Devojka u pidžami ✔️

Devojka u pidžami 19

19

,,Preko mene mrtvog", progovorio je gledjući me podignutih obrva kao otac koji prekorava malo dete. Zinula sam da nastavim, ali on je odmahnuo rukom prekinuvši me pre nego što sam uopšte stigla zvuka ispustiti. Zapalio je cigaretu i popio gutljaj kafe zatvorenih očiju, pre nego što je napućio usta nadmeno i vratio pogled na mene.
,,Daj ne duri se, selim se svakako. Mislila sam da ćeš biti srećan što ne živimo u grehu i to sve", na ovo sam se nasmejala i nekoliko puta brzo podigla obrve, a Vanja se zavalio u stolicu i prekrstio ruke preko grudi.
,,Seli se, nije to problem, ali se udati nećeš jer si obećana meni. Ti...", pokazao je prstom na mene, a onda okrenuo prst na sebe ,, ...si obećana meni, sama si rekla da ćeš se udati za mene. Tehnički gledano ja sam te prvi verio, a on može da odjebe kad napunim pedeset godina."
Nisam mogla da procenim da li se šalio ili ne, nije delovalo da se šali. Selidba je jedno, ovo je ipak konačnije i komplikovanije od toga da me spakuje u kola i doveze kući kao što je već jednom uradio.
,,Dobro, razvešću se i uzeti decu kada ti napuniš pedeset godina. Da li može tako?", pitala sam oprezno jer nisam imala pojma koliko je on ozbiljan zapravo. Razmišljao se neko vreme pre nego što je klimnuo glavom i raskrstio ruke sa grudi.
,,Deca će do tada već biti odrasla i posećivaće nas samo za Božić, može i on da dođe na večeru. Neće mi smetati", znam da bi ovo svima zvučalo kao šala, ali Vanja je bio mrtav ozbiljan.
,,I njegove sestre?", pitala sam, a Vanja je prevrnuo očima jer se to izgleda podrazumevalo.
Volela bih da jesam snimila njegovu reakciju.

Organizovala sam sebi dan u minut, došla sam u stan pre Vanje i spakovala sve, čim smo popili kafu preneli smo moje stvari. Vanja mi je pomogao oko raspakivanja, nije se odvajao od mene ceo dan. Tražila sam od Ele i Tee da mi pošalju slika na mail, njihovih slika, sa njih troje i tražila sam Haninih slika i probirala po Filipovom telefonu dok je spavao i sada sam imala USB prepun raznih slika koje sam ja odabrala. Odnela sam ih da se razviju dok smo Vanja i ja cunjali po gradu i dok sam ja tražila ostale sitnice koje želim da sredim pre nego što se Filip vrati kući, kao na primer zavese. Svaki detalj koji sam uzela je bio bordo boje da razbije sivo i krem što je bilo sve u njegovom stanu. Možda bi se odlučila za drugu boju, ali imao je bordo kuhinju pa sam išla sa time. Vanja mi je pomagao u tome da me zaustavi kada preteram. Pomagao mi je takođe i oko fizičkog rada. Napravila sam razmeštaj i okrenula ugaonu garnituru, bio je ceo jedan deo dnevne sobe koji je bio skroz prazan i taj deo sam iskoristila za sebe. Ispod prozora od terase sam stavila moju fotelju, u ćošak, pored fotelje Vanja je sastavio moju novu, ugaonu policu za knjige i ja sam upalila moju lampu zvanično kada smo složilii moje knjige. Vanja je bio matematički um, on je nekako našao logiku u mom slaganju knjiga pa je smeo da mi pomogne. Okačili smo zavese i svuda postavili držače za svećice, nisam preterivala sa tim sitnicama jer sam morala misliti na Hanu, ali ovo je bilo sasvim dovoljno. Na zid suprotno od mog novog kutka smo zakucali uspravno dve ukrasne daske od po skoro metar i po i razvukli redove konopca između njih i tu sam pokačila ni sama ne znam koliko slika koje sam razvila taj dan. Kada smo završili sa tim većim poslovima popili smo kafu u tišini i pozdravili se suzbijajući tugu koju smo oboje osećali iako smo oboje bili uzbuđeni zbog toga što ovo jeste bio samo početak. Složila sam moje stvari u deo ormara gde su već stajale moje stvari. Fioke ispod tog ormara su bile pune punjača, kutija od telefona, telefona i druge tehnike, to sam sve odložila u kutiju iz koje sam izvadila moje stvari i stavila moje zimske stvari u fioku. Sreća pa nisam imala puno odeće inače bi ovo bio problem. Kada sam sve konačno završila istuširala sam se i vratila se u dnevnu sobu noseći moj mali stočić za kafu koji sam stavila između moje fotelje i police sa knjigama, spustila sam se u moju udobnu fotelju i zapalila cigaretu dok sam prelazila pogledom preko dnevne sobe, sada je izgledalo kao da neko živi ovde. Nisam preterano puno menjala, nisam čak ni puno dodala, ali je utisak bio izmenjen iz korena. Mou se svideo novi raspored jer mu je moja fotelja već postala omiljeno mesto na svetu, sklupčao se u moje krilo i zaspao čim je spustio svoju malu glavicu na moje koleno. Kada sam popušila cigaretu i ja sam zadremala.

