Devojka u pidžami ✔️

Devojka u pidžami 37

37

,,Nisi stvarno mislila da sam zaboravio na tebe i da ćeš ti dobiti svoj srećan kraj tek tako?", jeza se spustila niz moju kičmu dok mi je šaputao ovo na uho. Moje sve misli su se rasule od toga da je ovo samo san, preko toga da ne smem dozvoliti da povredi Filipa do toga da mu neću dozvoliti da povredi Anju.
,,Šta želiš ti od nas? Novac? Jer to se lako može srediti. Ne želiš ovo da radiš jer nećeš se izvući ovaj put. Daj da se dogovorimo i da svi odemo odavde zadovoljni", nisam mogla da skrenem pogled sa Filipa koji je stajao ispred mene delujući smireno i staloženo. Moja glava se cimnula u desno kada je cev gurnula moju slepoočnicu i Filip je zakoračio ka meni i cev je sada bila okrenuta ka njemu, a nešto je zapeklo moj vrat.
,,Znam da se to može lako srediti i bilo je veoma teško uopšte doći do te informacije. Znao sam da imaš para, da si nasledio firmu u kojoj radiš, ali nigde ne postoji podatak da ta firma nije sve što ti imaš. Nije mi bilo jasno odmah, ali sada razumem, normalan život i sve to", slegnuo je ramenima i klimnuo glavom u mom perifernom vidu dok se okovratnik moje majice natapao mojom krvlju jer sam shvatila da me je posekao, ne zato što je peklo već zato što Filip nije skidao pogled sa mog vrata.
,,Kladim se da normalan život ne deluje toliko primamljivo sada i da bi želeo da si malo više uložio u sigurnost", dodao je i ja sam rukom pokazala Filipu da nije on kriv za ovo. Osetila sam pogled na mom licu.
,,Šta si mu rekla?", pitao me je, a onda se ispravio iznenađeno pre nego što sam išta odgovorila zapravo. ,,Sranje, posekao sam te."
Skoro je zvučalo kao da mu je stvarno žao, a onda me je odvukao do kuhinje i stavio krpu na moj vrat ne skidajući pogled sa Filipa koji se nije pomakao uopšte jer nije želeo da rizikuje da to izazove novu posekotinu.
,,Bolje?", pitao je na moje uho i ja sam se trudila svim silama da se ne stresem pa sam to sakrila klimajući glavom.
,,Dobro. Sada...", nastavio je iako ovaj put nije baš sasvim šaputao. ,,Da li se sećaš kada smo se igrali u krevetu i ja bih te vezao za ram?"
Skrenula sam pogled na lice koje me je proganjalo u noćnim morama zbunjeno jer se nisam sećala ičega sličnog. Nakrivio je blago glavu posmatrajući me kao da čeka da se setim, a ja nisam znala da li je ovo test i da li ću odgovoriti pogrešno ako kažem istinu ili da slažem da se sećam. Dok sam ga posmatrala kroz moj um je prošlo nekoliko nasumičnih slika i ja sam pokušala da uzmaknem jer sam se sada sećala. Nisam mogla da verujem da je moj um potisnuo sve ovo, nisam mogla da verujem da sam stvarno verovala da on nije toliko baš loš dok smo bili zajedno. On je bio monstrum, ja sam samo imala jako dobre odbrambene psihičke sposobnosti iako sam uvek osećala da nešto nije kako treba nisam se sećala zapravo najgoreg i uvek sam ostajala. Nasmejao se čim je znao da znam o čemu priča i poljubio me u kosu pre nego što je vratio pogled na Filipa kojeg ja sada nisam smela ni da pogledam.
,,Veži ga za stolicu i veži ga dobro i ako mu ostaviš prostora da se pomeri ubiću ga."
Skrenula sam pogled na Filipa koji je polako sklopio oči i klimnuo glavom dajući mi na znanje da uradim ono što mi je rečeno, ali ja sam znala da će ga Marko ubiti svakako. Marko nije želeo novac i Marko je znao da on neće otići odavde svakako i ja sam znala da to znači da ćemo svi umreti danas.
,,Nemam sa čime da ga vežem, samo nameštaj je ostao u stanu", objasnila sam, a Marko je uzdahnuo iznervirano i ja sam se već napela iščekujući udarac, pucanj, novu posekotinu na vratu...
,,U mom zadnjem džepu je konopac, veži ga", progovorio je kao da usput pokušava da se smiri jer nije želeo da popizdi i pobije nas odmah, očigledno mu to nije bio plan jer bi nas već ubio da jeste.
