Devojka u pidžami ✔️

Devojka u pidžami 26

26

Stajala sam ispred našeg zida sa slikama satima držeći Moa u rukama i prelazila pogledom preko svakog detalja tražeći istinu u onome što mi je Ela ispričala. Nije se moglo pobeći od onoga što sam videla zapravo. Nije bilo slika nakon tinejdžerskih dana na kojima se Filip smešio sa svojim sestrama, bilo ih je nakon Hane, ali pre nje ni jedna jedina slika. Koliko god mi se nije svideo Filip o kojem mi je Ela pričala, toliko mi ga je bilo žao. Mnogo toga mi je sada imalo smisla, od toga da nije nikada imao zapravo devojku do toga koliko je bio divan i strpljiv sa mnom jer nikada pre nije dozvolio sebi da voli nekoga, a sada se ceo prepustio tome i čupao je i grizao za to da budem njegova. Proveravala sam moj telefon svakih par minuta očekujući poziv od Vanje, ali poziva nije bilo i ja sam mislila da ću vrisnuti dok mu Ela ne kaže. Nije mogla očekivati od mene da ovo krijem od Vanje, pa poludeću.
,,U koji svet si pobegla?", trgla sam se i okrenula na levo kao da me je neko polio kofom ledene vode i probudio iz sna. Filip me je posmatrao smešeći se izrazu mog lica, a ja sam skrenula pogled nazad na slike jer nisam mogla da izbacim iz glave ono što sam sada znala.
,,Gledam slike i pokušavam da shvatim kakav si bio kada si bio mlađi, pre dobro jutro gospodine Martinov", objasnila sam smešeći se i moleći se da nije toliko providno da znam kakav je bio pre nego što je seo u zajebanu stolicu na čelu kompanije.
,,Nadam se da nećeš naći odgovor na tim slikama jer ti se ne bi svideo", odgovorio je i nije mi prišao da me zagrli i poljubi kao inače, okrenuo se i otišao do frižidera kako bi uzeo pivo.
,,Ti da se meni ne svidiš? Nemoguće", pokušala sam šaljivim tonom, možda mi sam i kaže istinu, ali on se stresao kada sam ovo rekla i ja sam treptala čekajući da nešto kaže. Uzdahnuo je i okrenuo se ka meni usta skupljenih u tanku belu crtu, gledao me je ozbiljno i odmahnuo glavom sasvim siguran u svoje mišljenje.
,,Ne poznaješ moje roditelje i ne znaš kakav sam bio naučen da budem", prošaputao je pre nego što je skrenuo pogled na prozor i progovorio sasvim drugim naglaskom i tonom. ,,Uvek moraš biti hladan i ne smeš dozvoliti nikada da emocije upravljaju tvojim odlukama, sve je u tvojim rukama i ti ne smeš prokockati to. Ništa nije važno na ovom svetu osim toga da sačuvaš tvoje nasleđe i to nije mali teret, ali je to povereno tebi i ti moraš učiniti sve da to sačuvaš od svih."
Gledala sam ga očiju punih suza, a on se namrštio tužno kada je vratio pogled na mene i odmahnuo glavom. Prišao mi je i zagrlio me nežno, a ja sam otela pivo iz njegove ruke jer će meni biti potrebnije nego njemu.
,,Sreća moja pa moje sestre nisu učili tome jer ja sam trebao da gazim po svemu, pa makar i njima da sačuvam jebeno nasleđe, ali sam zato uvek posmatrao njih i kako one vole svet oko sebe. Da nije njih verovatno bih postao u potpunosti mašina koja gazi preko svega i ne volim baš da pričam o tome i zato ti nikada nisam ispričao šta se desilo kada su naši roditelji otišli i kada se Hana rodila..."
,,Da li si ti stvarno platio Alenu da ode?", pitala sam ga jer nisam mislila da mogu da podnesem da čujem celu tu istoriju još jednom u današnjem danu. Moje pitanje je nateralo Filipa da se odvoji od mene i odmeri me od glave do pete pre nego što je uzeo pivo iz moje ruke.
,,Da li si ti trudna?", pitao me je ozbiljno i jedino što me je sprečilo da se raspadnem zbog ozbiljnosti u njegovom glasu jeste bio uzbuđeni sjaj u njegovim očima.
,,Nisam ja trudna", odgovorila sam i prevrnula očima, ali mi se srce steglo kada sam videla razočarenje na njegovom licu. Nisam imala pojma da bi on želeo tako nešto, mislim da ta tema nije još ni jednom bila ni približna načetoj kada smo nas dvoje u pitanju.
,,Otkud je uopšte došlo to pitanje? Ne, pričaćemo o tome posle. Nisi mi odgovorio na moje pitanje."
