Devojka u pidžami ✔️

Devojka u pidžami 35

35

Proslavili smo Hanin rođendan u aprilu, osećala sam se užasno jer je njen rođendan zapravo bio tri dana nakon što sam ja ostvila Filipa i nisam mogla da verujem da je od tada prošlo godinu dana. Hana je zato bila presrećna i nije se odvajala od Filipa celo popodne. Stalno je držala njegovo lice i smešila se jer se on smeši i niko mi nije morao ništa reći, niko mi ne bi to ni rekao sada, ali znala sam da prošle godine nije bio nasmejan, nisam smela ni da pitam da li je uopšte bio na njenom trećem rođendanu. Nisam želela da znam te stvari uopšte, a Filip mi nikada nije zapravo pričao o tome. Bilo kako bilo njen četvrti rođendan je bio savršen. Ela i Sara, sumnjam i na Filipa, ali njih dve su ispraznile pola Teine dnevne sobe i napravile kavez koji je sigurno bio širok četiri metra, dugačak tri i dubok pola metra. Napunile su ga plastičnim lopticama i mi smo svi, čak i baka koju smo zvali Eli jer smo to pokupili od Filipa, morali da sedimo u Haninom bazenu. Filip nije smeo ni na Wc da ide jer je sedeo na sred bazenčića i Hana je sedela u njegovom krilu čitava dva sata nakon što se izmorila jurcajući kroz loptice trčeći od osobe do osobe kada god bi neko od nas "zagnjurio" u loptice. Nisam mogla da se setim kada sam se toliko zabavljala, a Hana se gušila koliko se smejala iako nije ispuštala glasa. Jednom sam pitala Filipa da li je i on čuje u svom umu, nasmejao se i klimnuo glavom i znala sam da smo je svi čuli iako se nije zapravo smejala. Nismo smeli izaći iz bazenčića čak ni kada je bilo vreme za tortu, Tea je smela da izađe da ode po tortu i postavi je na maleni stočić kraj bazena. Svi smo se nagurali kraj ograde, otpevali joj pesmicu i ona je dunula i ugasila svećice. Rekla nam je odmah da želi Moa, da joj ne treba ništa drugo jer već ima sve, ali je želela Moa. Nije zapravo želela našeg psa, sve pse je zvala Mo. Mislim da smo joj svi jednoglasno obećali da ćemo joj kupiti Moa. Tako sam provela najčudniji i najzabavniji dan sedeći na lejzi begu u bazenčiću prepunom loptica. Eli i Tea su digle veću frku oko toga da moram sedeti mirno kako slučajno ne bih stala na lopticu i okliznula se nego što je Filip koji je samo insistirao da ne sedim na podu iako su svi ostali sedeli na podu. Dobro Ela je sedela u Vanjinom krilu naslonjena na njega, ona mi je bila najsmešnija od svih jer je ona ležala kao da je u plićaku na moru, sa vremena na vreme bi se samo pojavilo njeno stopalo jer je ona tako prosto bacakala loptice na sve strane kao da se brčka u vodi. Filip je morao da drži Hanu kao dasku jer je i ona želela da pliva pa ju je on tako držao i pomerao kao da je uči da pliva, a ona se tresla koliko se smejala uživajući u tome. Taj dan sam pamtila kao nešto najbolje ikada. Sve do osmog maja, osmi maj je bio... Ne bih znala ni odakle da počnem, od toga da nas je Vanja sve probudio u petnaest do pet jer je Ela ušla u salu da se porodi i on je toliko bio van sebe da nije prosto mogao da bude sam i mi smo svi došli naravno. Svi smo želeli da budemo tamo svakako. Dok smo mi stigli valjda su sve pripremili i Vanja je ušao da bude sa Elom, posle par dana mi je rekao da je to bilo nešto najlepše i najodvratnije što je ikada video i da misli da mu je Ela slomila minimum četiri koščice u šaci koju je stiskala. U toj situaciji prvi put nisam imala komentar na to što je Filip podmitio sve žive kako bismo Tea, Hana, Eli, Filip i ja mogli naizmenično da uđemo i vidimo Stašu koja je bila mali rumeni krompirić sa vrlo malo kose, ali joj je kosa sasvim sigurno bila plava i ja nisam mogla da verujem da je ona toliko ličila na Eli, Elu, Filipa i Hanu iako njeno lice još nije sasvim ni imalo oblik.
,,Prelepa je, ne mogu da verujem da sam to rekla za taj maleni krompirić, ali prelepa je i ne mogu reći ni svaka ti čast Vanja, nema ničega tvog u njoj. Njihova porodica se stvarno bavi nekom magijom. Gledaj Eli, Elu i Filipa, Hanu i sada Staša. Kakva je to magija?", šaputala sam dok sam stajala kraj Vanje koji se kezio kao da je omađijan, nisam sigurna ni da me je čuo. Držao je oba dlana na staklu kroz koje smo gledali Stašu. Razumela sam ga savršeno jer su mene dlanovi svrbeli da je uzmem u naručje, on ju je barem malo uspeo držati.
,,Da Tea nije rodila Hanu koja liči na sve njih bio bih sto posto siguran da ona nije njihova sestra uopšte", prokomentarisao je kao da nije ni svestan da govori, a onda se iskezio uzbuđeno i okrenuo ka meni dok je prstom pokazivao na Stašu. ,,Ja sam to napravio."
,,Nisam sigurna da jesi. Ko zna kakva je magija dovela Stašu, ali svejedno ćeš joj biti tata. Ti si tata!", nisam zapravo uskliknula jer sam i dalje šaputala, ali smo se Vanja i ja zagrlili i skakali vrteći se u krug kao dve trinaestogodišnjakinje.
,,Žao mi je, ali morate izaći i vratiti se u vreme posete", obratila nam se sestrica smešeći se postiđeno, a ja sam pogledala na sat i shvatila da je osam sati uveče, bili smo ovde ceo dan.
,,Da, da zapamtio sam. Biću tu u osam ujutro, čuvajte mi moje devojke", pretio je mašući prstom ispred sestricinog lica. Nasmejala se i prevrnula očima jer sam bila sigurna da dobija ovakve „pretnje" na dnevnoj bazi.
,,Znate, nisam još ni jednom dočekala da vidim jednog tatu da se pojavi ujutro, a radim ovde deset godina. Svi se napiju i oporavljaju se duže nego mame koje su se porodile", odvratila mu je i podigla obrve, a ja sam se zakikotala ovome jer nisam sumnjala da je to istina. ,,Svejedno obećavam da će vaše devojke biti na sigurnom i očekujem da vidim samo Vas ujutro."
Obratila se meni pre nego što se pomakla u stranu i pokazala nam rukom ka vratima, a Vanja i ja smo bacili još jedan pogled na Stašu i mahnuli joj pre nego što smo izašli.