Devojka u pidžami ✔️

Devojka u pidžami 33

33

,,Gde je Hana?", pitala sam Teu čim je sela u auto. Bacila sam pogled na sat, bilo je petnaest do pet, zakasnićemo ako moramo da idemo negde po Hanu.
,,Filip je rekao da je ne vodim, ostavila sam je sa Sarom", odgovorila mi je i slegnula ramenima.
,,Tea, kakve veze ima šta je Filip rekao? Sačekaću ako želiš da je vodiš", nije da sam se htela mešati, ali ako je ona želela da vodi Hanu trebala bi voditi Hanu. Doduše bila sam malo i nervozna i besna jer je i meni rekao samo da dođem i da se jednom ne raspravljam sa njime i da nikada ništa nije tražio da radim, a da ja to ne želim, ali je želeo da ovo uradim za njega.
,,Ne budi blesava, ne bih je nikada vodila tamo inače, ali do sada sam uvek imala neki osećaj obaveze. Znam koliko je glupo, ali predstava i ono što drugi treba da vide je ono što smo mi uvek radili. Gadim se sama sebi što nisam ranije uvidela da je paradiram kao neki rekvizit u predstavi savršene porodice", objasnila mi je i frknula na kraju, a moja usta su se otvorila iznenađeno. Zatvorila sam usta kada se okrenula ka meni i nasmešila se iako se mrštila besno.
,,Vozi, zakasnićemo, a nešto mi govori da ne želim da propustim ono što sledi."
Njen odlučan pogled i njen zlobni osmeh su mi rekli da ovo ni ja ne želim da propustim iako ja nisam imala pojma u šta se zapravo upuštam.

Onako od oka rekla bih da je na parkingu bilo dvadesetak kola, prepoznala sam Filipov auto i bila poprilično šokirana kada sam videla Vanjin auto. Pa sranje, ono što će se desiti večeras stvarno niko neće propustiti osim Hane.
,,Tvoj nedodirljivi Vanja mojoj sestri ne zna reći ne, smešno mi je koliko su njih dvoje blesavi, skoro podjednako koliko ste vas dvoje slatki", objasnila je Tea kada je videla da gledam Vanjin auto, a onda je udahnula duboko čim sam ja ugasila moj auto. ,,Daj da obavimo ovo sranje pa da se napijemo... Doduše ja ću da se napijem, ti i Ela ne možete."

Ušle smo u ogromnu dnevnu sobu zajedno i dok sam trpnula Teu je neko oteo od mene i ja sam ostala sama u masi ljudi. Tražila sam pogledom bilo koga od četiri osobe koje sam znala od sigurno pedesetak koji su me okruživali. Moj pogled se zaustavio na zidu iznad kamina kada mi je zapalo za oko da je zid prazan, osvrnula sam se oko sebe i nasmejala se kada sam shvatila da nema ni jednog komada nameštaja u ovoj sobi. Nešto mi je govorilo da je Filip rešio da se u protekla dva dana isprazni cela kuća, a ne samo ova prostorija. Videla sam samo postavljen sto u centru prostorije i tek tada sam videla Filipa koji mi je bio okrenut leđima i pričao sa Elom i Vanjom.
,,Ti mora da si Saša", okrenula sam se i spustila pogled na elegantnu bakicu koja mi se smešila naizgled iskreno, ali ja nisam verovala ni jednom osmehu u ovoj prostoriji osim četiri osmeha koja sam znala. Nakrivila sam blago glavu i shvatila da Filip i Ela liče mnogo na nju. Porodica veštica i veštaca i samo troje su se bavili dobrom vrstom magije.
,,Oh, koliko sam nekulturna, ja sam Elizabet", pružila mi je ruku i nasmešila se stidljivo pre nego što me je povukla kako bi mogla nešto da mi šapne. ,,Moj Filip me je uvek zvao Ela, a tvoj Filip me zove bako."
Sada mi je bilo i te kako jasno ko je žena sa kojom sam pričala i kada sam se ispravila ona je stisnula usta kako se ne bi nasmejala izrazu mog lica.
,,Drago mi je Elizabet", poklonila sam joj se blago i ona se nasmešila nežno, a ja sam sada možda malčice ipak verovala tom osmehu.
,,Nisam odobravala što je sve sručio na njegova pleća iako razumem zašto je baš njega odabrao i volela bih da je živ sada da vidi ono što mu je bila namera oduvek. Hvala ti Saša, učinila si jednu staricu veoma srećnom, neću te zadržavati više jer želim da što pre počne."
