Devojka u pidžami ✔️

Devojka u pidžami 34

34

,,Vanja molim te uzmi je na momenat", Filip je jedva izgovorio ove reči kada smo već bili napolju. Vanjine ruke su me preuzele i ja sam videla Filipa kako se saginje i povraća sve što je uneo u sebe danas. Tea je položila svoj dlan na njegova leđa i mazila ga umirujuće dok je Ela prelazila prstima preko moje kose gledajući me toliko zabrinuto i brižno da sam ja na momenat bila prosto opčinjena njenim pogledom jer nisam nikada videla toliko brige i nežnosti na njenom licu.
,,Bio si jako dobar i nemaš pojma koliko sam ponosna na tebe", prošaputala je Tea i zagrlila Filipa koji je samo stajao pogrbljeno, rukama se oslanjajući na svoja kolena. Odmahnuo je glavom iako nije rekao ništa. Osetila sam Vanjine usne na mom obrazu i suze su prelile jer je strah konačno stupio na scenu.
,,Hej, Saša. Sve je u redu dušo, nemoj...", Elini dlanovi su mazili moje lice i nisam mogla da vidim išta osim njenog lica koje je takođe bilo mokro od suza odjednom.
,,Izvini, prestaću samo sam... Toliko ih mrzim i oni su... Mislila sam da će ga naterati da je povredi i da će on... Htela je da mi ga oduzme", šaputala sam toliko tiho da nisam bila sigurna da me ona može čuti uopšte, nisam bila sigurna ni da bi me razumela sve i da me je čula.
,,Znam dušo, ali zna to i Filip. Niko neće njega odvojiti od vas, ne brini", lagala me je delujući toliko iskreno i ja sam se zakikotala ni sama ne znam zašto.
,,Hteo je da je ubije", počela sam da se smejem na sav glas kao ludak i onda opet počela da plačem, a Ela me je gledala odmahujući glavom i možda je ona stvarno verovala u to.
,,Ne bi on dozvolio da ga ona izvuče iz takta, ne bi je povredio samo je hteo tebe da oslobodi to je sve", uveravala me je i ja sam podigla pogled na Vanju koji je samo skupio usta i nabrao nos jer on je taj koji je zadržao Filipa i nije ni morao da mi kaže išta da bi mi potvrdio ono što sam znala. Dok sam gledala Vanju čula sam da Filip i Tea pričaju i da nisu tamo gde sam ih videla poslednji put, bili su udaljeni nekoliko metara od mene i raspravljali se iako nisam čula šta pričaju znala sam da se raspravljaju i znala sam i oko čega.
,,Spusti me na noge Vanja", rekla sam odlučno dok sam pokušavala da vidim ono što moje oči nisu mogle videti u mraku zapravo iako sam mogla da razaznam da Filip sedi na travi i da drži dlanove na svom licu dok je nešto govorio Tei koja je čučala kraj njega, odmahnuo je glavom na sve što mu je ona odgovorila.
,,Idite u stan, dolazimo mi odmah", dodala sam sasvim sabrano i čim me je Vanja spustio na noge nevoljno ja sam se zaputila ka Filipu.
,,Tea molim te idi mojim kolima do stana, bićemo mi odmah iza vas", rekla sam i Filip se trgao kada me je čuo, a Tea je podigla pogled na mene i jednom klimnula glavom pre nego što je zagrlila Filipa i ustala.

