Devojka u pidžami ✔️

Devojka u pidžami 20

20

Marija je želela da upozna Filipa jer joj je Vanja javio da se udajem i jer je ona želela da me nazove tvrdoglavim magaretom u lice. Nisam joj mogla objasniti da se ne udajem sutra, nismo ni pričali o tome uopšte još uvek, ja sam morala da završim fakultet prvo, valjda. Vanja joj je sa druge strane rekao da poznavajući mene on je izneneđen što me Filip već nije naterao da potpišem dokumenta pa da napravimo svadbu posle. Filip je želeo da je upozna, ali Filip nije želeo da me nagovara da idem u taj gradić iz kojeg sam pobegla sa Vanjom. Vanja me je, kao i Marija, ubeđivao da se nemam čega plašiti jer idem sa njime i Filipom i da mi Marko ne može oduzeti pravo na to. Doduše Vanja je mrzeo taj maleni gradić, više nego ja i on je išao tamo uglavnom zbog mene jer je Marija mogla posećivati njega kao što nas je posećivala protekle tri godine. Nagovarao me je da idemo jer je želeo da se suočim sa svojim strahom. Marko me ne može povrediti, ne može me dotaći i ne može mi prići sve i da me vidi, a neće me videti. Pristala sam jer je Vanja bio u pravu i po prvi put od kada me je Vanja doveo u svoj stan sam napustila grad koji je bio moja sigurna luka. Ležala sam na zadnjem sedištu i držala Filipa za ruku koju mi je pružio iza leđa sa suvozačevog sedišta, ceo put sam držala ruku preko očiju i pokušavala da suzbijem poriv za povraćanjem. Vanja i Filip su trtljali ceo put od tri sata, nisam ih slušala jer su pričali o poslu, a i kada nisu pričali o poslu nisam mogla da se fokusiram. Znala sam kada smo ušli u gradić, osetila sam to pre nego što sam čula zvukove života malog grada oko sebe, pre nego što je čak i Vanja smanjio brzinu kojom je vozio. Stisnula sam Filipov dlan i podigla se u sedeći položaj.
,,Možemo se vratiti, doćiće mama za Božić, to je za koji mesec", prokomentarisao je Vanja gledajući me u retrovizoru. Slegnuo je ramenima kao da je ovo rekao eto tako, ali sam bila sigurna da sam bila bleda jer sam bila tu stvarno. Imala sam osećaj kao da ulazim u noćnu moru iako se nisam zapravo plašila.
,,Dobro sam i kada smo se već vozili ovoliko želim da vidim Mariju", odgovorila sam i oformila osmeh na moje lice. Nisam bila dobro, ali nisam bila ni loše zapravo. Svaki metar koji me je vodio bliže stanu mi je nekako delovao smešnije jer nisam imala čega da se plašim. Marko je možda i zaboravio na mene, možda je našao devojku koju stvarno voli.
,,Ako ti tako kažeš", odgovorio mi je i prestrojio se kako bi skrenuo levo, tuda jeste bilo najbliže da se dođe do njihove kuće, ali taj put prolazi pored zgrade u kojoj sam živela.
,,Molim te idi okolo", prošaputala sam čim sam shvatila kuda ćemo proći.
,,Nisam mislio da prođem pored zgrade, ne brini se", odgovorio mi je i namignuo, a ja sam se opustila. Filip nije komentarisao ništa, nije postavljao pitanja i nisam mogla da zamislim kako se osećao. Svejedno su on i Vanja razmenili jedan pogled nakon što mi je Vanja namignuo i ja sam otkopčala svoj pojas i prebacila se napred do kukova, naslonila sam se na njihova sedišta kako bih mogla naizmenično da gledam njihova lica.
,,Da vam nije jebeno palo na pamet", prosiktala sam i kunem se da su obojica skrenuli pogled, a ja sam bila budala koja nije ni mislila o ovome. Mrzeli su ga obojica, znala sam to vrlo dobro i jedno je bilo da kažu kako bi voleli da nešto urade povodom toga, ali da planiraju nešto da urade stvarno i da misle to od mene da sakriju, neće moći.
,,Bebac, ne znam na šta misliš", prokomentarisao je Vanja iako se nije usudio da me pogleda kada je ovo slagao.
,,Nemoj ti meni bebac. Šta ste smislili? Da ga nađete i isprepadate?", siktala sam u neverici. Filip se konačno udostojio da skrene pogled na mene i poljubi me u obraz pre nego što je progovorio sasvim smireno, previše smireno.
,,Molim te vrati se nazad i veži se. Ništa nismo planirali, tvoja mašta opet divlja."
Vratila sam se na zadnje sedište i vezala se nadureno pre nego što sam prekrstila ruke ispod grudi.
,,Nećete ići sami ni da pišate neka vam bude jasno", zapretila sam i mislila sam to bukvalno.
,,Nećeš ni ti", vratio mi je Filip tiho, a Vanja je jednom klimnuo glavom odlučno bez da me je pogledao.

