Devojka u pidžami ✔️

Devojka u pidžami 05

5

Najluđe leto mog života bih nazvala nezaboravnim, ali istinu za volju nisam se sećala dobrog dela. Bojan i Anita su konačno postali zvanično par, iako me je to radovalo to je značilo da ih nisam viđala toliko često. Kiki je odustao od izlazaka posle tri vikenda i njega sam viđala samo kada bi svi došli kod nas u stan. Vanja i ja zato nismo tugovali, provodili smo se kao nikada pre, čak ni kada smo bili tinejdžeri nismo ovoliko izlazili iako je Vanja više bio zaštitnički nastrojen sada nego kada sam ja imala šesnaest godina, a on devetnaest. Sve u svemu bilo je ovo najbolje leto mog života koje sam provela sa najboljim društvom tražeći jednog momka kojeg nisam više srela. Kao i sve dobre stvari i leto se završilo i ja sam se vratila na fakultet i Vanja se vratio gunđanju svaki put kada ne mogu da izađem sa njime jer moram da učim. Uspeo je da namoli Kikija da ide sa njime, a ja sam ostala kući i po svemu sudeći zaspala za tastaturom dok sam pisala seminarki rad. Probudila me je melodija moje omiljene pesme i ja sam brzo pogledom prešla preko ekrana mog laptopa i shvatila da nisam obrisala svoj rad, samo sam ispisala stranice i stranice ničega mojim obrazom. Javila sam se na telefon ne gledajući ko me zove jer sam znala ko me zove.
"Gde si?", pitala sam iako sam znala da me ne čuje od preglasne muzike koja je dopirala sa njegove strane veze.
,,Dođi u Koktel bar.",
Prekinula sam vezu jer dalji razgovor nije bio moguć svakako. Bila sam u potkošulji i donjem delu pidžame i nisam planirala da se presvlačim jer me niko ne bi ni video dok sedim u kolima. Nije ovo bilo prvi put da idem po njega u četiri ujutro, a nešto mi je govorilo da neće biti ni zadnji, samo sam prestala da se oblačim zbog toga. Navukla sam na noge svoje čupave čizme i zgrabila Vanjinu košulju sa stolice dok sam tražila ključeve od kola i pre nego što sam se redovno probudila bila sam napolju i već me je obgrlio svež oktobarski vazduh.

