Devojka u pidžami ✔️

Devojka u pidžami 24

24

Ostatak dana sam provela pijući kafe na prozoru i čitajući na Filipovom elektronskom čitaču za knjige koji nisam nameravala da mu vratim ikada više, samo on to još uvek nije znao. Vratili smo se u stan u pola sedam uveče. Filip je još uvek telefonirao kada smo ušli, a ja sam se zaputila u kupatilo noseći čitač u rukama kao najdragoceniju stvar na svetu. Obožavala sam tuš kabinu, ali Filip je dodao i kadu od kada sam se preselila. Volela sam tu ogromnu, udobnu kadu. Sedela sam na ivici dok se kada punila, čitala sam knjigu koju sam počela dok smo još bili u kancelariji. Svlačila sam odeću sa sebe ne ispuštajući čitač i zavalila se u toplu vodu ne gubeći niz u knjizi. Prevrnula sam očima kada mi je telefon zazvonio i posegla za njime kako me ne bi ponovo zvao i remetio moje čitanje opet ko god da je bio u pitanju.
,,Ne mogu sada da pričam", tako sam se javila jer me nije bilo briga ko je, neka me pozove kasnije. Realno je to mogao biti samo Vanja, ali možda je bila Tea ili Ela.
,,Biću kratak", spustila sam elektronski čitač na moje stvari kraj kade i ispravila se uspaničeno. Osvrnula sam se oko sebe kao da je moguće da ću ga videti, a onda sam shvatila da mi on ne može više ništa.
,,Reci šta imaš pa da završimo već jednom", odgovorila sam mu umorna od razgovora sa njime i spustila se nazad u kadu.
,,Ako ti tako želiš. Zovem te da ti javim da su mi legle pare, zvanično je stan tvoj i možeš reći svom dečku da si ti zvanično njegova. Vidimo se Saša", te poslednje reči su toliko obećavale da se jeza spustila niz moju kičmu i ja sam bacila telefon na zid suprotno od mene. Sedela sam u kadi i gledala u prazno dok su suze milile niz moje lice jer ću ga se uvek plašiti, uvek.
,,Šta se desilo?", Filip je uleteo uspaničeno u kupatilo i spustio pogled na moj telefon dok sam se ja tresla u kadi i zakoračio je ka meni, ali ja sam se podigla i izašla iz kade u roku od tri sekunde i već sam koračala ka njemu besno.
,,Da li si ti kupio stan od Marka?", pitala sam kroz stisnute zube i gledala ga kako podiže obrve zbunjeno. Nije uzmakao od mene iako je podigao ruke defanzivno.
,,Da ti nije palo na pamet...", odmahnula sam glavom i zaustavila se besno ispred njega. Spustio je pogled na mene i posmatrao me zabrinuto dok se voda slivala sa mene na pod i deo mog uma je bio svestan toga, a drugi deo mog uma je mislio da gorim od besa jer se Filip borio protiv osmeha i bes koji je to izazivalo u meni će naterati vodu da ispari.
,,Da se nisi usudio da me slažeš sada Filipe", završila sam i on se ugrizao za usnu kako se ne bi nasmejao.
,,Nisam kupio stan od Marka i nemam pojma o čemu pričaš, ali jesi smešna dok besniš ovako i misliš da mogu da razmišljam normalno dok stojiš gola ispred mene", objasnio je i konačno se nasmejao onako kako je hteo, a ja sam udarila nogom o pod i poželela da mogu da udarim njega jer je lagao. Marko nije mogao znati moj problem sa time što Filip ima para, ne bi me podbadao time jer nije znao. Filip je uzmakao jedan korak u nazad i podigao obrve odmeravajući me u neverici dok sam ga posmatrala kao da je moguće da ga ubijem pogledom.
,,Ne budi dete...", prokomentarisala sam i odmahnula glavom, ali on je izgleda bio dete jer se nastavio udaljavati od mene, a ja sam samo pratila u neverici.
,,Filipe prekini sa ovime i reci mi istinu jer Marko nema pojma da li bi meni to bio problem ili ne, nema razlog da mi nabija tako nešto na nos. Samo reci da si to uradio i neću se ljutiti", objašnjavala sam smešeći se iako sam i dalje besnela, a Filip je odmahivao glavom iako se smejao pokvareno dok se udaljavao se od mene kao da će dobiti varjačom po dupetu zbog loših ocena.
,,Rekao sam ti istinu, nisam kupio stan od Marka", ponovio je ono što je već rekao i zatvorio vrata od spavaće sobe ispred sebe i ostavio mene sa druge strane da trepćem u neverici.
