Devojka u pidžami ✔️

Devojka u pidžami 08

8

Pre nego što sam otvorila oči bila sam svesna da nečije srce lupa pod mojim obrazom. Nisam baš htela da paničim, ali sam ipak morala sebi reći da moram prestati da pijem i budim se sa nepoznatim likovima. Mislila sam da sam to sebi već rekla, mislila sam da mi je to došlo do mozga, barem se nije dešavalo od kada sam prvi put videla Filipa. Možda sam preterala sinoć sa pićem, možda... nisam se sećala ničega, a onoga čega jesam nije moglo biti stvarno. Vanja nije mogao zapamtiti njeno ime. Nije važno, skoncentriši se na sada i pokušaj da shvatiš šta se dešava. Ležala sam na nekome očigledno, grlila sam ga rukama i nogama, moji dlanovi su bili ušuškani ispod golih leđa, a moj goli stomak i moje gole grudi su bile priljubljene uz nečiji stomak. Imala sam na sebi gaćice i ko god da je bio ispod mene je imao donji deo pidžame, ili trenerke, to je barem dobar znak iako ne objašnjava ovu krajnje čudnu situaciju. Ovo mi se nikada nije desilo. Osećala sam ruke oko struka, nešto metalno je dodirivalo dno mojih leđa dok su se mišići na rukama koje su me grlile pomerali mazeći me. Nisam imala pojma šta se dešava i jedino čemu sam se nadala jeste da nije Vanja u pitanju, podjendako kao što sam se nadala i da jeste jer sam bila poprilično sigurna da se ništa nije desilo svakako. Udahnula sam duboko na nos i rešila da skinem taj flaster što pre i odem kući. Kako sam udahnula tako sam izgubila ono malo osećaja u rukama i nogama što sam imala, nije bio Vanja, znala sam Vanjin miris, nisam poznavala ovaj miris najbolje, ali sam se sećala sada onoga što sam mislila da sam sanjala. Podigla sam pogled i provirila kroz kosu i naravno da je bio tu. Moji obrazi su buknuli iste sekunde. Šta nije u redu sa mnom? Zašto je svaki moj blam magnet za njega?
,,Dobro jutro, tačnije veče. Da li bih mogao da odem do toaleta molim te?", nije skrenuo pogled na moje lice, shvatila sam da je kuckao nešto na telefonu koji je bio položen na dno mojih leđa.
Odustajem. Prosto i jednostavno odustajem. Ne mogu razmišljati pre nego što popijem kafu svakako, ne vredi da razmišljam inače. Ne može videti ni jednu moju goru stranu, ne postoji blam koji on nije video i opet se smešio. Slegnula sam ramenima jer nisam mogla da progovorim pre kafe i izvukla moje dlanove koji su bili ispod njegovih leđa. Pustio me je iste sekunde, nije me više grlio, a ja sam se propela na ruke jedva održavajući ravnotežu i prebacila nogu sa njega. Sela sam u turski sed i slabašno se nasmejala dok mi je kosa golicala grudi, nisam se toga ni setila, bila sam u gaćama. Njegova reakcija je bila da se zakikotao i odmahnuo glavom pre nego što je ustao iz kreveta i bukvalno otrčao iz sobe. Zatvorila sam oči sanjivo i bacila se nazad na krevet. Posteljina je bila meka i mazila je moje lice, a dušek je bio toliko udoban da nisam želela ustati odavde ikada. Okrenula sam se na stomak i raširila ruke i noge kao morska zvezda, grlila sam oblak od kreveta. Trebala bih pogledati gde mi je haljina, gde mi je telefon, trebala bih se javiti Vanji, ali prvo mi treba tuš, pa kafa i cigareta.

