Devojka u pidžami ✔️

Devojka u pidžami 18

18

Nije otišao dok nisam zaspala i nije bio tu kada sam se probudila iako je Mou izgleda bilo dozvoljeno da uđe u spavaću sobu sada jer je spavao na mojim leđima, a ja sam bila umotana u najmekše ćebe na svetu. Mo se probudio kada sam se ja promeškoljila i protegao se pre nego što je doskakutao do mog lica i izlizao mi nos. Uzela sam ga u ruke i ustala iz kreveta kako bih se obukla. Otvorila sam fioku tražeći bokserice i skoro zaplakala kada sam videla da moje čarape i gaće još uvek stoje ovde, navukla sam na sebe moje gaćice i otvorila ormar u kojem je bila odeća za svaki dan i ceo jedan deo je zauzimala moja odeća koja je ostala kod njega. Navukla sam na sebe jednu majicu bez rukava koju sam sigurno nosila kao potkošulju ispod džempera kada sam je obukla poslednji put i jedne tri četvrt helanke koje sam nosila zimi ispod farmerica kada bismo šetali Moa po snegu. Zaboravila sam na odeću koju sam ostavila ovde kada bih bila kod njega preko vikenda, u najmanju ruku bila sam uverena da je sve bacio, ja sam bacila sve što je bilo njegovo. Trgla sam se kada sam čula da moj telefon zvoni u kuhinji i otrčala da se javim jer sam ostavila tri osobe koje nisu znale gde sam i možda je bio Filip, ali nije, Vanja me je zvao i ja sam se odmah javila.
,,Da li si ti jebeno normalna? Da li ti hoćeš da ja poludim?", nije me ni pozdravio niti me je zapravo pitao išta konkretno, ali je imao pravo da bude besan na mene.
,,Kod Filipa sam i dobro sam, ne brini", istrtljala sam odmah kako bi on prestao da paniči i možda sam očekivala da bude zbunjen, da bude besan što se nisam javila, ali sasvim sigurno nisam očekivala da će prasnuti u smeh.
,,Znam magare jedno tvrdoglavo. Pričao sam sa Filipom i rekao mi je manje više sve o priči koju si ti umislila. Da mi je ispričao to za nekog drugog pomislio bih da niko nije toliki idiot, ali kada si ti u pitanju očekujem sve i više od toga", objasno je ne prestajući da se smeje kao budala, a ja bih se možda i uvredila da nije bio u pravu, a bio je.
,,Zbog ovoga se selim kod njega, ne mogu da živim sa nekime ko me vređa kao ti", vratila sam mu iste sekunde kako bi ga naterala da prestane da se smeje, ali on nije prestajao, nasmejao se još glasnije pre nego što se sabrao dovoljno da može da priča.
,,Rekao sam mu da te nosi još zimus."
Prevrnula sam očima jer sam znala da je ovo samo šala, možda je on mislio da se ja šalim i pre nego što sam stigla da mu kažem da moramo da pričamo o tome jer sam ozbiljna on je prestao da se smeje i uzdahnuo.
,,Znam Saša da se seliš kod njega i znao sam da ćete se pomiriti kad tad i da ćeš se preseliti. Naravno da češ mi nedostajati, ali sam toliko jebeno srećan zbog tebe da mi ništa trenutno ne može biti važnije. Nemoj se brinuti oko tog razgovora sa mnom jer neće biti tog razgovora, sve što sam ja želeo za tebe kada sam te doveo ovde jeste upravo ovo, nisam te doveo ovde kako bi ti imala obavezu da zauvek živiš sa mnom.-/"
Moje oči su se napunile suzama, ali nije bilo reči kojima bih objasnila koliko mi znači ovo što mi je rekao.
,,Zauvek moj Vanja", prošaputala sam kroz suze i bila počašćena njegovim tihim kikotom.
,,Zauvek moja Saša", vratio mi je jednako tiho i pročistio grlo pre nego što je nastavio. ,,Zato smo Filip i ja zakazali duel za vikend pa ćemo videti ko te dobija na kraju."
,,Mislim da je to fer", odgovorila sam kroz suze iako sam se smešila.
,,Kafa sutra posle posla?", pitala sam tiho jer nije rekao ništa.
,,Smatraj da imaš sastanak sa najzgodnijim momkom u gradu", mogla sam da ga zamislim kako namiguje i nasmešila se tome.