,,Da li si ti stvarno zatvorio vrata kako bi pobegao od odgovora i očekuješ da ti verujem za ovo što si mi rekao?", pitala sam i podgila obrve.
,,Rekao sam ti da ne mogu da razmišljam normalno dok stojiš tako ispred mene i smešna si mi kada si besna i nisam kupio stan od Marka", njegov glas je zvučao kao da je na ivici da prasne u smeh.
,,Dobro. Zašto mi je onda Marko javio da su mu legle pare, da je stan moj i da kažem mom dečku da sam zvanično njegova?", pitala sam i uhvatila se za bravu i osećala veliko olakšanje što vrata nisu bila zaključana jer to bi zaista bilo previše čudno. Filip je ležao na krevetu, prekrstio je noge i kucao poruku na telefonu kao da ja ne pizdim ovde i kao da ga neću ubiti jer laže i jer je uradio ono što sam znala da jeste, a hoću, ubiću ga. Bacila sam se preko njega i otela mu telefon iz ruke, a on se nije nešto preterano otimao već je prelazio prstom preko mog struka i golicao me dok sam ja čitala ono što je uspeo da napiše Vanji.
*Saša zna, najebao si, pokušaću da je zamajavam dok ti...*
Prestao je da me golica kada sam frknula iznervirano i spustila njegov telefon.
,,Ja ne mogu da verujem da onaj kreten još uvek ubeđen da je Vanja moj dečko", promrmljala sam iznervirano jer naravno da je to mislio.
,,Ljubavi svi smo ubeđeni da je Vanja tvoj dečko, čak i Vanja je ubeđen u to", prokomentarisao je Filip, a ja sam prevrnula očima i zagnjurila u jastuk.
,,Ti si platila sedamdeset posto cene stana i mi smo išli na to da je on koristio stan i da se računaju stanarine od protekle tri godine u to što je on dao za stan, ali to nije prošlo i Marko je tražio isplatu od mene jer on je naravno saznao ko sam ja. Mislim nije da mu ne bih platio, nije me bilo briga više, samo sam želeo da završimo sa time bez da mešamo tebe, ali Vanja mi nije dozvolio to. Rekao je da ću ja biti u većim govnima od njega, zato je platio on. Nismo kupili stan od Marka i Vanja je obećao da će ti on reći istinu čim nađeš neki posao jer smo znali da se nećeš složiti sa ovime i da ćeš želeti da mu vratiš novac", objasnio je smireno i ja sam uzdahnula umorno jer naravno da je imalo smisla i naravno da nije moglo biti onako jednostavno kako sam ja mislila da je bilo.
,,Da li se ljutiš?", pitao me je zabrinuto jer nisam progovarala i jer je bio ubeđen da se ljutim, ali nisam se ljutila.
,,Ma zabole me dupe više. Prodaću stan svakako i vratiti Vanji pare. Želim da kupim sebi kola, a ostatak ću dati Tei za ono njeno zabavište i to je to", objasnila sam i spustila obraz na Filipovo rame i nasmešila se kada me je poljubio u čelo i opustio se. Prelazio je prstima preko mojih leđa i naterao me da se naježim od glave do pete.
,,Tea planira da otvori prvo zabavište u sklopu firme kako bismo mogli da obezbedimo i to za radnike koji imaju decu. Mislim da bi se tebi možda svidelo da radiš tamo...", prošaputao je oprezno, a ja sam se podigla na laktove i posmatrala njegovo lice u neverici.
,,Šališ se?", nisam mogla da se zaustavim i ne postavim ovo pitanje, a Filip je spustio pogled na moje lice i uzdahnuo pre nego što je opet pogledao u plafon.
,,Ne šalim se i ne mogu više da vodim ozbiljne razgovore sa tobom dok razmišljam o tome kako želim da skinem odelo i to ne zato što je skroz mokro od tebe."
Zakikotala sam se jer je izgleda bio ozbiljan, a meni inače nije trebao povod svakako. Podigla sam se u sedeći položaj i na momenat bila ometena košuljom koja je bila natopljena i zalepljena za njegov stomak, a onda sam počela da skidam sve sa njega. Podigao se i on u sedeći položaj jer drugačije nisam mogla da svučem njegov sako i košulju, a takođe on nije mogao da me poljubi drugačije i mazi moja leđa.
,,Samo da znaš ono čudo za čitanje je sada moje", rekla sam ozbiljno, podignutih obrva čim se pomerio kako bi svukao rukav košulje. Zakikotao se i zagrlio me čvrsto pre nego što me je podigao sa sebe kako bi skinuo pantalone.
