Devojka u pidžami ✔️

Devojka u pidžami 13

13

Ovo je postala normalna stvar za nas. Filip je radio mnogo pa je bilo dana kada se ne bismo videli uopšte, ali bi obično barem prespavao u mom krevetu. Slobodne dane smo uglavnom provodili u njegovom stanu i ja sam živela za njegove slobodne dane. Nedelje su se razletele i meni je bilo savršeno kao i onih prvih nedelju dana, bolje zapravo. Obožavala sam Filipa i obožavala sam njegove sestre i obožavala sam to što su Vanja i Filip stvarno postali prijatelji. Sve je bilo zapečaćeno jendog petka kada sam imala predavanja do kasno popodne i njih dvojica su se napili i gledali košarku dok su me čekali. Zatekla sam ih izvaljene na trosedu kako pričaju o tome kako će od sada pa na dalje kada se napije, Vanja zvati Filipa da dođe po njega. Bolje da poljubi Filipa pijan nego mene i njima je to imalo smisla i rukovali su se i ja sam bila zvanični svedok. Filip je bio isto tako pijan kada smo izašli i kada mi je rekao da me voli dok sam ja pokušavala da ga skinem jer je legao obučen da spava. Sutradan mi je rekao isto to trezan i ja sam mu tada rekla da volim i ja njega, sve to se desilo pre kraja januara. Ela i Vanja nisu priznali da su zajedno iako su se čuli stalno i viđali stalno. Ela je spavala kod nas svaki put kada sam ja spavala kod Filipa iako su oni mislili da ja to ne znam. Filipovi roditelji su bili u gradu par dana početkom marta, imali su neku godišnju večeru kada se okupi cela porodica i Filip me je preklinjao da idem sa njime, ali nije bilo teorije da se to desi jer nisam mogla niti znala kako da se ponašam u takvim situacijama kao normalna osoba.

Prošlo je četiri meseca od prvog januara i ja sam znala da je Filip moje srećno zauvek i nasmejala sam se kada sam ga videla iz parka u kojem sam sedela, išla sam peške sa fakulteta i prosto mi se svidelo ovde, nisam videla natpis na zgradi i bila sam uverena da bih ga videla kada bih prošetala sa druge strane. Nisam još uvek želela da vidim gde rade Filip i Vanja, nekako sam mislila da bi mi veličina zgrade napravila preveliki jaz i rekla koliko Filip zapravo ima para. Nisam ni išla kod njih kući iz istog razloga. Stan sam mogla da podnesem, auto malo teže, ali sada dok sam gledala ogromnu staklenu zgradu iz koje je izašao mislila sam da ću se onesvestiti.
*Hej ljubavi, ja sam konačno završio, da li si ti još uvek na predavanjima?* stigla mi je poruka skoro iste skunde nakon što je izašao iz zgrade. Kao da nije želeo da mi se javi dok još postoji šansa da ga neko zaustavi za neki dodatni posao. Krenula sam da mu kucam da podigne pogled jer ga vidim, ali sam čula njegov smeh i shvatila da me je već video. Nasmejala sam se i podigla pogled, ali nisam videla ono što sam očekivala da vidim. Tačnije ono što sam videla nije delovalo stvarno. Nisam nikada pitala jer je Tea bila njegova sestra i nije mi bilo moguće, trebala sam pitati, trebala sam znati da ništa ne može biti ovako savršeno. Gledala sam ga kako čuči i kako se maleno dete gega ka njemu šireći svoje sitne ručice. Imala je plavu kosu i nisam je morala videti izbliza jer se iz aviona videlo da je ona njegova kopija. Možda bih i pomislila da je ona Elino dete samo mi je nisu pomenuli do sada jer je priča komplikovana, ali nije bila Elino dete jer je par metara dalje od njih stajala devojka kose boje mahagonije, par nijansi tamnije od moje kose i smešila se nežno dok je posmatrala Filipa kako diže maleno dete iznad glave i spušta je do svog lica kako bi poljubio njeno. Spustio je devojčicu na svoj kuk i prišao devojci koja ih je posmatrala, zagrlio ju je slobodnom rukom oko ramena, sagnuo se da je poljubi i pre nego što se to desilo ja sam spustila pogled i ispovraćala sve što sam pojela danas.

