Devojka u pidžami ✔️

Devojka u pidžami 16

16

Imala sam plan, glup plan, ali imala sam plan dok ovo sve ne prođe jer nisu znali ništa, a ovo će proći. Koliko bitno može biti Filipu ovo? Pisao mi je možda iz navike, a to će proći. Prolazilo je sve više dana između njegovih naleta da mi piše, stizalo je sve manje poruka, ako prođe još ova oluja prestaće sve i biće slobodan, ja ga nisam zaslužila svakako. Znala sam da ću ja usrati sve i jesam, bravo Saša. Par dana, mogu izdržati par dana i sve ovo će proći pa mogu da se valjam u mojoj mizeriji sama.
,,Dobro Saša jebem mu sve gde si?" srdačan pozdrav od Vanje me je skoro nasmejao, ali je bio previše nervozan da bih verovala tome.
,,Tara je otišla kući i Lana me je zvala dok sam još bila u parku, ne želi da bude sama pa sam se ponudila da spavam kod njih dok ne bude i ona otišla", zapravo sam imala sreće jer su obe još uvek bile ovde zbog ispita koji su imale sutra na koji ja nisam morala izlaziti jer sam nekim čudom i pored Filipa i raskida uspela da očistim godinu.
,,Da li ti mene zajebavaš?", pitao me je besno, a ja sam frknula iznenađeno. Definitivno se nešto dešava, nisam luda, ne umišljam ovo. Umišljam verovatno, ali neću rizikovati. Vanjina politika da nikoga ne pušta u stan je stajala do danas, ako ga je Filip ubedio da ima osnova da priča sa mnom i ispravi sve ovo, Vanja ga je pustio u stan. Ako je Filip uopšte mislio da ima osnova da priča sa mnom. Čak i ako nije Filip tu su Tea i Ela i previše mogućnosti je bilo na tabli. Neću rizikovati i neću lupati glavu o tome, imam plan.
,,Neću je valjda ostaviti samu, bila je tu za mene kada se sve ono desilo", igrala sam na kartu sažaljenja. ,,Ti si savršen Vanja, ali mislim da će mi prijati malo ženskog društva."
Neka kaže nešto na ovo.
,,Dobro da li barem mogu da znam gde ona živi da ti donesem nešto odeće sutra?", pitao me je veoma pametno pitanje i odmah našao rupu u mom planu ili je bio iskren, jebem li ga ako ja znam koje je od ta dva.
,,Prošetaćemo ona i ja sutra pre podne, ne cimaj se, odmori se od bejbisitinga mene na par dana, volim te."
,,Volim i ja tebe iako misliš da sam glup jer mi nešto govori da me lažeš", vratio je i ja opet nisam imala pojma da li je iskren ili me testira, ali nisam odgovorila, prekinula sam vezu.

Tara i Lana nisu pitale za razlog, zato sam ih i volela. Napile smo se i gledale glupe romantične filmove do pola noći kada su one otišle svaka u svoju sobu da se naspavaju pred ispit, a ja sam ostala sama na kauču u dnevnoj sobi. Sada kada sam znala da mi Filip nije pisao poruke dok je ležao u krevetu kraj svoje žene rešila sam da je vreme da ih pročitam. Trebalo mi je pet minuta da prelistam poruke na početak. Nisam iskreno imala pojma šta mi je mogao pitati sve ove mesece, ali sam se iznenadila i rasplakala kada sam shvatila šta je radio. Pisao mi je uglavnom kakav je njegov dan bio, od te šale na početku to je bio naš običaj, uvek sam ga pitala kakav mu je dan bio. U par poruka se žalio na bolove u vratu i leđima jer sam ja prekinula terapiju poljupcima. Poslao mi je par slika Moa koji me navodno moli da dođem da ga vidim. Par poruka nije bilo uopšte razgovetno jer je sasvim sigurno pisao pijan, samo u tim porukama me je preklinjao. Svitalo je kada sam pročitala sve i počela da listam tražeći one koje su mi već sada bile omiljene, one koje sam znala da ću čitati iznova i iznova jer sam budala koja je upropastila sve. Odjednom su poruke skliznule na dole i ja sam izgubila svoje mesto jer mi je stigla nova poruka.