Sagnula sam se i poljubila je u obraz, a ona se zakikotala i rukama mi pokazala da idem, da požurim. Bila je veoma uzbuđena zbog onoga što sledi iako je po svemu sudeći ona jedina bila svesna toga jer me je ostatak njihove porodice gledao sa visine, dignutog nosa i samo što nisu brisali ruku ako bih se okrznula o njih. Bila sam pet metara od Filipa i Vanje kada me je neko zgrabio za ruku i povukao toliko jako da sam mislila da mi je rame iščešano. Okrenula sam se da odbrusim onome ko me povukao, ko go da je u pitanju, a onda sam videla poznato lice koje mi se izvinjavalo pogledom i poljubilo moje rame nežno pre nego što me je odvukla sa strane iza velikog stuba i prislonila njen naduveni stomačić uz moj.
,,Potrudiću se da se ne raspekmezim, samo sam htela da te vidim i da te zagrlim i da ti kažem hvala i da te volim i...", i počela je da plače, a ja sam odmahnula glavom smešeći se pre nego što sam je zagrlila. Pustila sam je kada je delovalo da je prestala da plače, a ona je obrisala suze i nabacila njen "najbolja sam na svetu" osmeh. ,,Svejedno ćeš čuvati Stašu, dogovor je dogovor i ti si ga več prekršila delimično."
,,Naravno da ću čuvati Stašu Ela. Ovo ne menja ništa, samo će Staša imati veću porodicu i sa kime da se igra pored Hane."
Ovo je donelo novi nalet suza i ja sam se pokajala što sam išta rekla. Sreća pa se ni od kud pojavio Vanja i zagrlio je nežno oko ramena, šapnuo joj je nešto na uho i poljubio je, a ona se zakikotala i prevrnula očima pre nego što se ispravila i opet bila Ela kojoj niko ništa ne može. Treptala sam sada ja na ivici suza jer nisam mogla da se ne raznežim na to što je Vanja bio oslonac osobi kojoj nikada nije trebao oslonac.
,,Hajde vas dve plačljivice, vreme je da Filip rasplače masu", zagrlio je i mane slobodnom rukom i poljubio me u kosu pre nego što nas je poveo do stola. On je izgleda znao tačno šta će se desiti iako ja nisam, pretpostavljala sam, ali zaista nisam znala šta da očekujem.
,,Ne znam ja ko je morao da ode u toalet da se sabere i namesti šminku jer se rasplakao na sastanku", prokomentarisala sam i uspela da nasmejem Elu i namrgodim Vanju koji me je samo pogledao podignutih obrva i ja sam mimikom pokazala kako zaključavam usta kao da su katanac.
,, ...ni najmanje šta si ti mislila, ti nećeš prodavati moju sreću", čula sam Filipa kraj kojeg je stajala Tea i tek kada smo se približili po prvi put ikada sam videla Olivera Martinova i mrzela ga iste sekunde jer je bio statija verzija Filipa po izgledu i po ničemu drugom. Namrštila sam se nemoćna da se zaustavim kada je skrenuo pogled na mene i odmerio me hladnog izraza lica. Elizabet je držala kovertu koju joj je Filip dao u ruke, gledala ga je onako kako sam ja gledala nju, nemoćno, jer nije mogla da uradi ništa osim da uzme prokletu kovertu.
,,Ti mora da si uzrok svega ovoga. Nisam iznenađen, mlado lepo lice je srušilo i veće imperije od naše", obratio mi se gospodin Martinov i Vanja me je praktično gurnuo iza sebe zaštitnički. Ela je zakoračila ka njemu trzajući prstima kao da će mu oči iskopati, ali ju je Vanja drugom rukom držao ispod grudi i šaputao nešto kako bi je smirio.
,,Ti si nas osramotila podjednako kao i tvoja sestra, ali to nije bitno koliko je bitno ono što je ona uradila", govorio je ovaj put otvoreno zgađen i Elom i mojom pojavom i ja sam samo treptala dok je Vanja govorio Eli da nije važno, da oni nisu važni, da su on, ona, Staša, Filip, Tea, Hana, ja... Mi smo važni i Ela se nije otimala iako je disala ubrzano i besno i ja sam gledala kako su se njene oči caklile jer se borila svim silama da ne zaplače. Nije želela da oni pobede.
,,Vi ste ti koji sramotite nas", progovorila je Tea i ispravila se ponosno i od svih njih ja nisam očekivala da će ona biti ta koja će prva progovoriti i tek tada sam shvatila da Filip stoji ukočeno i da je stisnuo šake u pesnice čvrsto. Pomerila sam se kako bih dohvatila njegovu šaku iako sam se i dalje krila iza Vanje, plašila sam se, tužite me.