Sunce je već uveliko zašlo kada mi je stigla ni sama ne znam koja poruka na telefon, sedela sam kao vreća krompira na klupi i dalje, nisam mogla da verujem da se dešava ono što se dešavalo. Ja sam bila druga žena, ja sam bila osoba koja je skoro ukrala onom malom detetu tatu kao što je Katarina meni ukrala mog. Nisam imala pojma gde su bile do sada, nisam razumela uopšte kako je ovo mogao sakriti od mene, ni on ni njegove sestre, ali sam sada znala razlog svađe između njega i njegovog oca jer sam poprilično bila sigurna da je dete toliko staro. Njegov otac nije odobravao njegov izbor i zato su se posvađali. Koja sam ja budala... Nisam ništa pitala, nisam ni razmišljala o mogućnosti ovako nečega. Moj telefon je zazvonio i bes je proključao u meni kada sam videla njegovo ime jer sam znala da se sakrio u kupatilo kako bi me nazvao.
,,Zašto mi ne odgovaraš na poruke? Da li si dobro?", pitao je iste sekunde kada sam se javila. Gadila mi se zabrinutost u njegovom glasu jer je bila laž, sve je bilo laž, moje srećno zauvek od glupa četiri meseca je bilo laž. Stavljam tačku na laž.
,,Molim te nemoj me više zvati, ne želim da te vidim više ikada", prekinula sam vezu i konačno ustala sa klupe sa koje sam posmatrala kraj mojeg srećnog kraja. Moj telefon je već sledeće sekunde opet zazvonio. Zvonio je još dvanaest puta dok sam išla kući pre nego što se moj telefon ugasio. Ušla sam u stan i zahvaljivala se Bogovima što se Vanja tuširao i pre nego što me je iko video zaključala sam se u svoju sobu i raspala se zvanično. Nije trajalo dugo, iako nisam stvarno to očekivala, ali zvono se oglasilo i Vanja je izašao iz kupatila i otvorio mu vrata. Čula sam zbunjenog Vanju kako objašnjava Filipu da nema pojma o čemu mu ovaj priča jer me nije video. Posle par minuta tog razgovora videla sam da se brava na mojim vratima pomera i već sledeće sekunde Vanja je tiho pokucao.
,,Saša... Filip je ovde i iz nekog razloga misli da si raskinula sa njime", rekao je ovo kroz smeh jer je bio ubeđen da je ovo neka šala, bila bi to jako glupa šala da je to uopšte bila, ali radije bi verovao u to izgleda.
,,Zato što jesam", promumlala sam ovo kao da govorim sama sebi, kao da će tek tada postati stvarno.
,,Molim?", čula sam jasno koliko je bio zbunjen ovime, ali on nije znao i ja nisam planirala da mu kažem da sam ja, od svih ljudi na svetu, bila ljubavnica, nisam to mogla reći na glas.
Čula sam korake i mrmljanje i vrata koja se otvaraju i zatvaraju i konačno se opustila i bacila na krevet kako bi ova nova stvarnost mogla da počne zvanično.
,,Molim te pusti me unutra", trgla sam se kada sam ga čula. Nisam mogla da verujem da je Vanja stao na njegovu stranu. Mora da je mislio da sam ja nešto umislila, želeo je da rešimo ovo jer je znao koliko ću biti nesrećna ako je ovo bila neka glupa ishitrena odluka. Uzdahnula sam umorno i ustala iz kreveta, tek kada sam se našla kod vrata sam shvatila da ne želim da slušam više laži. Lagao je jako lako i ja sam mu verovala sve izgleda, ima on spreman izgovor za ovo, morao je biti spreman za ovu mogućnost i ja mu neću moći reći ne ako ga budem gledala. Sela sam u turski sed ispred vrata i slušala pažljivo, čekajući da odustane i ode.
,,Znam da puno radim, znam da ne provodimo vremena zajedno onoliko koliko bismo oboje želeli, ali moraš znati da bih ja svaki svoj minut proveo sa tobom. Zašto mi ovo radiš sada? Sve je bilo u redu, rekla si da je sve u redu, rekla si da se ne ljutiš... Zašto sada ovo radiš?"
Skoro sam mu poverovala, ali trebao je znati šta se danas promenilo, trebao je znati zašto ovo radim. Proveo bi sa mnom svaki svoj minut moje dupe. Svejedno su me reči rasplakale jer sam toliko želela da one budu istina, moje srce se raspadalo zbog svega što je rekao, ali moj razum je bio jači ovaj put.
,,Da li si našla drugog? Da li se o tome radi? Ne razumem šta sam uradio da sada odjednom ne želiš da me vidiš. Znaš da te volim više od svega, nemoj ovo da mi radiš", čula sam kada je prislonio čelo na vrata i bila sam veoma svesna toga da plače, ne onoliko koliko sam se ja sada već gušila u suzama dok sam se trudila da ne ispustim glasa uopšte. Nije imao prava da mene optužuje da sam našla drugog, nije imao prava da mi govori da me voli više od svega, nije imao prava da plače jer se njegov lažni svet srušio. Želela sam da ode ove sekunde jer ću popustiti ako nastavi da mi govori ovakve stvari, poverovaću mu i sve će biti hiljadu puta gore.
,,Nije bilo planirano, prosto se desilo", slagala sam u jednom dahu. Izgovorila sam ove reči bez razmišljanja i poželela da ih povučem odmah jer sam zacementirala kraj, trgla sam se kad aje udario vrata. Zvuk drveta koje se bunilo pod njegovim rukama je odjekivao u mom srcu koje se lomilo, a kada je on progovorio zvučao je kao da sam ja slomila njegovo što nije bilo moguće.
,,Želim ti svu sreću Saša", prošaputao je kao da to zaista i misli, a već sledeće sekunde sam čula da Vanja izlazi iz njegove sobe.
,,U redu je Vanja, znam sam da izađem."