Devojka u pidžami ✔️

Devojka u pidžami 14

14

Nisam izašla iz sobe ceo sledeći dan, nisam ustajala iz kreveta i uspela sebe da ubedim da nisam ni gladna ni žedna, nije mi čak trebalo ni na WC. Vanja mi je kucao na vrata i preklinjao da mu kažem šta se dešava, došao je kući čak i na pauzi za ručak, proveo je celo popodne i pola noći ispred mojih vrata. Nisam imala pojma šta mu je Filip rekao, čula sam Vanjinih osam razgovora sa Elom koju je pokušavao ubediti da ni on nema pojma šta se dešava. Kada je Vanja konačno otišao i zaspao ustala sam da popijem kafu na terasi i popušila sve cigarete koje sam imala, ustala sam tek toliko da uzmem Vanjine sa stola. Nisam više ni plakala, prosto sam bila umrtvljena. Upalila sam telefon i gledala kako mi stiže poruka za porukom od Vanje dok je bio na poslu, od Ele, od Tee, od Tare i Lane jer nisam bila na predavanjima, propušteni pozivi i stotinu poruka od Filipa. Obrisala sam sve poruke od njega bez da sam ih pročitala i već sledećeg minuta mi je stigla nova poruka.
*Znam da si budna, molim te reci nešto što ima smisla. Da li stvarno postoji neko drugi? Teško mi je da poverujem da čak ni Vanja ne zna za njega, jedno je da sakriješ to od mene, ali od njega ne bi to sakrila. Video sam mu na licu da nema pojma o čemu pričam kada sam mu to rekao, nije morao ništa da mi kaže. Reci mi da ti treba vremena i da sačekam i čekaću, reci mi da želiš da razmisliš i razumeću, reci mi bilo šta što ima smisla jer ne razumem zašto ovo radiš.*
Obrisala sam poruku i nisam planirala da mu odgovorim uopšte dok on meni krišom piše u sred noći. Čuvajući decu sam se naslušala od mladih mama priča o tome koliko njih je bilo ostavljeno samo sa malom decom, znala sam osobe koje varaju, znala sam koliko su snalažljive i koliko ih nije briga po kome gaze jer su njima samo oni bitni i niko više. Neću pasti na laži i ne pada mi na pamet da popustim. Napravila sam grimasu kada mi je telefon zazvonio i prosto isključila ton i spustila ga na sto kraj sebe, zapalila sam cigaretu i popila gutljaj kafe. Popila sam kafu besna, ogorčena, umrtvljena i slomljenog srca i onda se vratila u moju sobu i zaspala konačno.

,,Saša ljubavi, hajde ustani, kafa je još uvek topla", trgla sam se i iskobeljala iz pokrivača kao da kasnim u školu. Sela sam na ivicu kreveta i mrštila se zbunjeno pre nego što sam ustala i otključala vrata moje sobe. Otškrinula sam vrata i provirila napolje, bila sam zaslepljena sunčevom svetlošću, ali sam svejedno konačno razumela.
,,Hajde izađi da popijemo kafu, pa ćemo se okupati i očešljati i izaći malo u šetnju", čula sam nežni glas i sve moje brane su pukle iste sekunde. Izašla sam iz sobe, zagrlila sam je i počela da plačem kao malo dete jer sam se upravo tako i osećala sada.
,,Dobro je dušo, biće sve u redu, dobro si", prošaputala je i poljubila me u moju umršenu kosu nežno.

,,Marija on je... I ja sam... Ne mogu...", dahtala sam između jecaja nemoćna da joj kažem iako sam želela da joj kažem sve jer sam nekome morala reći, a ona je bila jedina kojoj sam mogla reći.
,,Znam, znam dušo. Zato sam ovde", tešila me je tihim, umirujućim glasom punim ljubavi i mazila po kosi, a onda se udaljila od mene i gledala moje uplakano lice smešeći se nežno iako nije delovalo kao da joj je lako da se nasmeši dok me je gledala ovakvu. ,,Preživela si ono što niko ne bi preživeo, ti si jaka. Preživećeš i ovo. Hajde da popijemo kafu pa da mi ispričaš šta se desilo."
Uhvatila je moj dlan i vodila me do stola strpljivo jer sam vukla noge kao da ne znam hodati. Odmahivala sam glavom jer nije bila u pravu, neću preživeti ovo, ovo je hiljadu puta gore nego ono što sam preživela sa Markom.