,,Saša ja ne znam kada će tebi postati jasno da sam ja tvoj i sve što je moje je svakako tvoje", prošaputao je i moje srce se istopilo, malo je nedostajalo da zaplačem. Nisam zaplakala, gurnula sam ga nazad na jastuk i nameštala se dok me je on posmatrao kao da gleda nešto najlepše na svetu. Obožavala sam taj pogled i obožavala sam njega i obožavala sam što jeste bio moj i najvažnije od svega ja jesam bila njegova. Kada sam se namestila spustila sam se kako bih ga poljubila, a on me je zagrlio i držao me tako skroz priljubljenu uz sebe, nije mi dao ni da se pomerim iako sam želela da se pomeram.
,,Pusti me da te volim i da ti dam moj ceo svet jer zaslužuješ toliko toga i ja želim sve da delim sa tobom", prošaputao je tiho i ja sam se namrštila tužno jer je to rekao na tako lep način da nisam mogla reći ne, a nisam mu ni htela reći ne.
,,Ljubavi ti si ceo moj svet i ne postoji ništa što ima veze sa tobom, a da ja to ne želim", objasnila sam i on me je samo zagrlio jače, ali onda je počeo on da se pomera i ja sam zaboravila na stvaran svet oko sebe, na svaki drugi osećaj.

Ležali smo u tišini dok je Filip prolazio prstima kroz moju kosu i dok sam ja crtala mala srca prstom po njegovom stomaku. Sama sebi sam bila smešna.
,,Da li bi ponovila pred Vanjom tu rečenicu u kojoj govoriš da sam ja tvoj ceo svet?" prošaputao je Filip prekinuvši tišinu, a ja sam se zakikotala jer nije bilo teorije da to kažem pred Vanjom.
,,Dekoncentrisao si me svojim telom, nisam mogla da razmišljam pa sam počela da trtljam svašta kako bih te naterala da se pokreneš."
,,Ne boj se neću reći tvom dečku šta si mi rekla, ne moraš se sada vaditi, samo sam želeo da mu malo nabijem na nos.",navodno me je tešio, čak me je i blago tapšao po ramenu.
,,Filipe, Vanja nije moj dečko i nemaš šta da mu nabijaš na nos, udajem se za tebe", objasnila sam jednako šaljivim tonom, a on je uzdahnuo pre nego što je nastavio.
,,To sigurno i njemu kažeš."
,,Da... Svaki put kada ležimo goli u krevetu nakon seksa ja njemu kažem da on nije moj dečko i da se udajem za tebe, a on meni ispriča do detalja sve što on radi sa Elom i onda se izljubimo i ja odem kod tebe, a on kod Ele", klimala sam glavom i počela da se smejem na sav glas kada me je Filip blago odgurnuo od sebe i gledao moje lice zaprepašćeno.
,,Ne želim da slušam o tome šta on i Ela rade."
,,Iskreno i ja bih volela da ne slušam o tome", priznala sam i zakikotala se.
,,Takođe bih voleo da prestaneš da spavaš sa Vanjom, ljudi počinju da tračare. Barem gledaj da ne radite to više nakon venčanja ili budite malo oprezniji da niko ne sazna", zamolio me je ozbiljno kao da to radi zbog mene, kada bi išta od ovoga bilo istina i onda bi verovatno ovo rekao više zbog mene, a ja sam ga poljubila i prevrnula očima.
,,Mogao bi onda da požuriš malo sa tim venčanjem. Pitao si me da se udam za tebe pre sto godina i stalno pričaš o tome, a ništa se konkretno ne rešava. Gubiš dragoceno vreme do Vanjinog pedesetog rođendana", nisam se u potpunosti ni šalila, želela sam da pričamo o ovome, ali nisam imala pojma kako.
,,Da se ja pitam venčali bismo se taj dan kada sam te i pitao da se udaš za mene. Poznavajući tebe čekao sam da završiš fakultet i nađeš posao jer želim da sve bude savršeno i da ti budeš srećna", objasnio je delujući zbunjeno jer ja želim da požurim ovo, a jeste bio u pravu sa svojim mišljenjem, ali mene nekako više nije bilo briga ni za šta. Želela sam da se udam za njega i nije me bio briga što nemam posao ni fakultet.
,,Dobro onda, ja sam srećna, možemo sutra da se venčamo", odgovorila sam mrtva ozbiljna dok me je on gledao u krajnjoj neverici pre nego što me je zagrlio i priljubio uz sebe toliko jako da sam jedva disala.