Sedela sam u kolima i prelazila pogledom preko mase koja je izlazila iz Koktel bara tražeći Vanju ili Kikija iako sam znala da je Kiki davno otišao kući. Posle deset minuta sam odustala i poslala mu poruku da zna da sam ovde, a kada mi je stigao odgovor sam poželela da razbijem telefon, ali sam samo udarila volan sa oba dlana nateravši dve devojke da se zakikoću mom besu dok su prolazile kraj Vanjinih kola. Izletela sam napolje i zalupila vrata besno što ih je nateralo da malo požure kako bi se udaljile na sigurno od mene. Pre nego što sam uopšte i pomislila na ono što radim već sam se gurala kroz masu ljudi koja mi se kikotala i odmeravala me smešeći se kao da sam ludak, jesam bila ludak u pidžami u prepunom klubu. Došla sam do Wc-a brže nego što je delovalo mogućim i ušla unutra ne ćekajući ni sekunde ispred vrata. Nije ovo prvi put da sam ovo morala da radim i kao i obično, znala sam da nije zadnji. Wc je naizgled bio prazan osim jendog momka koji je stajao i kucao nešto na telefonu ne podižući pogled na mene, hvala Bogovima na tome. Bilo je troje vrata sa moje desne strane i sva su bila otvorena, a ja nisam želela da zagledam jer nikada nisi mogao znati šta ćeš videti unutra, a neke stvari ne možeš zaboraviti kada ih vidiš trezan. Zavirila sam u prvu kabinu oprezno, ali je ona bila prazna, kada sam zavirila u drugu momak me je postao svestan i nakašljao se prikrivajući kikot pre nego što je progovorio.
,,Izvini, da li si se izgubila?"
Ovo pitanje je imalo toliko dimenzija da nisam ni želela da se pretvaram da nisam ludak koji je u pidžami zašao u muški WC, moji razlozi nisu bili bitni jer jesam bila ludak koji zaviruje u kabine u muškom Wcu.
,,Tražim crnokosog momka, ima bradu...", okrenula sam se konačno ka dečku i podigla ruku iznad moje glave. ,,Viši od..."
Nije jebeno moguće.
,,Ne mogu da verujem... Devojka sa magičnim poljupcima", zakikotao se u neverici dok sam ja stajala ispred njega u pidžami i potkošulji, bez grudnjaka, ogrnuta Vanjinom košuljom i na sve to u čupavim čizmama sa rukom iznad glave. Treptala sam kao budala posmatrajući dečka koji je bio mnogo lepši nego što sam se sećala i koji me sasvim sigurno neće voditi nigde, a kamoli u bioskop nakon ovoga.
,,Ovaj... Zdravo", mahnula sam mu i spustila ruku. Treprala sam kao izgubljena budala, osećala sam se kao izgubljena budala i želela sam da me pod proguta.
,,Čekaj malo... Ti... Ti si Saša?", pitao je i skupio usta u tanku crtu. Namrštila sam se zbunjeno i jednom klimnula glavom nesigurno kao da to nije moje ime.
,,Saša?", odahnula sam kada sam ga čula i osećala se užasno jer sam zaboravila da sam po njega uopšte i došla. Uletela sam u treću kabinu i videla ga kako sedi na WC šolji majice prekrivene crvenim tačkicama i na momenat sam uzmakla i okrenula se ka plavokosom momku. Bes je proključao kroz mene, može on biti najlepši momak na svetu, niko ne dira mog Vanju.
,,Da li si mu ti to uradio?", prosiktala sam i gledala ga kako podiže ruke i odmahuje glavom suzbijajući osmeh. Moj bes je iste sekunde ispario, nisam stigla ni da ga uverim da bih mu oči iskopala da je takao Vanju, bilo to njemu smešno ili ne. Okrenula sam se ka Vanji pokušala nežno da podignem njegovo lice kako bih videla šta mu se desilo.
,,Znaš, kada mi je rekao da zovem Sašu, mislio sam da će doći neki kršni momak kojem neću stići objasniti da mu nisam ja to uradio", dodao je momak uz kikot, a ja sam samo prevrnula očima pokušavajući da se izborim sa Vanjom kako bi mi konačno pokazao svoje lice.
,,Drugi momak izgleda mnogo gore."
Okrenula sam se prestravljeno, Vanja nije samo pao ili tako nešto, on se potukao, a to nije nešto što Vanja radi inače.
,,Šta se desilo?", pitala sam i glas mi je na momenat pukao od straha. Možda bih trebala da ga vozim u bolnicu odmah, ali moram prvo saznati šta se desilo. Momak se namrštio na momenat i skrenuo pogled na Vanju pre nego što ga je vratio na mene i slegnuo ramenima.
,,Poljubio je tuđu devojku", rekao je ovo kao pitanje, a ja sam frknula besno i okrenula se ka Vanji koji će sada i od mene dobiti batine. Tuče se zbog glupe devojke, ja brinem jer je on pogrešnoj devojci hteo da se uvuče u gaćice.
,,Žao mi je što sam ti morao to reći, ali ako on to inače radi, red je da ti neko kaže."
Odmahnula sam rukom pre nego što sam obgrlila Vanju i svom snagom svoje volje pokušala da ga podignem na noge i nekim čudom uspela.
,,Ćao Saša... Našao sam... Feliks...", promumlao je kada je konačno bio na nogama i kada je pronašao moje lice. Nisam imala pojma o čemu priča, ali mi je laknulo jer izgleda je stvarno bio dobro, samo malo skorene krvi ispod nosa i to je to.
,,Sjajno... Gde je Kiki?", pitala sam dok je još bio pri svesti da mi odgovori, ali on je samo slegnuo ramenima i skoro se spuzao niz zid na koji se naslonio. Uzdahnula sam jer nisam imala pojma kako da dovučem Vanju do stana bez Kikija.
,,Vanja moraš mi pomoći ako misliš da stignemo kući danas", prošaputala sam molećivo i uspela da mu doprem do mozga jer je klimnuo glavom i ispravio se. Zagrlio me je čvrsto i poljubio, a ja nisam mogla to da sprečim nikako. Momak iza mene je sada definitivno obrisao moje ime sa svih lista, a ja sam frknula čim se Vanja udaljio od mene. Ni ovo nije bilo prvi put, a ni poslednji verovatno.
,,Za moj dolazak u muški Wc ćeš prati posuđe ceo mesec, a za ovo ćeš ribati i kupatilo", prokomentarisala sam jer sam znala da se on neće sećati ovoga, ali ja mu neću dozvoliti da zaboravi. Mora prestati ovo da radi kada se napije ovako.
,,Mislim da se Feliks i ja slažemo oko toga da je vredno ribanja Wc-a."
Nisam imala pojma šta momak misli o svemu ovome i nisam želela više ni minuta da se blamiram pred njime, pokušala sam da povučem Vanju, ali nije bilo teorije da uspem u svom naumu, bio je duplo teži od mene, a ovako pijan je bio kao planina koja se nikada neće pomaći.
,,Da li ti treba pomoć?"
Nisam želela da kažem da, želela sam da pobegnem odavde od ovog blama, ali mi jeste trebala pomoć.