Devojka u pidžami ✔️

Devojka u pidžami 02

2

Vanja je na kraju ostao duže nego što je planirao. Ostao je onoliko koliko sam i ja bila u bolnici, nije se ni jednom odvojio od mene. Kad god sam bila pri svesti govorio mi je koliko mu je žao kao da je on kriv za ono što je Marko uradio. Kasnije mi je rekao da je njegova mama na kraju stvarno stpakovala moje stvari i da ih je odnela kod nje kući. Ona mi je potvrdila to kada me je posetila. Navodno me je posećivala svaki dan više puta jer nam je donosila da jedemo, ali ja se nisam toga sećala. Vanja mi je objasnio da je spakovala i odnela moje stvari odmah jer su pretpostavili da će se Marko biti pušten i bio je. Pokušao je čak i da dođe da me poseti izgleda, ali Vanja je obećao da će on da se pobrine za sve, a ja sam mu dala dozvolu pa se tako pobrinuo i za to. Muškarci u plavom, policajci, su takođe bili da pričaju sa mnom i pokušala sam zaista da odgovorim na sva pitanja koja su imali, ali sam više od toga želela da znam šta će se desiti i ako sam dobro razumela... ništa se neće desiti... ako ne želim da idemo na sud, a nisam želela to. Pitali su Vanju da li on to želi jer Marko jeste udario Vanju i tek tada sam uopšte i povezala da me je zato i poljubio u nos, želeo je da ga Marko udari jer je on želeo da udari njega, a nije smeo to uraditi prvi pred policijom. Vanja im nije odgovorio pre nego što je pogledao mene koja sam mu odmah odmahnula glavom, ni on ni ja nećemo videti Marka više ikada i to je bilo jedino u šta sam bila sigurna.