,,Pred kime vas sramotimo? Cela naša porodica je tu i vi dovedete...", Oliver nije završio rečenicu jer ga je Tea ošamarila i Vanja, Ela i ja samo treptali u neverici podjednako kao što je i on treptao u neverici posmatrajući Teu koja se cela tresla sada iako je stajala i dalje postojano. Pola sobe je postalo tiho i svi su posmatrali ono što se dešava.
,,Ti malo razmaženo...", podigao je ruku i Vanja, Ela i ja smo zakoračili ka njoj kako bismo je zaštitili, ali nisamo morali. Filip je stao ispre njegovog oca i nakrivio blago glavu i ja sam bila zahvalna što ne mogu da mu vidim lice jer je Oliver prebledeo.
,,Nećeš vređati više ni moje sestre, ni mog brata, ni moju ženu i nećeš u usta uzimati ikoga iz moje porodice. Sada sedi i ćuti jer nemoj misliti da te neću isprebijati i izbaciti iz kuće samo zato što su svi ovi ljudi ovde." E pa sranje, ja bih spustila dupe na prvu stolicu da mi je jedna bila u blizini. Nikada nisam čula ovaj ton iz Filipovih usta, a kada se uzme u obzir da su ga i Ela i Tea posmatrale kao nekakvog Boga, poprilično sam sigurna da nikada pre nije ni koristio ovaj ton. Morala sam da spustim pogleda da proverim da li se Oliver upišao od straha jer ja bi da se obraćao meni. Oliver je samo udahnuo i ispravio se ponosno pre nego što je krajnje ponizno klimnuo ipak glavom i seo na stolicu.
,,Ne tu, tu sedi Vanja, sedi tri stolice niže", rekao je Filip i glavom mu pokazao da se pomeri tri mesta dalje iako nije bilo potrebe za tri.
,,Nazvao me je bratom", šapnuo je Vanja na moje uho. Nije se šalio, bio je zaista dirnut ovime, a ja sam se uštinula jako za butinu jer nisam htela da se nasmejem. Nije bilo smešno, ali ja sam bila toliko na ivici da sam bila u stanju da puknem od smeha sada.
,,Sedite svi, večera samo što nije poslužena", obavestio je Filip sve prisutne i okrenuo se ka nama kada su se svi odledili i počeli da pričaju i traže svoje mesto za stolom. Nas četvoro se nismo obazirali ni na šta gledali smo Filipa koji je zatvorio oči i disao uspaničeno kao da će se osnesvestiti svake sekunde. Tea ga je zagrlila oko stomaka i on je prebacio ruku preko njenog ramena odsutno dok je drugom rukom prekrio oči i blago stiskao slepoočnice. Čula sam kada mu se Tea zahvalila i sa usana mu pročitala ono što joj je prošaputao kao odgovor.
,,Malo je nedostajalo da ga prosto ubijem Tea."
Ela se progurala ispod Vanjine ruke i obgrlila Filipa čvrsto koliko je mogla od njenog stomačića, a on je drugom rukom zagrlio nju i ja sam naslonila moju glavu na Vanjino rame jer sam bila poprilično sigurna da ga nisu nikada grlile kao sada, ni jedan zagrljaj koji je dobio od njih dve nije bio kao ovaj. Masa se primirila i žamor je postajao tiši kada su ga Ela i Tea pustile i Ela se okrenula i uhvatila Vanju za ruku i odvela ga do njihovih mesta, prve dve stolice sa Filipove leve strane. Tea ga je pustila i smestila se na drugu stolicu od Filipa sa njegove desne strane i ja sam znala da je prva prazna stolica sa Filipove desne strane namenjena meni, ali ja nisam mogla da nateram moje noge da se pokrenu.
,,Molim te dođi jer ne mogu ovo da uradim bez tebe", nije rekao ništa zapravo, pokazao mi je ovo znakovnim jezikom jer niko nije mogao da vidi niti da zna šta mi je rekao, a ja sam se pokrenula jer sam želela da zna da sam uvek uz njega. Zagrlio me je kratko i pustio posle par sekundi jer je u prostoriji zavladao muk čim sam mu prišla.
,,Ja nisam ono što ćeš sada videti, ja sam ono što samo ti vidiš i nemoj dozvoliti da ovo poremeti tu sliku", pokazao mi je i namrštio se molećivo, a ja sam se nasmešila i propela se na prste kako bih ga poljubila jer sam znala da bi on to uradio da je smeo, nije da nije smeo zbog njih, nije smeo jer nije znao šta ja mislim sada i čim sam ga poljubila njegova ramena su se opustila. Moje srce se ugrejalo kada je shvatilo da nije bio nervozan zbog njih, bio je nervozan zato što sam ja videla ono što se desilo i zato što ću videti ono što će se tek desiti.
