Devojka u pidžami ✔️

Devojka u pidžami 01

1

Probudio me je poljubac u čelo i pre nego što sam otvorila oči osmeh se našao na mojim usnama. Ovo će biti dobar dan. Prvo što sam videla bile su plave oči i lice oko kojega su padale smeđe loknice, usta uokvirena kratkom bradom koja me je uvek bockala, ali mu je stajala toliko dobro da se nisam bunila. Gledala sam kako se njegova usta razvlače u osmeh pre nego što me je poljubio i udaljio se kako bi mogao da dohvati tacnu na kojem je sasvim sigruno bio moj doručak, kao i svako jutro i ovo sam započela na isti način.
,,Dobro jutro ljubavi, kafa te čeka kada doručkuješ", obratio mi se smešeći se mom sanjivom licu, a ja sam ubacila u usta jedan mali paradajz pre nego što sam mu odgovorila klimajući glavom. Nisam bila preterano prijatna osoba kada se probudim, pa nisam ni progovarala, ali zato mi je on uvek kupio dobro raspoloženje doručkom i kafom i kada je postojao razlog, a i kada nije.

Ušla sam u dnevnu sobu noseći tacnu u rukama i zevajući prošla kraj stola za kojim je sedeo i pakovao svoje stvari. Čim sam spustila tacnu na kuhinjski element preuzela sam svoju još uvek toplu kafu i zaputila se ka stolu kako bih se smestila na svoju stolicu i provela barem par minuta sa njim pre nego što ode na posao.
,,Verovatno ću se zadržati danas duže tako da ne moraš žuriti kući sa kafe sa Anjom", počeo je dok je prelazio pogledom preko svog tableta čim sam ja zapalila cigaretu, to je obično bio znak da sam sposobna za komunikaciju.
,,Koliko duže? Da li da te čekam na večeri?", pitala sam iako sam već bila uzbuđena što neću morati gledati na sat sve vreme.
,,Ne znam, javiću ti se, a ti jedi ako budeš gladna", odgovorio je jednostavno i podigao pogled na mene kako bi proverio moju reakciju na ono što mi je rekao, a ja sam se potrudila da sakrijem istu.
,,Verovatno ću čuvati Petru svakako tako da ću jesti kada ona bude gladna", objasnila sam misleći da nisam morala, ali on se namrštio zbunjeno.
,,Mislio sam da ćeš nju čuvati pre kafe sa Anjom", rekao je ovo optužujućim tonom, a ja sam uzdahnula umorno, svi su imali mane, a ovo jedna od njegovih.
,,Rekla sam ti da ću se naći sa Majom nakon kafe i preuzeti Petru", objasnila sam iako sam znala da on vrlo dobro zna ovo, samo me je terao da se ponavljam misleći da će me tako uhvatiti da lažem.
,,U pravu si, sećam se da si pomenula da Petra ima nekakav pregled", klimao je glavom iako me nije gledao dok mi se takoreći izvinjavao što me proispituje. Kao što rekoh svi su imali mane, ali njegova ljubomora je bila njegova mana koja me je izluđivala jer je bila neosnovana, iako sam znala da to ne opravdava moje laganje. ,,Moram da idem sada, pozdravi Anju i reci joj da bi mogla nekada doći da je i ja upoznam."
Klimnula sam glavom znajući jednako kao i on da se to nikada neće desiti, imala sam izgovora na pretek, a glavni je bio što Anja nije uopšte osoba koja živi u ovom gradu i to je bio i razlog zašto se ne viđamo često, iako to nije bio razlog zašto nikada nema vremena da dođe kod nas kući na kafu.