*Šta se promenilo?*
Ovo pitanje nikada nije bilo izazvano nečim dobrim. Neće biti dobro ako mu odgvorim sada. Znala sam da je moj plan glup i da nema šanse da ova oluja prođe bez odgovora kao prethodna. Možda je vreme da pričam sa njime, da mu dam kraj koji je zaslužio i prvi put. Koliko sam ja govno od čoveka... Rekla sam mu da imam drugog i oterala ga kao da je nebitan. Ustala sam sa kauča i ostavila poruku da se zahvalim Lani i Tari i rekla da sam morala otići ranije po Olega, one neće ustati svakako dovoljno rano da shvate da sam otišla prerano. Javiću im se kad rešim sa ovime.
*Ništa se nije promenilo, otvorila sam poruke slučajno. Nemoj pridavati tome pažnju, a kada smo već kod toga mogao bi i da prestaneš da mi pišeš.*
Kuckala sam dok sam silazila niz stepenice i nisam pročitala njegov odgovor sve dok nisam kupila kafu na prvoj pumpi i došla do prvog parka i smestila se na klupu.
*Mogla si ih obrisati davno ako nije vredno pažnje.*
Naravno da je bio u pravu, možda sam podsvesno znala da nemam razloga za ovo. Zašto ih nisam brisala kako su stizale? Zašto ga nisam blokirala?
*Nisam želela da misliš da ih čitam i da se nadaš nečemu. Molim te nemoj mi više pisati, Petar mi stalno sere za tebe.*
Udarila sam sebe telefonom preko čela. Šta ja radim? Šta nije u redu sa mnom? Zašto idem protiv sebe? Nisam ga zaslužila i povredila sam ga i usraću sve opet svakako.
*Blokiraj me onda.* odgovor je stigao odmah i znala sam koliko ga je povredio moj glupi izmišljeni dečko jer se nije ni potrudio da bude rečit, ovo je bila naredba, bio je besan.
*Šta hoćeš ti od mene Filipe? Zašto već jednom ne odustaneš i olakšaš nam svima ovo?*
Nadala sam se da nije čuo molbu u ovim pitanjima, nadala sam se da će konačno odustati iako sam u dubini duše želela da nikada ne odustane.
*Ja tebi da olakšam ovo? Šta je tebi zapravo teško u svemu ovome? Ti meni olakšaj ovo i daj mi razlog, reci mi šta se promenilo, reci mi zašto si uopšte tražila tog Petra? Šta ti je toliko nedostajalo sa mnom? Šta sam uradio da me odjebeš bez da si me pogledala u oči i rekla mi da sam zapravo nebitan i da je sve bila laž sa tvoje strane? Znam da nismo bili dugo zajedno, znam da sam možda smešan i patetičan, ali ja sam bio u tome celim srcem i želeo sam tebe do kraja. Verovao sam da me voliš i verovao sam da ti želiš ono što ja želim i dao bih sve da se vratim u te momente kada sam bio slep i verovao u život koji sam želeo sa tobom. Ceo jedan život si mi oduzela tek tako, bez objašnjenja, bez šanse da ja nešto uradim, da se ja borim. Nisi mi dala ništa i tražiš da ja nešto uradim za tebe, da ja tebi olakšam ono što ti nije ni bitno.*
Pročitala sam poruku iz desetog puta jer nisam ništa videla kroz suze, želela sam da vidim njegove reči kao besne, ali bile su nešto najtužnije što sam ja ikada pročitala. Najgore od svega je bilo to što sam ja bila kriva za tu tugu, ja i niko više.
*Nisam te ništa lagala i žao mi je što se onako završilo. Nisi zaslužio to*, odgovorila sam i nadala se da će to biti dovoljno jer sam tri otkucaja srca i jednu poruku od njega daleko od toga da mu kažem sve i preklinjem ga da se vidimo, da mu objasnim sve i da ću uraditi sve da mi oprosti.
*Izbegavanje zbog umišljenih razloga, izgovori, laži i na kraju varanje i sve što mi možeš reći je da ti je žao jer nisam zaslužio to. Ko je zaslužio tako nešto? Ako nisam zaslužio to, zašto si mi to uradila?*
*Ja sam užasna osoba i ti zaslužuješ bolje, želim ti najbolje i to je sve što imam da ti kažem. Zakasnićeš na posao*, rekla sam istinu iako nisam rekla celu istinu i želela time da završim razgovor. Po prvi put sam uopšte pomislila na to koliko sam ja stvarno bila odvratna prema njemu, koliko se on trudio i pre nego što smo uopšte bili zajedno. Nisam ga nikada zaslužila, a on je stvarno trebao davno odustati od mene.