,,Jebi im kevu kao što sam ja Marku, a ja ću drage volje da ubijem Olivera da ne moraš ti", pokazala sam ga držeći dlanove na njegovim grudima i on je samo zatvorio oči smešeći se i jednom klimnuo glavom. Nisam čekala da mi odgovori nešto, spustila sam se na stolicu kraj Tee koja mi je namignula i očima pokazala da obratim pažnju na Filipa i nije morala dva puta da mi kaže.
,,Prvo i prvo da vas sve pozdravim i poželim vam dobrodošlicu", počeo je i osmehnuo se srdačno, a onda se nakašljao i ispravio ozbiljnog izraza lice. Prekrstio je ruke preko grudi i ja nisam mogla da verujem koliko je napravio momentalnu promenu u njegovom ne samo stavu i držanju i licu, već nekako... Nisam znala to ni da objasnim, ali on je bio glavni i cela prostorija prepuna prepotentnih, uticajnih ljudi je to znala podjednako kao i on.
,,To je bila laž zapravo, samo da vidite koliko je lako slagati i pretvarati se kao što se svi vi pretvarate. Ono što ste svi primetili jeste da je kuća prazna i sasvim sigurno ste došli do nekakvog pogrešnog zaključka tipa da je moja žena sve prodala ili nešto slično tome. Neću vam objašnjavati koliko niko od vas njoj nije ni do kolena, ali ću vam reći da su sve stvari iz kuće na poljani iza kuće i da možete uzeti sa hrpe šta god da želite pre nego što spalim ono što je ostane."
Niko nije mrmljao, mislim da niko nije čak ni disao, osim Filipa koji je udahnuo duboko pre nego što je nastavio.
,,Ela, Tea i ja ne živimo ovde i ako iko od vas pokuša da sazna gde živimo i pojavi se na našem kućnom pragu budite uvereni da će policija biti pozvana. Takođe...", skrenuo je pogled na Elenor na momenat pre nego što se opet obratio svima. ,,Od sutra su na snazi zabrane prilazaka svima vama. Niko od vas ne sme da priđe na sto metara meni, Eli, Tei, Vanji, Hani i čim se Staša rodi isto će važiti i za nju. Saši niko od vas ne sme prići na pola kilometra."
,,Da li je ovo neka šala?", oglasio se Oliver i prekrstio ruke preko grudi pre nego što se zavalio u stolicu i odmeravao Filipa nadmeno, ali se ispravio iste sekunde kada je dobio Filipovu pažnju.
,,Da li ti deluje kao da se jebeno šalim?", podigao je obrve i čekao da Oliver odmahne glavom i spusti ruke kraj sebe.
,,Gde sam ono stao? Ah da. Svi vi od mene želite ono što mislite da vama sleduje, a ostavljeno je meni i ja sam uvek verovao da je to istina i ispoštovao sam vas sve, zgrnuli ste sebi silne milione preko mene. Možete da spavate od danas mirno jer mi je moja draga Elizabet donela kopiju testamenta koji je bio na snazi sve dok Filip stariji nije prepisao sve na mene i ja ću drage volje da isplatim svima vama po vaš milion koji vam je sledovao, a onda ću sve kompanije i firme u kojima svi vi radite da rasprodam i dobar deo novca ulažem u zabavišta i škole za decu sa posebnim potrebama. Radije bih i spalio sve nego da ostavim vama išta, a ovako će sve ići nekome kome je potrebno. Ostatak je trebao ostati Elizabet koja bi opet sve prepisala meni. Ona je naravno izuzetak svega što sam rekao ranije, ona to zna, ali čisto da i vi svi znate jer ni ona ne želi preterano da vas gleda nakon večeras. Da li neko ima neko pitanje i ne ovo nije šala?"
,,Filipe šta to radiš? Mi smo tvoja porodica", prosiktala je Elenor ispod daha iako su je svi čuli jer niko nije progovarao. Filip je skrenuo pogled na nju, ali ona nije odmah popustila kao Oliver, ona je zahtevala odgovor jer je verovala da je u pravu.
,,Niste vi moja porodica, nikada to niste ni bili. Moja porodica su ove četiri osobe ovde i Hana. I ti bako naravno", podigao je pogled i namignuo joj smešeći se, a ona mu se blago poklonila.