,,Pozdravio te Marko i rekao da dođeš jednom do nas da se upoznate", rekla sam smešeći se uzbuđeno dok sam posmatrala lice koje mi je značilo sve na svetu. Moje reči su izazvale poluosmeh na licu đavolka kojeg sam obožavala.
,,Sumnjam da bi to rekao kada bi znao da se već poznajemo i da mi je pretio da će me ubiti ako nas ikada bude video zajedno u istoj prostoriji", dobila sam i odgovor kakav sam očekivala, odgovor na koji sam prevrnmula očima iako sam se stresla jer sam se vrlo jasno sećala tog razgovora.
,,Sreća pa smo na otvorenom", slegnula sam ramenima i spustila se na stolicu.
,,Sreća pa ti nađeš način da se vidimo inače bih ja njega ubio, a odmah zatim i tebe jer si dopustila da dođe do ovoga da moramo da se skrivamo kako bismo se našli na kafi uopšte", rekao je ovo smešeći se ljubazno i time me povredilo još više ono što je rekao, ali nije da nisam zaslužila ovo. Bio je u pravu i on i Marko koji sumnja u moje obećanje, ali ja nisam znala kako da drugačije izvedem ovo, a da svi budu srećni.
,,Znaš da ga volim inače ne bih nikada radila sve ovo", objasnila sam i uzdahnula jer više nisam bila ni sigurna kada sam počela da verujem u sopstvene laži.
,,To što ti veruješ da ga voliš je jedini razlog zašto uopšte izigravam žensko kada se dopisujemo. Pomaže i to što ja tebi ne znam reći ne", osmehnuo mi se i namignuo mi, a ja sam se konačno opustila i dozvolila sebi da uživam u momentu. Nisam ga viđala često inače, a sada je to bilo još ređe i ja sam samo želela da uživam u ovoj kafi sa njime jer nikada nisam znala kada će nam biti poslednja. Marko nije budala i to što se moja prijateljica zove Anja umesto Vanja nije bilo preterano pametno, ali sam tako osigurala da ću uvek zapamtiti ime koje treba da izgovorim.
,,Kada smo već kod toga... Do kada si ovde i kada se možemo videti opet?", pitala sam željno jer sam se nadala da će ostati ceo vikend umesto samo danas, a danas je bio tek četvrtak. Nabrao je nos tužno na moje pitanje i već sam znala kako će se ovaj razgovor okrenuti na moju stranu umesto na njegovu kao što sam želela.
,,Ti znaš da ne moraš da radiš išta od ovoga, uvek možeš doći sa mnom i ostaviti ceo ovaj usrani grad iza sebe", uhvatio je moj dlan preko stola, a ja sam na momenat poželela da mu mogu reći da idemo ovog momenta, ali nisam to mogla uraditi.
,,A ti znaš da nemam posao, novac i sve što je potrebno za to i na kraju krajeva nemam ni razlog da ga ostavim. Zadovoljna sam svojim životom, to što ne mogu da viđam tebe kada god poželim je jedino što mi zapravo smeta", objasnila sam mu ovo po milioniti put i po milion i prvi nije mi poverovao, ali nije puštao moj dlan iako se zavalio u stolicu iznervirano.
,,Imaš novac ako on proda stan koji je na svoje ime kupio od tvog novca, a posao ćeš lako naći sa tvojim visokom školom i iskustvom. Ne želim da budeš zadovoljna svojim životom, želim da budeš srećna. Ne radi se o tome što se krišom viđamo, nije me briga dokle god se uspemo videti, ali znam muškarce kao što su on i ti su uvek jednu reč udaljeni od sranja i ja ne želim da ti se to desi", objasnio je i skrenuo pogled sa mene. Nikada pre mi nije ovo rekao i ja nisam mogla da verujem da verujem da je on ovo izgovorio.
,,Ne budi smešan Vanja i ne želim opet da raspravljamo o ovome, želim da uživam u ovo malo vremena što imamo", smešila sam se kako bi on poverovao koliko je apsurdno ono što je rekao, ali on nije odustajao. Uzdahnuo je dok je odmahivao glavom na moju tvrdoglavost.
,,Imamo vremena, ovde sam do ponedeljka", dodao je i nasmejao se mojoj momentalnoj promeni raspoloženja. Nije mi mogao dati bolji poklon od obećanja da će biti tu pet dana.

Sve o čemu sam mogla da razmišljam jeste bilo to da ću danas opet videti Vanju. Moje misli nisu bile nigde drugde čak ni dok sam čuvala Petru, a to nikako nije bilo dobro. Sreća pa je danas nisam dugo čuvala, Maja je radila do dva i ja sam imala vremena da se vratim u stan, presvučem i odem pre nego što me Marko vidi jer se na mom licu jasno videla sreća koju sigurno nisam osećala zbog drugarice iz srednje škole. Nazvala sam Vanju da se dogovorimo gde ćemo se tačno naći i smešila se sve vreme dok mi je govorio o svojoj blesavoj mami koja mi je neverovatno nedostajala. Ona je takođe bila na Vanjinoj strani što se tiče mojih životnih izbora i bila je podjednako tvrdoglava kao i on pa nisam ni pokušavala da se raspravljam sa njih dvoje.
,,Rekla mi je da ti kažem da će te ona spakovati ako te mrzi."
Njegove reči i kikot koji je prešao preko mojih usana je bilo poslednje što sam čula pre nego što je nešto sevnulo preko mog obraza i nateralo moj telefon da izleti iz moje ruke. Treptala sam zbunjeno samo pola sekunde pre nego što je vatra buknula na mom licu i suze pokušale da ugase vatru koja nije bila vatra uopšte. Nisam mogla da shvatim šta se dešava, nisam mogla da razumem kako je ovo mogla biti stvarnost, verovala sam da sanjam dok se vatra palila na raznim mestima u mom telu koje se grčilo na podu moje dnevne sobe. Nisam čula viku, nisam čula psovke, nisam čula kako gubi dah od napora koji je bio potreban da me udari toliko puta, ali sam čula da me Vanja doziva i zajecala sam tek kada je prestao.

