Devojka u pidžami ✔️

Devojka u pidžami 31

31

Uspela sam da zakažem pregled za sledeću subotu, jer bi me Filip verovatno ubio da odem bez njega. Nismo hteli nikome do tada da kažemo, ali Vanja se izlajao Eli odmah i još se pravdao da nije on kriv, da ga je Ela samo pogledala i da je znala da on nešto krije. Ela se zato zaklela da neće reći Tei i na tome je ostalo za sada iako mislim da je Vanja morao nazvati Mariju i pre nego što je došao kući sa posla i rekao Eli. Pošto sam jučerašnji dan provela u Filipovoj kancelariji rešila sam da bi danas mogla da pospremim stan i ispeglam veš i radim nešto korisno jer sam po svemu sudeći stvarno postala domaćica. Nisam imala više predavanja, priznali su mi diplomski, bukvalno sam sedela i čekala diplomu, a dok dobijem diplomu neću moći više ni raditi sto je značilo da ću naredne dve godine u svakom slučaju biti domaćica i iskreno nije mi smetalo to onoliko koliko sam mislila da hoće. Odvrnula sam muziku, namestila dasku na visinu šank stolice, skuvala sebi kafu, stavila sam Moov krevetić na šank stoilcu kraj mene i on i ja smo tako blejali dok sam ja peglala. Mo je voleo da spava u njegovom krevetiću, ali je uvek morao barem šapicu ili glavu da stavi na moju butinu. Danas je izbacio zadnju šapicu preko i time me grlio.
,,Šta to radiš?"
Vrisnula sam i podigla peglu u odbranu, nesvesno sam položila slobodni dlan na stomak, Mo je skočio u moje krilo i počeo da laje uspaničeno.
,,Da li si ti jebeno normalan?! Mogla sam da bacim peglu na tebe", spustila sam peglu na mesto i odahnula grleći Moa kako bih se u mirila.
,,Ja sam tebe prvi pitao. Šta to radiš?", namrštio se zbunjeno i delovao je besno iako sam ja sada već prešla na onu stranu koja je prosto bila srećna jer je tu kada nisam očekivala da će biti tu.
,,Peglam", odgovorila sam i zakikotala se jer je delovalo kao da on nije nikada video da neko pegla. Na memanat sam nakrivila glavu i shvatila da možda stvarno i nije video uživo nekoga da pegla.
,,Vidim da peglaš, mislio sam zašto peglaš", ispravio se i objasnio navodno ono na šta je on tačno mislio, a ja sam sada bila još više zbunjena zapravo.
,,Zato da ne idemo izgužvani?", rekla sam ovo kao pitanje jer sam mislila da je ovo očigledno, a on je podigao obrve sada delujući stvarno besno.
,,Znam šta je peglanje Saša i ne vidim tvoju odeću tamo, mislio sam zašto ti peglaš moje košulje", prekrstio je ruke preko stomaka i prekoravao me kao da radim nešto pogrešno. Kakav je on obratan muž? Nasmejala sam se ovome pre nego što sam se uozbiljila jer se on namrštio.
,,Nemam puno odeće koja se pegla, a peglam tvoje košulje jer... pa već sam dala odgovor na to pitanje", čak sam i podigla ruke na kraju kao da se predajem.
,,Zašto TI preglaš moje košulje, imam ženu za to", naglasio je i čak se blago nagnuo prema meni. Nešto je bilo jako privlačno u ovom njegovom stavu i ja sam odmahnula glavom kako bih se fokusirala. Meni je možda bilo privlačno, ali ne bih volela da radim za njega i da me gleda i prekorava ovako. Ovo me je nateralo da se zakikoćem pre nego što mu kažem da ono što je on rekao nema smisla.
,,Filipe ja sam tvoja žena", zatvorila sam usta kako se ne bih nasmejala na sav glas kada se ispravio i odmahnuo glavom kao da nema živaca više da mi objašnjava.
,,Mislio sam na... Kako se zove? Ne mogu da se setim, ali znam da imam ženu koja sprema, pere i pegla i to sve", objasnio je i skrenuo pogled namršteno dok je pokušavao da se seti imena koje sam ja saznala tako što je žena ušla u stan dok sam ja sedela u gaćama i grudnjaku i pila jutarnju kafu za šankom sa sve Moom koji mi je lizao lice.
,,Livija?", pitala sam i njegovo lice se otvorilo u prepoznavanju pre nego što mi je klimnuo glavom. Zinuo je da me sasvim sigurno pita zašto ja radim Livijin posao, ali sam ga ja prekinula pre nego što je stigao.
,,Mogao si mi reći za nju, a ne da me žena gleda u grudnjaku i gaćama sa šoljom na ustima dok mi Mo liže obraz."
Filip me je na momenat gledao zbunjeno pre nego što se zakikotao i prišao mi kako bi me konačno zagrlio i poljubio.
,,Ona uvek dolazi kada ja nisam kući, zaboravio sam da ti kažem. Da li je ona na bolovanju ili godišnjem?", pitao me je jer mu još uvek nije bilo jasno da meni ne pada na pamet da ležim na ugaonoj dok neka žena sprema po stanu u kojem ja živim.
,,Filipe rekla sam joj da ne mora više dolaziti kada sam se preselila. Osećala sam se uvek neprijatno dok ona sprema, a ja se izležavam. Svakako sam kući stalno, navikla sam da spremam za sobom, a i za Vanjom kada smo već kod toga, ne treba mi Livija."
,,Ona ne dolazi više od pola godine?", pitao je i podigao obrve kao da ne može da veruje da on nije primetio da nema osobe koju nije nikada primećivao inače. ,,Ti već pola godine sama sve radiš po stanu?"
,,Koliko ti zaposlenih imaš kada nisi primetio da ona ne radi više za tebe?", pitala sam ja u neverici. Pogledao me je zamišljeno i slegnuo ramenima.
,,Nemam pojma zapravo, možda okvirno, ali morao bi da proverim sa kadrovskim."
,,Nemoj molim te", odmahnula sam glavom pre nego što ja dobijem odgovor na moje pitanje jer nisam želela da znam odgovor podjednako koliko nisam želela ni da znam koliko ima para, imamo para. Odmahnula sam glavom i fokusirala se samo na njega i nasmejala se. ,,Otkud ti kući?"
,,Nećeš više peglati glupe košulje. Svakako odela nosim na jedno mesto nosiću i košulje tamo. Spremanje mogu da preživim i normalnu odeću ne moraš peglati i to je moj kompromis i radije ne bih da se isterujem sa tobom oko toga jer ću prestati da bacam košulje na pranje, baciću ih u smeće", objasnio je posmatrajući me zabrinuto, nije mi ni dozvolio da mu kažem da je to u redu, prekrio je dlanom moja usta, a ja sam svejedno mrmljala u njegov dlan tvrdoglavo. Nastavio je dok sam ja još uvek davala svoje mišljenje. ,,Došao sam kući jer ideš na pregled, ne zanima me, ne mogu ja da čekam sledeću subotu. Želim da vidim naš balnončić danas, sada."
,,Ti. Nisi. Normalan", rekla sam kada sam uspela da svučem njegov dlan sa mog lica. Nije da ja nisam želela da vidim balončić, ali sam čekala kao svaka normalna osoba. On je podigao obrve i isturio donju usnu tužno kao kuče, zagrlio me je čvrsto i nije me puštao.
,,Molim te, moram da ga vidim pre petka jer... Samo moram, molim te da idemo sada tamo", moje srce je naraslo tri puta i ja sam osetila da moja brada igra i znala sam da ću zaplakati ako on kaže još samo jednu reč.
,,Dobro, samo da se istuširam i može. Želim i ja da vidim", zakikotala sam se uzbuđeno, a on je samo uhvatio moje lice i poljubio me pre nego što me je podigao i odneo u kupatilo.