*Ali te Petar zaslužuje? Molim te prekini sa tom glupom laži. Ja te ne zaslužujem? Koji kliše. Nisi ti u pitanju ja sam, uradila sam to zbog tebe, želim nešto bolje za tebe... Novosti za tebe, ne odlučuješ ti o tome šta ja želim i šta ja zaslužujem. Reci mi sada i odmah šta se promenilo pa mi sada odjednom odgovaraš na poruke, prekini da okolišaš i da me lažeš.*
Nije tražio ništa što mu nisam dugovala i možda jeste u pravu, šta ja znam o tome šta je on zaslužio, ko sam ja da odlučujem o tome?
*Znaš ti šta se promenilo*, odgovorila sam gotovo besno jer je ovo želeo da čuje, jer je želeo da mi nabije na nos to što sam sama bila kriva za sve ovo. Želeo je da mi kaže da sam sama kriva što sam sve sjebala i ja ću mu to dozvoliti jer sam ja znala da sam to i zaslužila.
*Upoznala si Hanu.* odgovorio je odmah.
*Vidiš da imaš odgovor na svoje pitanje.*
*Pitanje broj dva. Kakve veze ima Hana sa time što mi pišeš?*
Ovo je bilo skupo pitanje i on je to vrlo dobro znao, ovo je pitanje koje je zapravo želeo da mi postavi, a ja ću mu potvrditi odgovor koji je već znao pa neka me lepo odjebe za sva vremena. Zaslužila sam ovo.
*Znaš kakve veze ima Hana sa time što ti pišem.*
*Nije mi bilo prvo jasno kakve veze ima kada mi je Tea rekla da si ti mislila da je ona moja ćerka. Videla si je juče prvi put. Dakle ne menja ništa što si na par minuta mislila da ja imam ćerku zar ne? Onda sam pomislio da je možda nisi videla juče prvi put, mogao bih se kladiti da si je već videla ranije, mogao bih se kladiti da znam tačan dan kada si je videla. Da li grešim?*
Znao je i rekao je šta je imao i ja nisam planirala da igram ovu igru više, neka preseče i završi sa time već jednom. Moj telefon je zazvonio nakon što mu nisam odgovorila par minuta jer sam skupljala hrabrosti da zapečatim kraj.
,,Reci mi gde si", ovo nije bilo pitanje, ovo je bilo besno naređenje i ja sam se još uvek čudila što sam se uopšte javila.
,,Dobio si odgovore koje si želeo, znaš sve. Ne znam šta još želiš od mene?", pitala sam i veoma loše sakrila činjenicu da plačem.
,,Nisam dobio ni približno dovoljno odgovora i želim mnogo što šta od tebe. Počevši od toga da mi kažeš gde se nalaziš jer nisi kući, toliko znam", vratio mi je odlučno, nije bio besan, ali nije bio ni nežan i bolelo me je što je ovakav. Da li se i on ovako osećao kada sam ja bila hladna i rekla mu da ne želim da ga vidim više ikada?
,,Zakasnićeš na posao...", prošaputala sam jedva razgovetno i briznula u plač. Prekrila sam usta rukom i pokušavala da se saberem, ali nisam mogla. Ja sam idiot, zaslužila sam ovo.
,,Jebe mi se za posao, reci mi gde si", rekao je ovo mnogo nežnije i zabrinutije nego prethodna dva puta.
,,Nemam pojma", odgovorila sam jecajući i osvrtala se oko sebe jer sam želela da dođe i da me zagrli i odnese ovaj užasan osećaj iz mog bića.
,,Uzmi prvi taksi na koji naiđeš i dođi kod mene. U redu?", pitao je ovo tiho i toliko zabrinuto da sam ja počela da plačem još jače iako sam klimala glavom što on nije mogao znati. Uspela sam da promumlam tiho mhm i prekinula vezu. Pokušala sam da se saberem pre nego što sam potražila taksi i pre nego što sam stigla da ubedim sebe u to da grešim, da ne zaslužujem ni reč od njega, da ću svakako usrati sve ja sam rekla taksiti njegovu adresu.