Gledao me je neko vreme zamišljeno i nekako tužno pre nego što je uzdahnuo i sabrao se. Pustio me je iz zagrljaja i otišao na ugaonu kako bi se smestio udobno pre nego što mi odgovori.
,,Očigledno je da znaš istoriju, barem verziju koju moje sestre znaju i uveren sam da ni jedna od njih dve ti ne bi to ispričale osim ako nemaju jako dobar razlog", objasnio je i ja sam zinula da mu kažem da mi i dalje nije odgovorio na pitanje, a on je podigao ruku i odmahnuo glavom.
,,Njihova verzija i moja verzija su veoma različite iako one to nikada neće saznati i ti im nećeš reći jer ja neću to uraditi Tei. Nisam ja platio Alenu da on nestane, on je tražio pare da ostane i ja sam želeo da ga ubijem, ali sam mu dao pare zbog Tee, a on je svejedno nestao. Nije se on vratio kako bi sada odjednom bio Hanin otac, vratio se jer je želeo još para. Okrenuo Teu i Elu na njegovu stranu mislieći da ću ja tako popustiti, da ću mu dati šta god on želi jer on može da meni oduzme moje sestre, ali nisam mu platio jer sam mislio da sam i prvi put pogrešio i nikada sebi neću oprostiti to."
,,Ali prepisao si Tei i Eli deo kompanije."
,,Da, ali one nisu mogle niti će ikada moći prodati svoj deo. Imale su plate i posao i deo zarade, sasvim dovoljno i to je bio moj način da ipak nekako utičem na to da Alen ostane jer sam znao da će otići ako mu opet dam novac. Nije to sve bila ni petina onoga što sam mu već dao i on je samo tražio razlog da se nekako izvuče. Nisam želeo uopšte da se mešam i držao sam distancu jer Ela i Tea nisu želele ništa da imaju sa mnom i ja sam to poštovao, sve dok nisam čuo da je on otišao i zašto je otišao. Nemaš pojma koliko mi je teško bilo kada sam čuo da se Hana rodila jer nisam bio tamo i da je imala zdravstenih problema zbog stresa koji je Tea doživela zbog mene. Nikada neće prestati da mi bude teško zbog toga iako mi je Tea oprostila i umislila u svojoj glavi da sam ja njen anđeo čuvar koji je na vreme pokušao da je spase od Alena. Nisam ništa od toga i za sve sam ja kriv i ceo život ću raditi sve da se iskupim za to. Sara je bila ta koja je razbila Kesniji nos kako bi uletela u moju kancelariju i izderala se na mene, rekla mi je sve ono što sam već rekao sam sebi i onda mi je pokazala Haninu sliku i rekla da treba da znam šta sam odbacio iako to jedino nije bila istina, nisam ja odbacio nikoga, one su odbacile mene. Nije da nije bilo zasluženo. Svejedno nisam izdržao više i bilo je nemoguće da se držim po strani svakako, a ja sam bio ubeđen da Tea i Ela ne žele da me vide zato sam krišom otišao u sred noći i držao Hanu u rukama i po prvi put zaista prestao biti rastrzan između toga ko bi trebao da budem i toga ko želim da budem jer sam znao da moram da budem samo ono što je bilo potrebno da se Hana uvek smeši."
Slušala sam ga ne dišući zapravo i nisam smela da mu priđem jer sam mislila da ću prekinuti njegov tok misli. Bilo mi je toliko tužno to koliko je on pokušavao na svoj način da sam sve reši i da sačuva njegove sestre od bola i koliko je bio usamljen ceo svoj život zbog toga što nije znao kako da bude ono što je želeo da bude za jedine osobe koje je voleo, svoje sestre i ono što su njegovi roditelji želeli da on bude, ono što se očekivalo od njega od kada se rodio.
,,Kao što rekoh, nemoj ga tražiti na slikama, ne bi ti se svideo", dodao je tiho, kao da je to rekao sam za sebe, a ja sam se konačno odledila i prišla ugaonoj oprezno, a onda sam odustala od opreza i spuzala se preko naslona u njegovo krilo. Smešila sam se kao zaljubljena budala dok su suze milile niz moje lice, a on se mrštio zbunjeno jer je bio ubeđen da će ovo nekako promeniti moje mišljenje o njemu. Učinilo ga je još savršenijim i ja se neću raspravljati sa time oko toga jer ga neću nikada ubediti da ja vidim ispravno stvari ovaj put, a ne on.