Trgla sam se kada je Mo skočio u mom krilu i počeo da maše repom uzbuđeno, a onda sam čula i ključ kako se okreće u bravi. Da sam imala rep i ja bih mahala njime uzbuđeno. Spustila sam Moa na pod i potrčala ka vratima.
,,Izvini što sam se ovoliko zadržao. Morao sam neke stvari od juče da...", nije stigao da završi rečenicu jer sam ja skočila na njega i on me je uhvatio pre nego što sam se sklizala. Poljubila sam ga i prekrila dlanom njegove oči.
,,Zdravo i tebi", prošaputao je smešeći se iako me nije mogao videti. Hodao je ka dnevnoj sobi bez da sam ja morala da siđem da ga vodim.
,,Kakav ti je bio dan?", pitala sam dok sam se smešila gledajući njegovo lice.
,,Veoma dugačak, sa vrlo malo vremena da se čujem sa tobom, a ti si izgleda bila više zauzeta od mene jer mi se nisi javljala. Kakav je dakle bio tvoj dan?"
,,Čuvala sam Olega, pa sam otišla kući i popila kafu sa Vanjom. Bili smo do grada u kupovini i onda smo ovde popili kafu. Ništa posebno", govorila sam kroz kez koji nisam mogla da skinem sa mog lica.
,,Šta ima kod Vanje?", pitao me je smešeći se jer sam ja i dalje držala ruku preko njegovih očiju i on je znao zašto, ali se pretvarao da ne zna.
,,Dogovarali smo neke detalje oko toga što planiram da se udam za tebe. Dao je dozvolu na kraju, ali samo dok on ne napuni pedeset godina jer onda moram da se udam za njega. Zaboravila sam da ti kažem da sam već verena, ali mislićemo o tome kasnije, nije sada važno", nakašljao se i namrštio na moje reči, ali je klimnuo glavom.
,,Znači tada ću morati da ga ubijem...", prokomentarisao je kao da je rekao moraće da zalije bambuse kako se ne bi osušili.
,,To vi rešite. Nego... Da li si spreman?", pitala sam i nasmešila se nervozno jer jedno je što mi je rekao da radim šta hoću sa stanom drugo je da li će se to njemu svideti. Klimnuo je glavom i ja sam spustila dlan sa njegovog lica, a on je prvo prešao pogledom preko mog i poljubio me pre nego što je prešao pogledom preko dnevne sobe i ja sam gledala kako mu se zenice šire i kako se smeši kada je video moj kutak. Prešao je pogledom preko zavesa i klimnuo jednom glavom, a onda je pogledao zid sa njegove leve strane i uozbiljio se pre nego što je pošao tamo noseći mene sa sobom. Prelazio je pogledom preko slika u neverici i na kraju vratio pogled na mene i poljubio me zagrlišvi me čvrsto.
,,Nemam reči za ovo, hvala ti i ne mogu da verujem da si se stvarno preselila i ove slike i...", brbljao je i polako delovao kao da će zaplakati svake sekunde, a onda je uzdahnuo kako bi se sabrao. ,,Bila si u pravu, sada izgleda kao da neko živi ovde i nije mi ni bilo bitno to do sada, bilo je bitno samo da je praktično, ali sada ti živiš ovde, a i ja i ja ne mogu da verujem koliko si promenila sve sa samo par stvari."
Ovo poslednje nisam znala da li se odnosi na toplinu koju je dobio stan zbog par stvarčica ili na to što sam ja donela moje stvari ovde, ali mi nije bilo bitno, svidelo mu se i bio je srećan, a to je bilo najvažnije. Odjednom se ispravio kao da se nečega setio i izvadio nešto iz zadnjeg džepa njegovih pantalona i podigao to između naših lica. Otvorio je dlan i ja sam gledala u ključeve i maleni privezak sa igračkicom koja je bila moj omiljeni lik iz moje omiljene knjige. Moje oči su se napunile suzama kada sam preuzela ključ. Zagrlila sam ga oko vrata čvrsto i izljubila njegovo lice.