Vanja je vozio mnogo sporije nego što sam se sećala da je njegov stil vožnje, sumnjam da se radilo o tome što je sada stariji i ozbiljniji jer sam znala da nije. Vozio je sporo zbog mene, a ja sam bila dobro. Naravno on nije želeo ni da čuje da pokušavam da se raspravljam sa njime, zato me je na leđima nosio do trećeg sprata i možda mi je bilo krivo što smo došli noću jer nisam videla grad, ali moje srce je stalo kada me je uneo u stan i upalio svetlo. Dnevna soba i kuhinja su bile jedna velika prostorija. Desno od mene je bila kuhinja sa malim okruglim trpezarijskim stolom sa četiri stolice, bila su tu i staklena vrata za terasu sa dva lejzi bega i malim stočićem između njih. Ispred mene je bio trosed i dve fotelje okrenute ka velikom televizoru. Levo od mene su bila otvorena vrata od malenog kupatila tamno zelene boje. Malo dalje su bila još jedna otvorena vrata od onoga što je moralo biti Vanjina spavaća soba i još jedna zatvorena vrata.
,,To mi je kancelarija koju ću premestiti u moju sobu, tako da će to biti tvoja soba i možda nije mnogo, ali mislim da će nama biti sasvim dovoljno", progovorio je kada je video da sam završila sa razgledanjem i kada je primetio da posmatram jedina zatvorena vrata u celom stanu. Rekao je ovo kao da ja ne bih mogla biti zadovoljna njegovim stanom koji je možda bio manje raskošan nego onaj koji sam ostavila iza sebe, ali je bio moja palata jer ću u ovom stanu za razliku od prethodnog zaista živeti kao princeza, bez lažnog maženja kojim je maskirana manipulacija. Okrenula sam se ka Vanji i zagrlila ga onoliko čvrsto koliko sam mogla jer nije mogao ni da počne da razume koliko meni sve ovo znači.
,,Sve i da je onaj trosed moja soba bila bih presrećna", objasnila sam nespretno jer sam suzbijala suze radosnice, a to nije nešto što bi olakšalo ovu situaciju. Previše puta me je video kako plačem u poslednjih par nedelja.
,,Žao mi je srećo, ali taj trosed je moj. Možeš dobiti ćoškić dok gledamo film, ali inače možeš odabrati fotelju", izjasnio se navodno mrtav ozbiljan, a ja sam prevrnula očima. Nisam stigla ni da dam nekakav sarkastičan odgovor pre nego što je nastavio. ,,Takođe ne možeš biti na trosedu kada je Bojan ovde jer on ima veće pravo na zagrljaje dok gledamo strašne filmove."
,,Za to ću da se bijem ako treba samo da znaš", nisam se ni šalila, taj Bojan bolje da me se pazi ako bude pokušao samo da zauzme moje mesto. Nisam sigurna kako mi je lice izgledalo kada sam ovo rekla, ali Vanja se namrštio iznenađeno iako se smejao mojoj slabašnoj pretnji.
,,Nisam te upisao na časove samoodbrane kako bi ti to koristila u pogrešne svrhe", rekao je ovo kao kroz šalu, ali sve u meni je odjednom postalo slabašno. Nije morao ovo da radi, ništa od ovoga, ne nakon što sam ga tretirala kao prljavu malu tajnu protekle tri godine. On je stvarno mislio na sve, a ja nisam to zaslužila i kako sam postala toga svesna tako sam počela da plačem kao malo dete. Negde usput kroz reči umirenja i utehe sam se našla na kauču sklupčana u Vanjinom krilu dok sam pokušavala kroz jecaje da mu objasnim koliko mi je žao zbog svega što sam uradila i što ga nisam slušala i kako nisam zaslužila sve ovo da radi za mene.
,,Ne moraš ići na glupe časove, samo sam mislio da ćeš se osećati bolje i povratiti kontrolu. Molim te nemoj plakati zbog toga. Znaš da te nikada ne bih terao da radiš nešto što ne želiš, svakako ne možeš ići dok se skroz ne oporaviš", objašnjavao je kada sam prestala da trtljam svoja glupa izvinjenja koja ne znače ništa. Moraću se postarati da mu se iskupim za sve ovo, moraću se postarati da on zna da on meni znači jednako koliko i ja njemu, više.
,,Hvala ti što me trpiš sve ove godine i što radiš sve ovo za mene", rekla sam kada sam konačno bila u stanju da sastavim rečenicu koja ima nekakvo značenje. Zagrlio me je nežno i poljubio u teme glave, znala sam da se smeši sa olakšanjem, takođe sam znala da se smeši jer je mislio da nemam na čemu da mu se zahvaljujem.
,,Nemoj mi se zahvaljivati što sam konačno uspeo u onome što planiram godinama da uradim. Sada kada si već i tu biće potreban moj blagoslov i pismeno odobrenje da uopšte pogledaš muškarca, a on će se morati jebeno dobro potruditi da ja dam dozvolu da budeš sa njime."
Prevrnula sam očima na ovo jer sam znala da je ozbiljan iako je želeo da zvuči kao da se šali.
,,Mislim da sam završila sa vezama", izjasnila sam se kako bi on znao da neće nikada morati uopšte da brine o tome. Bila sam počašćena frktajem kroz nos i sarkastičnim HA pre nego što je uzdahnuo uvređeno.
,,To što je moje savršenstno imuno na tvoje šarmove ne znači da treba da odustaneš od muškog roda. Osim toga možda jednoga dana tvoje savršenstvo prestane biti imuno na moje šarmove i budemo propisan par koji svi misle da jesmo", na ovo sam se nasmejala na sav glas jer bi moj život bio mnogo jednostavniji da je tako kako je on upravo rekao.
,,Da te se ne sećam iz tvoje roker faze možda..."
,,Da se ja ne sećam tebe iz tvoje emo faze... ne, čak ni tada", odgovorio je odmah na šta smo se oboje nasmejali na sav glas.
,,Nije važno, ako se već i nije rodio taj kojem ću ja dati blagoslov baš kao što znamo da se još uvek nije rodila ta kojoj ću ja zapamtiti ime, uvek imamo jedno drugo. Daćemo jedno drugome vremena dok ja ne napunim pedeset, a ti trideset i pet po deseti put. Kada dođe taj dan venčaćemo se i sve po propisima da svi mogu da konačno kažu da su bili u pravu."
,,Ali ja želim decu Vanja, znaš to. Ne mogu roditi dete u trideset petoj koju sam dočekala deseti put", nadovezala sam se na ove nemoguće planove koji nisu uopšte bili nemogući.
,,Ma možeš ti meni roditi dete, nije da bi nam bilo prvi put da spavamo zajedno. Rešićemo nešto, ne brini se ti ništa, rekao sam ti da ću ja da se pobrinem za sve."
Prevrnula sam očima jer svaki put kada bismo se dotakli našeg pokušaja veze nisam mogla uopšte da verujem da smo mislili da je to dobra ideja kojoj smo se doduše oboje vraćali nekoliko puta, ali nikada nismo to ponovili jer smo čuvali slike i poruke tog pokušaja i uvek bismo se cerekali kao budale tome.
,,A da ja rodim dete kada se ja smislim, a ti ga prihvatiš kada napuniš pedeset?"
,,Gde je tu zabava za mene?", kikotao se dok je ovo govorio jer je znao da ću ga udariti u rame i pre nego što sam uopšte pokušala to da uradim već je uhvatio moj zglob spremno.