Popile smo kafu u tišini, mislim da smo je pile tri sata kafu i Marija je sedela kraj mene i grlila me sve vreme. Mazila me je po kosi, a ja sam držala moju glavu naslonjenu na njeno rame i prosto gledala u prazno ka terasi. Kada smo popile kafu odvela me je u kupatilo i odvrnula česmu kako bi napunila kadu dok sam ja sedela na WC šolji. Kada se kada napunila, podigla me je na noge, skinula je sve sa mene i sela me u kadu. Sedela sam tako u toploj vodi, kolena skupljenih uz grudi dok su mi se svi mišići opuštali. Marija je strpljivo ribala moje telo mekim sunđerom, donela je bokal iz kuhinje i zalivala moju kosu koju i jednako strpljivo je oprala i raščešljala. Kada je završila podigla me je na noge, umotala me je u peškir i izvela iz kade. Stajala sam nepomično dok je voda kapala sa mene, a ona je otišla iz kupatila i ostavila me samu. Vratila se posle pola minuta sa stolicom i makazama i sela me na stolicu. Znala sam šta će da uradi jer mi je pokazala makaze i podigla obrve upitno, a ja sam klimnula glavom bez reči. Trebala mi je promena, nije me bilo briga za kosu, narašće, mada ništa od toga nije bio razlog mog pristanka, moja baka me je šišala i to su bila lepa sećanja. Zatvorila sam oči i pustila da osećam ono što se dešava, njeni prsti u mojoj kosi, moje lokne koje padaju na moja leđa i ramena, u moje krilo. Skoro sam zaspala kada je upalila fen i počela da suši moju kosu. Kada je završila ustala sam sama i pogledala svoj odraz u ogledalu. Marija me je držala za ramena i smešila se kraj mog odraza. Kosa mi je sada bila dužine do malo ispod moje brade, bila je talasasta i sjajna, izgledalo je kao da sam izašla iz mora i osušila je na suncu. Nisam nikada nosila kosu ovako kratko, ali sam izgledala kao da imam dvedeset i tri godine umesto dvadeset i sedam, svidelo mi se jako, čak sam uspela i da se nasmešim.
,,Izgledaš kao mala slatka devojčica", prokomentarisala je Marija i nasmešila se šire kada je videla da se ja smejem.
,,Hvala ti", odgovorila sam konačno normalnim glasom, a Marija nije čekala da ovaj momenat prođe. Odvukla me je u moju osbu i navukla na mene odeću, farmerice, karirana košulja, starke... Stavila je na mene sunčane naočare, omotala je moju omiljenu maramu oko mog vrata i izvela me iz stana pre nego što sam ja stigla da se pobunim.