,,Nemoj slučajno da mi budeš tužna jer žurka tek počinje", dadao je brzo kako bi mene umirio i jeste uspeo jer je bio u pravu. Naši životi se ne završavaju na ovome, sve će tek sada da počne.
,,Vanja ja ne znam šta da radim od sebe koliko sam srećna", prokomentarisala sam stidljivo kao da me je sramota ovako nešto reći na glas.
,,Kao što sam rekao, žurka počinje. Idi, budi srećna sada i iskači se po sobi kako znaš pre nego što Filip dođe jer niko ne mora da se pati gledajući to onoliko puta koliko sam ja to slučajno video. Čekam te sutra na kafi posle posla i volim te uvek, znaš to."
,,Znam, volim i ja tebe", spustila sam telefon sa uha i veza se prekinula, a ja sam se trgla kada me je neko, Filip naravno, zagrlio sa leđa.
,,Da li je to bio Petar?", prošaputao je na moje uho, a ja sam se zakikotala jer mi se ceo vrat naježio.
,,To je bio moj muž, moli me da dođem kući. Kaže deca plaču, treba im njihova mama", odgovorila sam i slegnula ramenima u stilu šta je tu je, tako je to sa decom.
,,Poslaćemo im Elu, ona svakako nema pametnija posla, a mislim da će joj se svideti zauvek tvoj Vanja", odgovorio mi je i zakikotao se, a ja sam se zacrvenela u licu. Ne zato što je čuo da sam to rekla već zato što je čuo sve ostalo.
,,Sačekaću prvo da vidim ko će da pobedi u duelu u subotu, koje oružje si odabrao? Čisto da znam da li mi se isplati prenositi moje stvari ovde uopšte", pitala sam i okrenula se kako bih videla njegovo lice jer ga se nisam mogla nagledati.
,,Tekila", odgovorio je i ispravio se hrabro pre nego što je nekoliko puta brzo podigao obrve. Namrštila sam se i odmahnula glavom zabrinuto.
,,Vanja će te pobediti votkom bez da će jednom da mu se zaplete jezik pri govoru."
,,Niko nije rekao da će ovo biti fer borba, zato ću koristiti Elu kao mog keca u rukavu", nasmešio se kao mali đavolak, a ja sam uzdahnula impresionirano pre nego što sam se propela na prste kako bih ga poljubila. Nije se sagnuo refleksno kao obično, podigao me je od poda ovaj put i poljubio me nežno.
,,Kakav ti je bio dan?", pitala sam ga čim su se naše usne odvojile, a on je na momenat zatvorio oči i udahnuo duboko pre nego što je odgovorio.
,,Uzbudljivo jutro, dosadno popodne i savršeno veče", rekao je ovo u dva i po daha pre nego što me je odneo do ugaone garniture i seo zajedno sa mnom.
,,Šta kažeš na uzbudljivo veče?", nasmejala sam se jer nisam zapravo ni bila ozbiljna, mogli smo raditi šta god, ali on se nasmejao na sav glas pre nego što je odmahnuo glavom u neverici.
,,Bukvalo ne bih voleo ništa drugo da radim nakon što sam proveo mesece bez tebe, ali postoji jedna mala devojčica kojoj sam obećao savršeno veče sa tobom pre par meseci i ona i moja normalna sestra, a i ona druga, dolaze za pola sata."
,,Dolazi Hana?", pitala sam uzbuđeno jer sam toliko želela da joj ispunim sve što je od mene tražila u parku juče... Zar je moguće da je to bilo juče? Filip se nasmešio nežno jer je bio očigledno srećan zbog mog neskrivenog uzbuđenja.
,,Da, na žalost dolaze i moje sestre koje možda planiraju da te ubiju, nisam siguran", nabrao je nos kako bi mi se unapred izvinio za ono što jesam zaslužila od Ele i Tee jer jesam povredila njihovog brata.
,,Preživela sam Saru, preživeću i njih dve. Zaslužila sam to svakako, a ako si ti spreman da se boriš sa Vanjom za mene, ja sam spremna za arenu sa obe tvoje sestre i Hanino tajno oružje zvano njeno preslatko malo lice."
,,Sara te je napala zbog mene?", nije ovo mogao da kaže, a da se ne zakikoće.
,,Nije smešno, mislila sam da će me ubiti tvoja žena na sred parka za decu."
Pokušao je da se uozbilji pre nego što je nastavio, ali je počeo da se smeje već posle prvog sloga.
,,Možda si preživela moju ženu, ali moje sestre će te dokrajčiti."