Gledala sam ih kako odlaze i osvrću se na svakih par metara i kada su se udaljili kolima ja sam se spustila na zemlju ispred Filipa koji se nije pomakao uopšte.
,,Filipe molim te pogledaj me", trudila sam se da zvučim odlučno, ali on je samo odmahnuo glavom.
,,Nisi ti kriv za ono i nisi pogrešio što si insistirao da budem tu večeras i mi smo dobro", uveravala sam ga i spustila dlan na njegovo rame, a on je u tom momentu podigao pogled na mene i namrštio se dok me je posmatrao blago nakrivljene glave.
,,Zato što nisam ja bio taj koji te je povredio ne znači da nisam trebao očekivati ono što se desilo. Znao sam da će pokušati da me natera da uradim nešto, ali nisam mislio...", počeo je besno, a onda je zatvorio oči i nabrao nos zgađeno. ,,Nisam ništa bolji od njega."
Ja sam se ispravila na ove reči kao da me je neko udario po leđima. Kako je on došao do ovog zaključka uopšte? Nije bilo važno, nije me ni bilo briga. Primakla sam mu se i on se nije pomakao, sedeo je ukočeno dok sam ja pokušavala da se zalepim za njega i zagrlim ga rukama i nogama.
,,Ja sam dobro i balončić je dobro i mi smo toliko ponosni na tebe i mi te volimo jer si ti uradio nešto najhrabrije za nas. Suočio si se sa svim svojim demonima odjednom zbog nas", šaputala sam u njegov vrat i skoro zajecala kada me je zagrlio čvrsto i spustio svoje lice na moj vrat.
,,Eli je rekla da moram ostati miran, da ne dozvolim da me izvuku iz takta i mislio sam da sam uspeo, da je gotovo i opustio sam se samo na sekundu i ona je to iskoristila protiv mene. Nisam se u životu nikada redovno ni potukao, ali sam nju želeo da ubijem."
,,I onda bismo balončić i ja ostali sami i ona bi opet pobedila. Sve i da mi je iščupala svu kosu ne bi me bilo briga, kosa naraste, ali šta bih ja bez tebe?", poljubio me je u vrat i uzdahnuo kao da će reći nešto, ali nije rekao ništa pa sam ja iskoristila to kao priliku. Podigla sam njegovo lice i čekala da me pogleda, a kada to nije uradio poljubila sam ga. Poljubila sam ga sigurno deset puta pre nego što mi je uzvratio poljubac i konačno me pogledao. Zinuo je da mi kaže nešto čim sam odvojila moje usne od njegovih, ali sam prekrila njegova usta mojim dlanom i odmahnula glavom.
,,Molim te nemoj se izvinjavati, nemoj kriviti sebe i nemoj da razbijaš glavu o ovome. Nije me briga za njih i neću dozvoliti da unište jednu sekundu mog života. Slobodan si i uvek ćeš imati mene i naš balončić figurativni, a i ovaj koji svake sekunde raste u meni. Jedna Elenor mi neće uništiti moj srećan kraj. Tea, Hana, Ela, Vanja i ja smo tu i mi smo svi toliko ponosni na tebe i ja želim da ti budeš ponosan na ono što si večeras uradio jer si bio neverovatan. Da ne sedimo sada na hladnoj zemlji pokazala bih ti koliko si bio neverovatan", na ovo poslednje sam dobila duh od osmeha i blago odmahivanje glavom.
,,Jebao sam im kevu?", pitao je i podigao obrve kao malo dete koje traži pohvalu.
,,Pošteno si im jebao kevu, a Elizabet je bila samo trešnja na torti jebanja keve", odgovorila sam mu klimajući glavom impresionirano, a on se konačno nasmešio i poljubio me.
,,Nikada je nisam voleo jer je uvek bila distancirana i gledala me kao nekakvo razočarenje, ali sam morao da tražim pomoć od nje i kada sam joj rekao zašto mi treba testament mislio sam da mi neće pomoći jer će smatrati glupim i nesmotrenim ono što sam planirao. Njeno oduševljenje me je toliko iznenadilo da sam pola minuta proveravao ekran na telefonu kako bih se uverio da sam dobar broj pozvao. Nisam ni za milion godina očekivao da ona može da uradi ono što je uradila", objasnio je i odmahnuo glavom u neverici, a onda me je pogledao i nasmešio se nežno. ,,Mislim da joj se sviđaš jako."
,,Teško je odoleti znam", zamahnula sam kosom jednom i uozbiljila se kada sam vratila pogled na njega. ,,Da li možemo da idemo kući sada? Ne želim da vidim ikoga od njih osim Elizabet, a plašim se da će neko od njih izaći uskoro."
,,Ne moraš se plašiti, zasedaće oni do ujutro pokušavajući da smisle nešto iako ne mogu da urade ništa", uveravao me je pokušavajući da me umiri i prelazio dlanovima preko mojih leđa. Nije da mi je trebalo to zapravo, ali mi je svejedno prijalo.
,,Ne mogu ništa mom mnogo zajebanom mužu", zakikotao se na ovo i ustao ne puštajući me.
,,Da li moram da zauzmem moj mnogo zajeban stav da te nagovorim da kupimo kuću jer mi se ne sviđa što živimo u malom stanu?", pitao me je i podigao obrve izigravajući nevinašce.
,,Ne samo da bih pristala na sve ako zauzmeš mnogo zajeban stav, već te upozoravam da nećemo stići dalje od kola, a devedeset posto ljudi koji bi nas mogli trenutno videti imaju dovoljno godina da bi doživeli srčani udar."
,,Shvatiću to kao da za kuću, a za ovo drugo mislim da sam voljan da prihvatim taj rizik."