Sedele smo u centru grada na kafi, na terasi i usput grickale pomfrit. Nisam se brinula da će me neko prepoznati jer me niko ne bi prepoznao sa kraćom kosom, naočarima i maramom oko vrata. Marija je bila divna i ja sam joj bila neizmerno zahvalna na ovome, to što smo bile na javnom mestu mi je pomoglo da nađem snage da joj ispričam sve bez da se raspadnem i tako sam joj i ispričala sve što se desilo. Zamolila sam je da ni slučajno ne kaže Vanji, rekla sam joj svaki detalj, čak i onaj poziv zbog kojeg sam pomislila da ima ženu i dete prvi put kada smo pijanog Vnaju doveli kući. Naravno da je to bila samo Tea, ali ostatak je i dalje bio sumnjiv. Rekla sam joj sve o svađi sa njegovim roditeljima, o vremenskom periodu, o tome kako živi u stanu u kojem ne deluje da iko živi jer je sve opremljeno tek da bi bilo opremljeno. Čak sam počela da sumnjam i u njegovo radno vreme i to što se nismo nekada čuli po dva dana koliko je on navodno radio.
,,Saša dušo razumem te i slažem se, ali možda treba da pričaš sa njime, možda postoji neko objašnjenje. Da li si stvarno spremna da otpišeš sve ono lepo što je bilo bez da budeš sigurna u to da si u pravu?", pitala me je kada sam završila, a ja sam prosto skrenula pogled i piljila u prazno. Na momenat sam razmislila o onome što je rekla, a onda sam odmahnula glavom odlučno.
,,Očigledno je da vodi dvostruki život, neki ljudi imaju i dve porodice koje ne znaju jedna za drugu, ne, ne želim da me laže i ubedi u išta od toga. Možda oni ni ne žive ovde, možda on samo radi tu i ima taj stan ako mora ostati preko vikenda zbog posla. Ko zna šta je on njoj rekao, znam samo šta je rekao meni i znam šta sam videla", objasnila sam odlučno jer sam znala kakvi ljudi mogu biti, moj otac je bio jedan od tih ljudi i ovo je bio prvi put da sam mu bila zahvalna na tome jer je to bila lekcija koja mi je trebala sada.
,,Sama si rekla da nisi videla da ju je poljubio...", dodala je Marija nežno iako tvrdoglavo i ja sam samo skrenula pogled na nju i gledala je odmahujući glavom.
,,Ta devojčica izgleda isto kao on i on je baš slučajno prišao ženi sa kojom je devojčica došla i zagrlio je i poljubio ju je u nos? Marija..."
,,Možda mu je bivša žena ili devojka koja je slučajno ostala trudna... Možda ju je poljubio u obraz?", nastavila je Marija sa svojim teorijama, a ja sam već prešla hiljadu puta preko svih mogućnosti.
,,Imao je četiri meseca da mi kaže da je bio oženjen ili da je nekome neplanirano napravio dete, ali on je meni rekao da nije imao čak ni devojku redovno, tako da ne, ne verujem da je to slučaj", objasnila sam, a Marija je otvorila usta i zatvorila ih jer nije imala šta drugo da mi kaže, a ja sam klimnula glavom jer to je bilo to, nije imalo šta tu drugo da se kaže.
,,Svejedno mislim da bi trebala da pričaš sa njime", dodala je i slegnula ramenima. Imala je pravo na svoje mišljenje naravno, a ja sam isto tako imala pravo da je ne poslušam.

Vanja se oduševio kada je video da sam živa i da mrdam, svidela mu se i moja nova frizura. Zagrlio me je i vrteo se sa mnom po celoj dnevnoj sobi, izljubio je svaki milimetar mog lica i nije me ni puštao više. Gde god da je on išao išla sam i ja i morala sam da sedim u njegovom krilu kao malo dete. Nije se odvojio od mene mesec dana, nije izlazio, nije se viđao sa Elom iako su se čuli stalno, a ja se nisam bunila, nije on morao ispaštati zbog ovoga iako mi je bilo krivo jer je Ela i od njega krila ovo koliko i od mene. Niko nije bio pušten u stan osim Marije koja je ostala sa nama cele nedelje. Posle mesec i po dana je Vanja prvi put izašao sa Anitom, Bojanom i Kikijem i ostavio me samu celo veče. Ne mogu reći da je meni bilo bolje ili lakše, ali nisam planirala da njemu to pokažem, pretvarala sam se da sam dobro, išla sam na fakultet, učila sam i već pričala sa Natašom i Petrom o tome da opet čuvam Olega preko leta. Nisam bila dobro, ali život je išao dalje i vreme je teklo. Sve bi bilo mnogo lakše kada bi Filip prestao da mi piše. Znala sam da on i Vanja pričaju i van radnog vremena, kao što sam rekla, jesu bili prijateli i nisam mogla to da zabranim Vanji koji je još uvek mislio da je ovo bio neki moj hir, nisam mu rekla razlog i neću ga reći nikada, a on može da se druži sa Filipom, nije Vanja bio ljubavnica. Nisam htela da Vanja menja posao i nisam htela da stvorim tenziju između njega i Filipa, Vanja je voleo svoj posao i ja mu neću to uništiti, zato mu nikada neću ni reći.