Vikend sam prespavala na trosedu. Noćne more me nisu napuštale i nisam sigurna da li sam vrištala ili zapomagala, ali sam se probudila svako jutro ušuškana u Vanjinom zagrljaju. Mora da je spavao sa otvorenim vratima kako bi me čuo. U nedelju je odustao i rekao da prosto spavam u njegovom krevetu dok noćne more ne prestanu, a pošto je situacija bila kakva jeste nisam izigravala finoću. Ono malo novca što sam imala sam potrošila na opremanje moje sobe koja mi se na kraju jako svidela. Imala sam maleni radni sto sa mojim lap topom, kraj stola je bila za sada prazna polica koju sam planirala popuniti knjigama koje nisam čitala uopšte u proteklih par godina. Kraj police je bila lampa i jedna preudobna fotelja. Kupila sam sebi ormar i krevet koji će poslužiti svojoj svrsi, krevet kada prestanem da sanjam horore. Sklopila sam svoj život u Vanjinom stanu savršeno. Sve je išlo kako treba osim što nisam imala posao i novac za život. Pokušavala sam da budem korisna dok je Vanja radio. Oribala sam kupatilo od poda do plafona, prala sam veš i spremala stan. Kuvala sam sve ono što mi je Vanjina mama rekla da on voli da jede i generalno se trudila da on ne mora prstom da mrdne kada dođe sa posla. Sto je bio postavljen i ručak je još uvek bio topao kada se vratio sa posla u petak i prasnuo u smeh sa vrata.
,,Ne moraš ovo da radiš. Molim te nemoj ovo sve da radiš, ti nisi moja sluškinja. Nije da ne volim sve ovo, ali stvarno nije potrebno da se toliko mučiš svaki dan. Možemo naručiti picu i piti pivo", objašnjavao je kroz osmeh dok je išao ka meni jer sam već uzdahnula tužno. Nisam znala šta drugo mogu da radim osim ovoga dok ne nađem posao. Nasmejala sam se kada me je zagrlio i poljubio u kosu.
,,Želim da budem od koristi", objasnila sam i isturila donju usnu tužno, a on je nabrao obrve kao da ne može da podnese da sam ja tužna. Odmahnuo je glavom i prevrnuo očima pre nego što mi je dao nekakvu knjižicu u ruke.
,,Raspitao sam se za posao, za redovan posao, ne ono čuvanje dece jer to nije posao", objašnjavao je dok je skidao sako, što je bilo nešto na šta sam se još uvek navikavala, Vanja u odelu, smešno iako nije izgledao ni najmanje smešno. Seo je na svoju stolicu i već vadio supu u svoj tanjir pre nego što sam ja uopšte shvatila šta mi je dao u ruke, nisam zapravo ni pogledala jer sam ga posmatrala čekajući nastavak.
,,I?", podsticala sam ga, a on je podigao pogled i prevrnuo očima pre nego što je klimnuo glavom u pravcu knjižice koju mi je dao. Spustila sam pogled i shvatila da je to brošura za lokalni fakltet i pre nego što sam stigla da se namrštim zbunjeno počeo je sa prezentacijom koju je spremio i već sam znala da neće biti rasprave koju ću želeti da vodim.
,,Pričao sam sa Anitom, Bojanom i Kikijem i nas četvoro smo došli do zaključka da ti i ja možemo živeti od moje plate sasvim komotno za sada, a ti moraš da završiš fakultet. One tri godine strukovnih studija nisu dovoljno za posao kakav znam da želiš."
,,Ne", odmahnula sam glavom odlučno i gledala ga kako koluta očima u tanjir prepun supe.
,,Mogu naći posao koji nije moja struka. Ne dolazi u obzir da ti budem na grbači. Nisam došla ovde da bi me ti izdržavao i kako bi ti postala teret pa da me posle zamrziš."
,,Nisam te doveo ovde da bi bila konobarica i mrzela svoj život. Doveo sam te ovde da živiš svoj najbolji život. Nije moguće da ti meni budeš teret i nije moguće da ja tebe zamrzim, ali isto tako nije moguće da ja dozvolm da ti zamrziš svoj život ovde", ovo je verovatno bio jedan jedini put da sam znala da nema trunke šale u onome što mi govori. Nisam računala u ovo moj okršaj i celu situaciju sa monstrumom, to je bilo nešto što je bilo van svih naših varijabli, ovo je bilo nešto sasvim drugo i on je bio ozbiljan.
,,Ali ja ne mogu da zamislim da sam srećna bilo gde osim ovde, nije me briga šta treba da radim za to. Spremaću javne klozete ako treba", objasnila sam nežno jer sam želela da zna koliko mi sve ovo znači, koliko ne mogu da zamislim da me išta može činiti nesrećnom sada.
,,Ako ćeš već uraditi bilo šta onda ćeš ići na taj fakultet. Osim toga to je samo par godina i ja bih voleo da to uradiš meni da udovoljiš jer mene neće ništa učiniti srećnijim nego da ti radiš ono što najviše voliš."
,,Dobro, u redu, ali samo ako ti budeš radio ono što ti najviše voliš i budeš direktor kada otvorim svoje privatno zabavišt",- osmehnula sam se i gledala ga kako se bori protiv osmeha.
,,To se podrazumeva, zašto bih inače plaćao tvoje školovanje ako ja nemam koristi od toga."