Ne bih znala rečima opisati osećaje koji su plivali po mom telu dok sam sedela u kolima sa Filipom i gledala ekran na njegovom telefonu jer je on naravno snimio sve, nije smeo ni da mi pusti video dok ga nije poslao i meni na moj telefon. Takođe je tražio dva primerka ultrazvuka i jedan je već stavio u svoj novčanik, drugi sam ja imala u koverti u mojoj torbici. Oboje smo se kezili kao dve zaljubljene budale gledajući mali crni balončić sa belom tačkicom unutra. Trgli smo se kada je njegov telefon zazvonio i kada se Ksenijino ime pojavilo na njegovom ekranu. Uzdahnuo je iznervirano pre nego što se javio, a ja sam ga zagrlila oko stomaka. Prebacio je ruku preko mog ramena i mazio me po kosi odsutno dok je slušao Kseniju.
,,Nisam zaboravio na sastanak. Dolazim za petnaest minuta, skuvaj im kafu, zamajavaj ih", prekinuo je vezu i zagrlio me oko ramena sa obe ruke i nije mi dao da se ispravim kako bi on mogao da krene.
,,Jebeeš mi sve zapaliću i kuću i firmu i sve."
,,Nećeš, dobro kuću možeš. Da li možeš usput mene odneti kod Tee? Trebala sam biti kod nje pre deset minuta, želi nešto da mi pokaže", podigla sam pogled i gledala ga kako odmahuje glavom na moju isturenu donju usnu. Poljubio me ni najmanje nežno i ja sam na momenat ozbiljno razmisila o tome da bi on trebao da zapali sve i bude stalno sa mnom.
,,Hvala ti za ovo danas i za ovo...", spustio je dlan na moj stomak koji se nije ni video jer je balončić bio star tek šest nedelja i tri dana.
,,Nema na čemu, koštaće te samo živaca i novca, ali plaćaćemo ti mi ljubavlju sa vremena na vreme", iskezila sam se i podigla obrve brzo nekoliko puta na šta se on samo nasmejao i poljubio me pre nego što je upalio auto. Nije mi dao da se ispravim, grlio me je ceo put do Teine kuće, a ja sam menjala brzine i grlila ga oko stomaka i nisam htela da ga pustim kada smo stigli. Znala sam da moram ja njega da pustim jer on nikada ne bi sklonio moje ruke kako bi on mogao da ide na posao, zato sam zatvorila oči i udahnula hrabro pre nego što sam ga poljubila i izašla iz kola pre nego što je on stigao išta da mi kaže.
,,Volim te i vidimo se za par sati", rekao je dureći se tužno kao malo dete, a ja nisam bila ništa bolja. Vanja je u pravu, stvarno smo odvratni.
,,Volim i ja tebe, Mo i ja ćemo te čekati."
,,I balončić?", dodao je brzo i podigao obrve upitno.
,,Balončić ide tamo gde i ja, barem još neko vreme."
Klimnuo je glavom zadovoljno pre nego što mi je namignuo i ja sam konačno zatvorila vrata kako bi on mogao da ode. Mahnuo mi je i gledao me još sigurno pola minuta pre nego što je otišao.