Devojka u pidžami ✔️

Devojka u pidžami 29

29

Nisam ni imala puno vremena da mi nedostaje vreme koje smo proveli na putu jer smo Ela, Tea, Hana i ja stvarno renovirale ceo Vanjin stan. Moja soba je sada bila skroz raščišćena i u njoj je bio krevetac, ormarić i još nameštaja za bebu koja će tu živeti iako to nije bilo ni približno sve od onoga što je bilo u planu. Okrečile smo moju sobu u nežno sivu boju i svuda napravili motive malog slonića. Vanjinu sobu smo okrečile u svetlo braon boju i razmestile nov nameštaj, ogroman bračni krevet, ogroman ormar, stočić za šminku i preselile smo Elinu odeću kada smo završile. Dnevnu sobu i kuhinju smo samo okrečile i namestile novu garnituru jer je majstor stavljao novu kuhinju i kada je sve konačno bilo gotovo ja nisam mogla da prepoznam stan koji je nekako izgledao veće sada iako je bilo više nameštaja u njemu. Nisam imala ni dva dana pauze od renoviranja njihovog stana kada je Tea rekla da je našla kuću i ja sam tada saznala da mi imamo sobu iza vrata koja nisam nikada otvorila, vrata nasuprot spavaće sobe. Filip nije mogao da veruje da se nisam nikada zapitala, da nisam barem provirila unutra, ali ja sam bila ubeđena da je u pitanju neka malena ostava, ili mesto gde on ima neku arhivu kući iako je imao arhivu i u kancelariji kraj spavaće sobe. Hana je spavala u toj sobi dok smo sređivali njihovu malenu kuću koja je bila udaljena od naše zgrade pet minuta peške. Tea nije želela da izlaže Hanu stresu oko selidbe, a Filip i ja smo uživali sa našim malenim gostom tri nedelje i bilo je teško pustiti je da ode kada je sve bilo preseljeno i na svom mestu. Nisam pre tri nedelje ni znala da imamo još jednu sobu u stanu, a sada mi je bilo teško jer je ta soba prazna. Mada smo je ostavili nameštenu za Hanu i za Stašu kada dođe na ovaj svet i bude kod nas u gostima. Da, nazvaće je Staša, ni ja nisam mogla da verujem, ali sam se rasplakala kada su mi rekli da će biti devojčica i da će nositi dužu verziju mog imena. Filip i ja smo malčice preterivali sa tom sobom jer smo oboje krišom kupovali igračke i krili to jedno od drugog, ali hrpa koja se tamo rasla nije mogla da se ne primeti. Kako su nedelje prolazile i kako se bližio Stašin dolazak tako sam ja već počela da ludim od toga koliko sam želela da mi imamo naše dete, kao da je moguće da se jedan da probudim i da ono prosto bude tu. Nisam bila luda za trudnoćom jer sam proživljavala sa Elom sve uspone i padove i nisam se preterano radovala tome, porođaj je bio nešto čega se svaka razumna žena plaši, ja sam samo želela naše malo biće i to je bilo sve. Nisam preterano klonula duhom što nam nije uspelo iz prve i bila sam tek toliko razumna da kažem sebi da ne mogu da se požuruju takve stvari i ja sam se prosto fokusirala na Elu i Vanju i čekala njihovu Stašu kao narkoman koji čeka fiks. Mislim da niko od nas nije bio uzbuđen koliko je bila Hana koja je koristila svaku priliku da prisloni obraz na Elin stomačić i da ljubi bebu i pokazuje joj ručicama koliko je voli i koliko jedva čeka da je vidi. Hana se ozbiljno spremala na to da bude velika sestra i već je odvojila par svojih omiljenih igračaka Staši i mi smo svi bili ponosni na nju zbog toga. Vreme je prosto letelo i toliko toga se promenilo tokom ove zime da mi je bilo čudno koliko sam uzimala sve to kao nešto što je oduvek bilo tako, ali nije, sve se promenilo za samo par meseci i ja nisam nikada bila srećnija. Mislim da mi je delovalo kao da je oduvek sve bilo ovako zato što sam istinski verovala da je oduvek i trebalo biti ovako kako je bilo sada. Jedino što je preostalo jeste da sačekamo Stašu i da se Ela i Vanja venčaju sledeće godine jer je Ela odustala od planiranja svadbe pre nego što se Staša rodi. Nadala sam se da će do tada Filipova i moja soba za igračke imati svog stanara i to je sve o čemu sam razmišljala dok sam sedela na kadi i gledala tri testa za trudnoću.

