarima vezanim za kompjutere i programiranje i njih četvoro su na kraju i našli rešenje koje je stavilo tačku na to da me Marko može pronaći i pozvati. Znala sam da je zvao Vanju često i bila sam sigurna da mu se Vanja čak i javio nekoliko puta iako mi Vanja to nikada nije priznao. Poznavala sam Vanju predobro da bi me mogao prevariti, upisao je Markov broj pod imenom neke devojke iako to nikada nije radio, Vanja im nije pamtio imena, a ova devojka je često zvala i on bi uvek sklonio telefon sa stola kada bi se to desilo. Samo par puta je uzeo telefon i otišao iz dnevne sobe kako bi se javio i uvek se vratio sa nervoznim osmehom uz izgovor kako je devojka luda. Jeste bila luda i jeste trebao biti nervozan. Zbog tih poziva bih se osvrtala kada bi mi se učinilo da ga vidim na ulici, ili kada bi mi se učinilo da mu čujem glas, ali nisam planirala da dozvolim da mi uništi život i posle svakog tog incidenta bih se brzo vratila u rutinu koju sam napravila ovde. Izlazili smo svaki vikend, osim kada bi bio ispitni rok i kada bi Vanjina mama došla da nas poseti jer mi nismo odlazili da posećujemo nju. Marko srećom nije znao ko je ona niti kako da dođe do nje tako da ona nije imala nikakvih problema zbog mene, a nije joj ni smetalo da ona dolazi kod nas umesto da mi idemo kod nje. Obožavala sam Mariju, malo je reći da sam uživala uvek kada bi nas posetila i da mi nije teško padalo da je smatram mojom mamom što je ona sama tražila od mene. Vanja jeste bio jedinac, ali nije delovalo kao da mu pada teško da je deli sa mnom, kao što mu izgleda ništa nije padalo teško da deli sa mnom kao i ceo naš život. Kako su meseci prolazili meni je sve više delovalo kao da se moj život sa Markom nije ni desio, kao da sam zaista došla ovde sa Vanjom kada se i on preselio, kada mi je i rekao da dođem sa njime, a ja sam ostala sa Markom sa kojim tada još uvek nisam živela jer su moji baka i deda još uvek bili živi. Rekla sam sebi da sam ostala zbog njih, ali sada sam znala da čak ni to nije bila istina. Sve to sada nije bilo važno jer sam bila tu i živela život koji sam trebala živeti. Završila sam drugu godinu studija sa mnogo boljim prosekom nego što sam verovala da je moguće i očistila sve ispite kako ne bih razmišljala o tome do oktobra i kako bih mogla da radim nešto preko leta. Vraćala sam se kući sa fakulteta kasno popodne jer sam morala ceo dan vijati potpise i ocene, smešila sam se ceo put kući jer sam bila nestrpljiva da pokažem Vanji moj index.
,,Nadam se da si obučen jer moram nešto da ti pokažem...", počela sam već sa vrata jer nije imao pojma da sam očistila celu godinu i jer sam čekala da me podigne u vazduh i zavrti me ponosno.
,,Inenađenje!"
Pala sam unatraške kada su svo četvoro iskočili ispred mene i vrisnuli istovremeno. Treptala sam zbunjeno dok sam posmatrala četiri lica koja mi se keze polupijano.
,,Šta se dešava?", promumlala sam zbunjeno, ja sam ta koja je imala iznenađenje za njega, kako sam ja dospela sa druge strane? Zašto sam ja sa druge strane? Vanja se zakikotao i podigao me sa poda tako da sam sada visila na njemu dok me je on grlio oko struka, ne znam ni kada sam ja njega obgrlila nogama za ravnotežu, ali jesam ga grlila oko kukova. Nosio me je kao malo dete u dnevnu sobu dok su nas naši prijatelji pratili. Svuda je bilo balona i šarenih trakica, sto je bio prekriven šljaštećim konfetama i bocama raznog alkohola, a na sredini stola je bila torta na kojoj je pisalo vrlo jednostavno "Žurka počinje"
,,Prošle godine smo imali onaj problem sa programom pa smo bili dve nedelje zatvoreni u kancelariji, ali ove godine ćemo to odraditi kako treba", objasnila je Anita dok sam se ja još uvek mrštila zbunjeno jer nisam ovo očekivala, jer kao što je i sama rekla, nisu ovo uradili prošle godine. Sada mi je bilo malo jasnije šta se dešava pa sam se opustila i zagrlila Vanju oko vrata, poljubila sam ga u obraz i ubacila jedno tiho hvala pre nego što sam se i ostatku društva zahvalila na glas.
,,Takođe, biće vam drago da čujete da sam položila sve ispite tako da žurka ne mora da prestane do oktobra. Samo bih se presvukla u nešto svečanije pa da počnemo."
,,Bolje bi ti bilo da izgledaš kao žensko kada izađeš iz te sobe inače nećeš izaći iz ovog stana sa nama", dodao je Vanja dok me je spuštao na noge iako se smešio ponosno. Sakrio je vešto ono što je zapravo osećao, ali on i ja smo znali da ja znam koliko je bio ponosan na mene i nisu tu bile potrebne posebne reči.

Vanja me je vratio u moju sobu dva puta da se presvučem, na kraju je poslao Anitu kako bi ona od mene napravila nešto što liči na žensko biće. Prevrnula bih očima, ali Anita je bila oličenje moderne devojke iako je bila pravi mali štreber. Trebalo joj je samo petnaest minuta da me obuče i našminka, kada smo izašle iz sobe ona se zakikotala, a ja sam prevrnula očima. Bojan je podigao obrve iznenađeno, Kiki je na momenat prešao pogledom preko mene pre nego što se odjednom zainteresovao za našu sobnu biljku, a Vanja je aplaudirao Aniti. Zinula sam da mu odbrusim nešto, ali mi je neko dodao čašicu u ruku i žurka je počela.