,,Pre nego što počeneš da sama dolaziš do pogrešnih zaključaka želim samo da...", gledala sam ga kako ulazi u sobu dok je govorio, prestao je da govori čim me je video kako grlim krevet. Mislim da je bio zbunjen, ali onda je odmahnuo glavom u neverici. Možda njega zbunjuje sve što ja radim, možda sam ja čudak kakvog on nikada nije upoznao. Objasnilo bi žašto je toliko bio uporan sa porukama. Takođe bih savršeno razumela da je ovo prelilo svaku granicu i sada je dobio šta je tražio, nije ga više zabavljalo moje ponašanje, možemo nastaviti svako svojim putem. Obećao mi je kafu, toliko mogu da budem bezobrazna i da zahtevam to pre nego što odem i ne vidim ga više ikada.
,,Da li si ti dobro? Nisam siguran da je normalno da neko toliko spava. Da se nisi razbolela?", seo je na ivicu kreveta i položio dlan na moje čelo dok me je odmeravao zabrinuto. Odmahnula sam glavom i osmehnula dok sam škiljeći posmatrala njegovo lice.
,,Dakle i dalje moram voditi razgovor sam sa sobom", klimnuo je glavom i uzdahnuo pre nego što se ispravio i nastavio. ,,Slušaj me. Ništa se nije desilo, zaspala si deset minuta nakon što si sela u moja kola i ja nisam znao koja je tačno vaša zgrada, ima deset istih. Nazvao sam Vanju i on mi je rekao da imam njegov blagoslov da te nosim gde god hoću i prekinuo mi vezu. Nije mi se javljao kasnije i ja nisam znao šta drugo da uradim osim da te dovedem kod mene. Ostavio sam te da spavaš ovde i proveravao te svakih pola sata jer nisam želeo da se ispovraćaš i udaviš. Nisam te ja skinuo, sama si se skinula. Povratila si samo jednom i ja sam otišao da ispraznim lavor, kada sam se vratio obrisao sam ti lice vlažnim peškirom i ti si me zagrlila i nisi mi dala da ustanem više. Čekao sam da zaspeš kako bih ustao jer nisam želeo da misliš da sam iskoristio to što si pijana i... zadremao sam. Probudio sam se pre sat vremena i ti si ležala na meni i to je sve što se desilo."
Gledala sam ga dok je pričao i želela da potonem u ovaj oblak i ne isplivam nikada. Ovo je bilo mnogo gore nego što sam mogla da zamislim da može biti, a Vanja je mrtav čovek.
,,Reci nešto. Nemoj me gledati tako prestravljeno, moraš mi verovati da se...", prekrila sam njegova usta i udahnula duboko.
,,Prvo kafa... previše informacija pre kafe", progovorila sam kao pećinski čovek promuklim glasom i osetila kako se njegove usne šire u osmeh ispod mog dlana.
,,Ne, tuš... Prvo tuš ako nije problem", treptala sam pospano dok sam čekala odgovor iako sam i dalje držala dlan preko njegovih usta. Klimnuo je glavom jednom i ustao, pružio mi je ruku kako bi meni pomogao da ustanem, a ja nisam odbila pomoć jer sam bila umorna i mamurna i trebala mi je pomoć. Izveo me je iz sobe u uzan hodnik, videla sam jedna vrata desno jadna levo i jedna napred, a hodnik se lomio na desno kod vrata koja su bila ispred mene. Mi smo se zaputili ka vratima levo od mene. Ušla sam u veliko kupatilo boje moka kafe. Imalo je veliku staklenu tuš kabinu sa masažerima i celom skalamerijom koja mi je trebala sada.
,,Čisti peškiri su u onom ormaru, ja idem da nam napravim kafu", rekao je ovo nekako sa olakšanjem. Nisam primetila da je bio nervozan do sada, ali sada se izgleda opustio jer mu verujem da se ništa nije desilo i ne planiram da pobegnem. Njegovo olakšanje je donelo meni olakšanje i ja sam se skinula i ušla u tuš čim je on zatvorio vrata iza sebe.