,,Sve ovo zbog nje? Ne možeš ovo da radiš", protivila se i ustala sa stolice kako bi pokazala Filipu da ga se ne plaši, ali Filip se nasmejao na njenu pretnju.
,,Shvati jednu jako bitnu stvar Elenor, jer neću ti ovo ponavljati, sve ovo je moje i njeno i ja mogu da radim šta god jebeno hoću. Sada nas izvinite, ali mi idemo našoj kući. Bako pozvana si na večeru u moj skromni dom, vi ostali možete uživati u poslednjoj večeri godine za vas i onda lepo odjebati za sva vremena. Imate nekoliko sati pre nego što bageri dođu i krenu sa rušenjem ."
Prešao je pogledom preko nas četvoro i čim smo mi ustali masa se odledila odjednom. Svi su počeli da mrmljaju iako niko nije imao hrabrosti da se obrati direktno Filipu. Ja mislim da nikada nisam bila ponosna ni na koga koliko sam bila ponosna na njega sada jer se izborio za sebe, za svoje i ja i mali balončić smo bili najsrećnije dve duše na celom svetu. Filip je uhvatio moj dlan čvrsto i ja sam tek tada shvatila da se njegovi prsti tresu iako se po njemu nije dalo videti da je nervozan.
,,Ponosna sam na tebe", pokazala sam mu smešeći se i kraičkom oka videla kretanje, ali Filip nije mogao da vidi to. Vanja nije bio dovoljno brz i Elenor me je zgrabila za kosu i moja glava je udarila o sto i jedino čega sam bila svesna jeste to da će je Filip zaista ubiti ako je ja ne uspem ove sekunde skinuti sa sebe.
,,Kurvice jedna mala, uništiću te zbog ovoga", prosiktala je na moje uho iako ja nisam obraćala pažnju na to jer je Filip već počeo da se penje na sto.
,,Vanja zaustavi ga", prošaputala sam bez glasa jer sam znala zašto Elenor ovo radi, tražila je slabu tačku i našla ju je. Uhvatila sam zglobove ruku koje su držale moju kosu čvrsto i zatvorila oči besno kada sam znala da smem to da uradim jer je Vanja čvrsto držao Filipa i Ela je bila ispred njega dok je Tea klečala preko mene i pokušavala da oslobodi moju kosu.
,,Da si je pustila odmah", čula sam tihu pretnju preko buke koja se razlila oko mene i tek tako bila sam slobodna. Tea me je povukla u sedeći položaj i ja sam sedela na stolu okružena ljudima koje sam trenutno mrzela iz dna duše i na momenat sam samo videla Filipove oči pre nego što sam se okrenula.
,,Mama", čula sam Oliverovu molbu dok je gledao sitnu Elizabet kako drži Elenorin vrat toliko čvrsto da je nokte zabila u njenu kožu.
,,Petnaest godina čekam ovaj dan i ti i tvoja beskorisna žena nećete upropastiti ovo", pustila je Elenorin vrat i gurnula je na Olivera koji je zagrlio svoju ženu toliko nespretno da bi čovek pomislio da je nije nikada u životu zagrlio pre ovoga. Svi su sada gledali šokirano u sitnu Elizabet koja nije skidala pogled sa Elenor koja je delovala kao da bi mogla da zgromi Elizabet da nije bilo publike koja bi posvedočila. Jedno je bilo da povredi nebitnu mene i natera Filipa da napadne nju kako bi mogla da ga uništi na sudu, ali Elizabet nije smela taći pred celom porodicom. Mala kraljica od žene je blago cimnula glavom u mom pravcu i izazivala Elenor.
,,Hajde, pogledaj je samo i kunem ti se da ću ti grkljan iščupati. Možda mi nije preostalo mnogo vremena na ovoj planeti, ali kunem ti se da ću radije provesti to vreme u zatvoru nego da dozvolim da još jednom samo pogledaš u njenom pravcu."
Nisam uspela da odmerim Elenorinu reakciju jer me je Filip svukao sa stola u svoje naručje i prigrlio me uz sebe čvrsto. Desnom rukom je zaklonio moje lice i ljubio moju kosu dok mi se izvinjavao šapćući. Da sam imala mentalne sposobnosti da mu kažem da sam dobro rekla bih mu kako on ne bi brinuo, ali zaista sam bila u tolikom šoku da sam zaboravila i spostveno ime.
,,Nosi je i pobrini se da budu dobro, ja ću vam se pridružiti kada se obračunam sa lešinarima", rekla je Elizabet mrtva ozbiljna i ja nisam imala pojma da li je skrenula uopšte pogled na nas kada je to rekla, ali sam osetila da se krećemo.