,,E pa sranje. Sad mi je žao što nisam ja trudna jer bi ti bila trofej žena i domaćica i dozvolila da razmaziš naše dete do granice da nam skače po glavama jer ne mogu da zamislim osobu koja će biti bolji otac od tebe jednog dana. Možda ti misliš da si bio hladan, ali ti si i tada njih stavio izned sebe i to te čini divnim. Nisi ti kriv za Alena i nisi ti kriv za tvoje roditelje niti za to što je Hana nema, ti si zaslužan za Teinu sreću sada i Elinu i Haninu i moju i... Da li misliš da je rano da radimo na deci jer ja želim?", nisam mnogo razmišljala o onome što sam rekla, ali znam da sam mislila svaku reč koju sam izgovorila jer sam govorila iz srca. Nije me bilo briga za novac, za to šta ja imam ili nemam jer je život prekratak i ja sam želela njega i sve što ide uz to, sada i odmah. Gledao me je mršteći se zamišljeno iako se smešio zbunjeno i pokušavao da protumači šta sam ja zapravo rekla.
,,Da li bi mogla da ponoviš to još jednom jer nisam razumeo ništa osim da ti želiš da imamo dete sada i nešto o tome da ćeš biti domaćica i trofej žena...", prokomentarisao je smešeći se u neverici, a onda je posegao u zadnji džep i stavio njegov telefon ispred mojih usta. ,,Ako bi mogla to sve da ponoviš u mikrofon kako bih imao dokaz da mi daješ dozvolu da razmazim naše dete."
Zgrabila sam njegov zglob i primakla mikrofon njegovog telefona mojim usnama, nisam skidala pogled sa njegovih očiju i koncentrisala se da budem ozbiljna jer se nisam šalila.
,,Zdravo bebo, mama ovde da potvrdi da tata ima dozvolu da te razmazi. To je sve što imam da kažem jer upravo sam nagovorila tvog tatu da te napravimo i mislim da ne želiš da slušaš ovaj snimak dalje."
Filip je bacio telefon sa strane i podigao me tako da sam sedela u njegovom krilu i ljubila njegove usne sa visine dok je on pokušavao da skine našu odeću i nije mogao da mi da bolji odogovor od ovoga iako sam ja još uvek pila pilule svejedno je ovo bio njegov odgovor da mogu da prestanem. Podigao me je kako bi se namestio i onda odjednom odvojio svoje usne od mojih i pogledao me mršteći se.
,,Čekaj malo, rekla si da nisi ti trudna što znači da neko jeste?"
Frknula sam iznervirano jer ne može sada da mi ovo radi. Zatvorio je oči na momenat kada sam ja sama uradila ono što je on započeo i nadala se da je to dovoljno da zaboravi na pitanje sada. Podizala sam se i spuštala i naša srca su ubrzala ritam kada je Filip odmahnuo glavom i zaustavio moje kukove delimično odlučno.
,,Ela! Ela je trudna i pričaćemo o tome posle koliko hoćeš, ali sada je moj red ne kvari mi momenat."
Njegov stisak na mojim kukovima je popustio kada se nasmešio presrećno i ja sam bila van sebe zbog tog osmeha. Zakikotala sam se pre nego što sam ga poljubila jer je delovalo kao da će biti tako zaleđen zauvek.
,,Znam i ja sam tako reagovala. Ne mogu da verujem da ću biti tetka."
,,Ujna", ispravio me je odmah i nakrivio blago glavu kako bi me odmerio i time mi rekao da nema rasprave oko toga.
,,Ti i Ela i zakoni, ja sam tetka Vanjinom detetu, shvatite to već jednom", uzdahnula sam iznervirano i gledala kako Filip na momenat gubi boju u licu.
,,Vanja će biti tata pre mene", prokomentarisao je zamišljeno, a onda me okrenuo tako da sam ja bila na leđima i on je bio iznad mene. Zakikotala sam se ovome jer mi je bilo smešno to što nije ovo bila trka između Vanje i mene već izgleda između Vanje i Filipa.
,,Filipe zakasnili smo svakako", objasnila sam i zakikotala se izrazu njegovog lica. On je odlučio da pobedi iako to nije fizički moguće.
,,Zato je sada svaki minut bitan", odgovorio mi je i nasmejao se pre nego što me je poljubio, a ja sam bila spremna da iskoristimo svaki minut maksimalno.
,,A i ja sam budala kada čekam da se mesec i zvezde i planete i pola univerzuma poklopi da ti kažeš da nešto želiš, trebao sam ti zameniti pilule bonbonima pre pola godine."
Ovo je bilo ono što sam želela da čujem zapravo, jedno je šala za takmičenje, a drugo je da mi on kaže da on želi ovo već neko vreme.
,,Ti gledaj da budu blizanci i pobedili smo", odgovorila sam mu kroz kikot i on je skupio usta impresioniran mojim genijalnim predlogom i klimnuo glavom jednom pre nego što me je poljubio i nismo više gubili ni minut na razgovor o ovome.