Marijin zagrljaj je digao moje raspoloženje za milion stepeni, sačekala nas je sa najukusnijim ručkom ikada i ja bih samo zbog njene kuhinje mogla reći da je bilo vredno stresa doći. Skočila sam da je zagrlim čim nam je otvorila vrata i umalo oborila i Filipa i Vanju kako bih to uradila, ali me nije bilo briga.
,,Saša da nisi možda nešto zaboravila?", pitao je Vanja sarkastično, a ja sam se uzdahnula navodno kao da se dosađujem.
,,Da vas upoznam Marija, ovo su Vanja i Filip, dve budale koje ne smemo ispuštati iz vida do kraja vikenda", nisam se ni okrenula ka njima kada sam ovo rekla, a Marija je jednom negodovajuće odmerila Vanjino lice i ja sam iskoristila priliku da se kreveljim i isplezim kao malo dete, jer se jesam upravo tako ponašala tužeći ga njegovoj mami.
,,Ne slušaj je mama, Saša i njena mašta. Znaš već sve o tome", vratio mi je Vanja kroz stisnute zube pre nego što je konačno skrenuo pogled na Mariju i zagrlio je kratko, a onda se on okrenuo ka Filipu.
,,O njemu sve znaš već, ima ženu i dete, ali to je tajna."
Marija je prevrnula očima i odgurnula i mene i Vanju kako bi stala ispred Filipa koji je strpljivo čekao da ona obrati pažnju na njega dok smo se Vanja i ja ponašali kao dva razmažena derišta, što jesmo i bili kada je Mrija u pitanju.
,,Ne verujete u sve što ste čuli o meni", nasmejao se stidljivo pre nego što joj je pružio dlan.
,,Rekla sam joj da priča sa tobom, ali tvrdoglavo magare nikoga ne sluša", prokomentarisala je i zagrlila ga čvrsto pre nego što se ispravila ponosno i sklonila u stranu kako bismo svi mogli ući unutra.
,,Ti si njoj ispričala, a meni nisi?", pitao me je Vanja u neverici, a onda se okrenuo ka Mariji. ,,A ti mi nisi rekla da znaš o čemu se radi?"
,,Mislim da sam ja najviše bio oštećen u celoj situaciji", prokomentarisao je Filip i nasmešio se dok me je posmatrao kao nevinašce. Nisam mislila da zaboravim na ono zbog čega sam i bila ljuta na njih, ali nisam htela ni da mi to upropasti vikend, zato sam mu prišla i zagrlila ga oko struka, a on je prebacio ruku preko mog ramena.
,,Baš ste slatki zajedno", prokomentarisala je Marija.
,,Do kraja vikenda ćeš misliti isto što i ja, a to je da je odvratno koliko su slatki", prokomentarisao je Vanja punih usta jer on nije izdržao, a da ne krene da jede dok smo mi još uvek svi stajali.
,,Nekuilturna životinjo, mogao si nas sačekati", prekoravala sam ga u neverici, a on je slegnuo ramenima i strpao još nešto u usta. Marija mi se nasmešila ponosno pre nego što je prišla Vanji i udarila ga preko potiljka glave.
,,Sedite, jedite pre nego što moje prase pojede sve sa stola."
Filip se zakikotao ovome, a Vanja je odmahivao glavom uvređeno.
,,Kunem se da kada se vas dve udružite tri psihologa su potrebna da mi povrate samopouzdanje."