Devojka u pidžami ✔️

Devojka u pidžami 10

10

Proveli smo i drugi januar razvlačeći se po stanu, ne radeći ništa produktivno. Pričali smo o svemu i svačemu, imao je milion i jedno pitanje za mene jer ja sam tu i tamo još i znala po nešto o njemu iz poruka koje mi je stalno pisao. Želeo je da zna sve o mojoj porodici. Želeo je da zna sve o mom ocu koji ima drugu porodicu koja ne zna da ja postojim, ali se i dalje čujemo po nekada. Želeo je da zna sve o mojoj baki i dedi koji su umrli jedno za drugim u roku od godinu i po dana i koji su brinuli o meni jer je moja majka umrla od raka kada sam ja bila mala. Želeo je da zna baš dosta o svemu tome iako nije bilo puno šta tu da se kaže. Moja porodica i sve na svetu jeste bio Vanja i njegova mama Marija. Oduvek je bio Vanja, od kada sam bila dete. Njegovi roditelji su se razveli kada je on imao možda dvanaest godina, a njegov otac je umro kada je Vanja studirao ovde i Vanji je ostao stan u kojem smo živeli. Vanja se zaposlio u njegovoj firmi odmah posle fakulteta, dakle pre četiri godine i ja sam živela ovde dve godine. Rekla sam mu čak i da me Vanja izdržava i školuje, rekla sam mu i da nemam novac jer sam svaj svoj novac dala za stan koji nije bio moj. Sakrio je svoju reakciju na to i ja sam mu bila zahvalna na tome iako sam osećala veliko olakšanje što sada on to sve zna. Ono što sam ja saznala o njemu jeste da ima dve sestre, Elu koja je godinu dana mlađa od njega, a dve godine starija od mene jer jesam bila u pravu on jeste Vanjino godište. Takođe ima još jednu mlađu sestru, Teu, koja je moje godište, ona za koju nisam sada više morala pitati da li mu je žena. Firmu je osnovao njegov deda i Filip ju je nasledio nakon što je njegov deda umro iako je tada imao samo šesnaest godina. Školovao se i preuzeo svoju poziciju nakon što je završio fakultet iako je dve godine radio sa dotadašnjim fiktivnim direktorom. Njegovi roditelji žive u Francuskoj i nisu baš u najboljim odnosima zbog nekog incidenta koji se desio pre tri godine, njegov otac ga je izbacio iz nasledstva, a njegove sestre su stale na Filipovu stranu pa su se njihovi divni roditelji spakovali i odselili u Francusku. Mada novac njihovih roditelja nije promenio ništa, svo troje su rođeni bogati, a Filip je već nasledio sve od dede svakako. Brinuo se o sestrama, radio je i to je bio njegov život. Postala sam toga svesna već prvog dana kada je otišao na posao. Nije bilo kvarljive hrane u frižideru, zamrzivač je bio pun hrane, ali u frižideru je bilo tek toliko da napraviš neki obrok na brzinu ako nema šta drugo i alkohol. Kao da nije živeo ovde uopšte. Imao je ogroman stan sa lepim nameštajem, ali nigde nije bilo slika niti nečega da učini ovo toplim domom, osim njegove kancelarije gde je sve bilo pretrpano i prepuno knjiga i registratora. Sve je bilo sterilno čisto i da nije bilo Moa možda bi me pojela sva ta čistoća, ali Mo je bio tu i pravio mi društvo. Sedeli smo na terasi čitavo pre podne i pili kafu i pušili dok je on ležao u mom krilu umotan u ćebe zajedno sa mnom. Dopisivali smo se naizmenično sa vremena na vreme sa Vanjom i sa Filipom. Kasnije smo ručali zajedno za šankom, nisam bila sigurna da li on sme da sedi na šanku, ali sa mnom je smeo sve pa i da jede iz mog tanjira. Posle ručka sam obukla Filipove farmerice i zavrnula nogavice, njegovu košulju i klimnula glavom sama sebi pred ogledalom, izgledala sam kao skitnica, doduše skitnica u najskupljoj odeći ikada. Uzela sam rezervne ključeve i otišla sa Moom u prodavnicu kako bih kupila privremenu četkicu za zube, cigarete i ono što mi je još trebalo za večeru koju sam smislila. Upisala sam u telefon broj stana, šifru koju mi je Filip rekao za slučaj da se nešto desi i da moram izaći iz zgrade i slikala ulaz zgrade kako se ne bih izgubila jer to bi bila moja sreća, a nije bilo šanse da bih pitala Filipa da mi objasni kako da se vratim. Uspela sam da nađem i zgradu i stan bez pomagala. Odmah sam se presvukla u džemper u kojem sam bila pre nego što sam išla u prodavnicu i skuvala sebi još jednu kafu pre nego što sam se opet smestila na terasu sa Moom. Bilo je hladno, ali je pogled na park bio savršen. Takođe nisam imala pojma koja je Filipova politika za pušenje cigareta u stanu pa nisam želela da rizikujem, a u protekla dva dana sa njime nisam ni pomislila na cigaretu pa nisam stigla ni da pitam. Uživala sam na terasi u miru i tišini zimskog dana i čekala pet sati jer je rekao da će tada doći. Navila sam sebi alarm da znam kada da počnem sa pripremanjem ručka večere. Bila sam na pola spremanja ručka kada mi je javio da mora ostati duže, ali nije bilo nazad sada sa pripremama. Ostaviću sve u rerni pa će još uvek biti mlako kada dođe oko pola sedam. Bilo je petnaest do šest kada mi se još jednom izvinio i rekao da će da poludi jer mora ostati još sat vremena duže od već produženih sat i po. Tada sam već bila gladna pa sam večerala opet sa Moom za šankom i polako počinjala da razumem da on stvarno ni ne živi u ovom stanu, on stalno radi, on ovde samo provede vikend i spava. Poslao mi je sto poruka gde mi se izvinjavao, ali ja se nisam ljutila, radio je, razumela sam to iako sam bila tužna što ga nisam videla ceo dan, što nisam znala kako da mu kažem, a da ne delujem kao čudak, veći čudak od onog koji je pristao da provede nedelju dana u njegovom stanu nakon prve večeri koju smo proveli zajedno. Sedela sam tako sama i razmišljala o tome koliko ovo nije normalna situacija i pitala se šta on uopšte može da misli o meni. Počevši od svih gluposti koje sam izgovorila pred njime do toga da sam ga ignorisala, pa sam sada u njegovom stanu dok on radi ceo dan. Ludak, ja sam ludak. Tešilo me je to što ovo naše vijanje traje već pola godine, tešilo me je to što nisam samo ja ludak u celoj priči, ali me je plašilo to da se nije on predomislio kao što je mislio da ću se ja predomisliti. Ja ne samo da se nisam predomislila nego nisam želela da se odvojim od njega ni sekunde, što smo više pričali više sam bila zaluđena i maštala o svemu o čemu sam maštala celo leto kada nije bilo nikakve nade da se išta od toga ikada ostvari. Pospremila sam za sobom i Moom nakon večere i vratila se na terasu, nisam imala pojma iz kog pravca će on doći, nisam bila sigurna ni da znam koji auto vozi, sećala sam se kao kroz maglu da je auto bio srebrn i to je sve. Nastavila sam da pijuckam kafu zavaljena u lejzi beg, umotana u ćebe sa Moom u mom krilu i čekala.