Treptala sam dok je strah o kojem nisam ni razmišljala do sada ispunjavao moje biće. Jedno je bilo to što sam toliko želela dete, drugo je bilo gledati potvrdu toga da ću ga dobiti, sva tri testa su imala dve linijice i ja sam se usrala kao nikada u životu. Koga ja zajebavam da ću ja biti majka i odgovorna za jedno malo biće?
Navukla sam na sebe farmerice, Filipovu majicu bez rukava i ogrnula džemper na sebe pre nego što sam izašla iz stana kako bih malo prošetala Moa i razbistrila um. Nisam u početku bila toga svesna, ali sam shvatila da sam krenula kod Filipa kada sam već bila na pola puta. Shvatila sam to jer sam bila sve manje nervozna i uplašena jer možda nisam verovala u sebe, ali sam verovala u njega i znala sam da zajedno možemo mi ovo.
,,Saša?", trgla sam se i okrenula se zbunjeno. Mislim da mi se na licu videla reakcija koju sam pokušala da sakrijem jer mi je prišla smešeći se nežno i čak podigla ruke kao da mi pokazuje da mi ne planira nauditi. Starija verzija Tee je stajala ispred mene u svom preskupom kompletu, sa svojom preskupom torbicom noseći na licu preskupe sunčane naočare dok sam ja stajala ispred nje kao klošar sa raščupanom kosom unezverena još uvek zbog toga što sam znala da sam trudna i to me je nateralo da uzmaknem od nje.
,,Samo želim da upoznam devojku koja je opčinila mog sina. Ne znam šta su ti moja deca rekla, ali ja ne ujedam."
Zaboravila sam da je mart i zaboravila sam da oni dolaze i iskreno sam se nadala da neće doći, u najmanju ruku sam se nadala da ih ja neću videti. Prihvatila sam njen dlan kao da mi je okrenula oštricu noža ka meni i nasmešila se najbolje što sam mogla.
,,Saša, drago mi je gospođo Martinov", slagala sam jer bih radije bila bilo gde drugde nego stajala sa njom ovde, radije bi da mi neko čupa nokte nego da me ona gleda pogleda skrivenog iza tamnih naočara.
,,Ja sam čula da si ti gospođa Martinov", osmehnula mi se kiselo i pustila moj dlan, a ja sam samo ćutala i gledala je kako stoji uštogljeno ipred mene i pokušala da razumem kako je ona uspela da rodi i odgaji troje divnih osoba koje sam ja obožavala.
,,Molim te zovi me Elenor, izgleda da smo porodica, nema potrebe da mi persiraš."
Ženo ja sam tvoja porodica koliko su meduza i mačka bile porodica, ali ću ti se nasmešiti i klimnuti glavom jer si ti rodila čoveka kojeg ja volim više od svega na svetu.
,,Drago mi je da sam te upoznala Elenor", ispravila sam se i gledala kako se njen savršen osmeh širi zbog lažne sreće u mom glasu.
,,Ne moraš se pretvarati dušo, sigurna sam da ti nije drago i da ti nisam omiljena osoba na svetu. Mada meni jeste drago što sam te srela jer mogu da ti dam ono što sam mislila da ti dam ako se sretnemo", možda nisam mogla da kažem nešto lepo o njoj, ali sam zato mogla da cenim što nije okolišala i pretvarala se. Izvadila je iz svoje torbice kovertu i pružila mi je smešeći se kao da mi daje poklon za venčanje koje ona sigurno nije odobravala, a ja sam preuzela kovertu zbunjeno i gledala je ne znajući šta bih trebala reći na ovo.
,,Mislim da je to sasvim dovoljno da ostaviš mog sina na miru i da odvedeš i svog dečka koji je napumpao moje drugo dete", objasnila je i ja sam istog momenta pokušala da joj gurnem kovertu nazad u ruke, ali ih je ona držala čvrsto sisnute i skupljene ispred sebe. Nisam želela da pravim scenu jer bi neko pomislio da je pljačkam kada bih pokušala da gurnem kovertu u njenu torbu i mogla sam samo da stojim tako ruku kraj tela, kovertom u desnom dlanu i Moovim povocem u levom.
,,Možda si ti navikla da sve možeš kupiti u životu Elenor, ali ja nisam na prodaju", odgovorila sam joj i okrenula se od nje nadajući se da je nikada više neću videti.