Sve se dešavalo kao u nekoj noćnoj mori. Nisam poznavala lice koje je bilo crveno od vikanja i besa, zadihano od svega što mi je uradio. Sedela sam na mojoj stolici koju nisam više poznavala jer moje telo je nije osećalo kako ju je inače osećalo, moje telo je bolelo sedeći na njoj. Na desno uvo nisam čula šta mi govori, desno uvo me je uveravalo da možda i nije onako kako deluje da jeste, ali levo uvo je čulo sve uvrede i optužbe i psovke koje nisam još ni jednom čula da izlaze iz usta koja su me ljubila svako jutro i svako veče, a mislila sam da sam ih već čula sve. Moje desno oko nije videlo najbolje takođe, škiljeći je pokušalo da vidi iza slike koju je levo videlo. Moja usta nisu mogla reći ništa jer su bila naduvena, utrnula od straha i bola, gutala sam krv onoliko brzo koliko sam mogla, ali je nekoliko kapi svejedno uspelo da pobegne kroz moje usne, niz moju bradu i vrat. Sve ovo se dešavalo van moje svesti, ja nisam bila ovde uopšte, ja sam poslušala Vanju i ja sam bila u njegovom stanu u kojem nikada pre nisam bila i gledala sam ovaj horor film sa njime. Bila sam ušuškana u ćebetu, naslonjena na njega i trzala se na svaki zvuk udarca, na svaku psovku i pretnju, ali sam znala da sam na sigurnom jer me je on grlio i on me je držao na sigurnom od strašnog čudovišta sa ljudskim licem iz filma koji se odigravao predamnom. Trgla sam se na preglasnu zvonjavu koja je vrištala u mom premorenom umu, glava mi je pulsirala u ritmu zvonjave. Zatvorila sam levo oko jer desno nisam mogla ni otvoriti ni zatvoriti više i odmahnula glavom pokušavajući da oteram zvonjavu, a kada sam otvorila oči u prostoriji je bilo četiri osobe. Treptala sam zbunjeno pokušavajući da razumem šta se dešava i postala svesna da nije važno jer je on bio ovde i ja sam na sigurnom. Dok su dva čoveka u plavim odelima pričali sa čudovištem moj Vanja je uhvatio moje lice nežno i gledao me očima punim suza, a ja sam odmahnula glavom i pokušala da mu kažem da sam dobro jer sada jesam bila dobro, čak me nije ništa ni bolelo više.
,,Žao mi je... Nemaš pojma koliko mi je žao zbog ovoga, ali ja... Biće sve u redu, ne brini se. Ja ću se postarati da bude sve u redu", govorio je toliko nežno i tiho, ali to je bilo sve što sam ja čula jer je to bilo jedino što je meni bilo važno.
,,Znam", promumlala sam nekako jer sam želela da zna da mu verujem, da prepuštam sve u njegove ruke i mislim da je on razumeo jer je odahnuo i osmehnuo se slabašno. Možda mu je samo laknulo što mi čuje glas. Nisam mogla znati, ali me je poljubio u vrh nosa i time odneo svu moju bol pre nego što ga je monstrum dohvatio i odjednom me je sve bolelo hiljadu puta više nego bilo šta što je mogao meni da uradi. Monstrum nije mogao savladati Vanju kao što je savladao mene, ja sam to znala, muškarci u plavom koji se nisu mešali su to znali, ali monstrum izgleda to nije znao jer je Vanja uspeo da ga udari jednom pre nego što je ovaj pao na pod. Uspela sam da čujem nastavak onog kikota koji je monstrum prekinuo, uspela sam da osetim bol u desnom ramenu kada sam počela da se tresem od istog tog kikota dok sam gledala Vanju kako šutira monstruma. Uspeo je da ga udari jednom i šutne tri puta pre nego što se muškarac u plavom nakašljao i odmahnuo glavom, a monstrum je uspeo i da pripreti tužbom pre nego što ga je muškarac u plavom podigao na noge.