Uzela sam konopac i prišla Filipu koji je samo seo na stolicu bez reči i stavio ruke iza leđa. Čučnula sam iza stolice i pokušala da uradim ovo dobro iako sam se nadala da će Filip uspeti da se izvuče isto tako nisam želela da Marko misli da nisam ovo uradila kako treba, mada zaista nisam imala pojma šta radim.
,,Žao mi je, nemaš pojma koliko mi je žao", prošaputala sam lica sakrivenog iza njegovih leđa jer nisam mogla da verujem da je do ovoga došlo. Za sve sam ja bila kriva, da nisam lagala za Vanju, da sam samo bila poslušna, živela bih normalnim životom koji možda ne bi bio ispunjen i srećan kao ovaj, ali bismo barem svi bili dobro i sve bi bilo u redu.
,,Ne brini se, biće sve u redu", odgovorio mi je tiho, delovalo je kao da to zaista misli. Marko je prevrnuo očima i prišao nam kako bi proverio da li sam dobro vezala Filipove ruke, a onda još dodatno zategnuo konopac pre nego što me je vrhom pištolja gurnuo kako bih stala ispred Filipa. Prebacio je ruku preko mog ramena i hladno sečivo noža je bilo položeno na moj stomak navodno nehajeno, ali ništa što je on radio nije bilo slučajno i sve je bilo pretnja. Filipova vilica se stegla besno iako nije rekao ništa.
,,On tebi baš sve veruje, slepac. Siguran sam da misli i da je dete njegovo", progovorio je i nasmejao se na sav glas pre nego što se nagnuo blago ka Filipu ne skidajući ruku sa mene i nož sa mog stomaka. Mahao je pištoljem u Filipovom pravcu kada je počeo sa monologom.
,,Skoro mi te je žao da znaš i voleo bih da nisi ti tu uopšte već onaj koji je njoj jedino bitan, ali nisi imao sreće. Nemoj ovo da shvatiš lično, vezao sam te jer znam da ćeš ti verovati njoj ma šta ja rekao i da ćeš biti problem. Da sam ja birao ti ne bi bio ovde, ali kada si već tu onda ću da iskoristim to najbolje što mogu."
,,Ostavi ga onda ovde, nije mi bitan svakako. Otićiću sa tobom gde god hoćeš", slagala sam, a Marko me je pogledao nabranih obrva i frknuo razočarano iako se smešio.
,,Moraćeš da se potrudiš mnogo više da bi tako nešto upalilo", rekao je kao da kinji malo dete koje ga je slagalo da nije ukralo slatkiš, a onda se uozbiljio i klimnuo glaovm u Filipovom pravcu. ,,Reci mu istinu, želim da jednom u životu kažeš istinu jer ti ne znaš da radiš ništa drugo osim da lažeš."
,,U redu je Saša, znao sam svakako da je dete Vanjino. Nije mi bilo bitno dokle god si sa mnom", progovorio je Filip iznenadivši me jer je delovalo kao da on ovo zaista misli. Marko se zakikotao zadovoljno i cimnuo glavom u Filipovom pravcu oduševljen onime što je Filip rekao.
,,Nije glup koliko sam mislio da jeste, samo je zaljubljen, a to mogu da razumem", prokomentarisao je i klimnuo glavom oduševljeno, a onda je skrenuo pogled na Filipa. ,,Razumem te savršeno jer sam i ja znao da je bila sa njime. Video sam slike u njenom telefonu kada je otišla na Wc, pročitao poruke i onda me je pogledala u lice i rekla da nije sa njime i da to nije onako kako deluje da jeste. Priznaću ti da si ti možda pametnije postupio od mene, drži prijatelje blizu, a neprijatelje bliže i sve to. Nisam trebao da joj zabranim da se viđa sa njime, tu sam pogrešio jer tako nisam mogao da nadgledam situaciju koliko si ti sigurno mogao, ali ti onda sigurno bolje i od mene znaš koliko njih briga za to po kome gaze dokle god oni dobiju ono što žele. Ne treba meni tvoj novac, njima treba. Čak imaju i rezervni plan sa tvojom sestrom za slučaj da sve ovo sa tobom propadne."
Filip nije ni gledao Marka koji je govorio, gledao je mene i ja sam iskreno morala da spustim pogled jer je to bila jedina stvar koju Filip nije znao, nije znao da jesam bila sa Vanjom jer nisam bila sigurna da bi čak ni on to razumeo. Marko je zato uživao u očiglednosti toga da Filip nije znao i uzdahnuo zadovoljno.
,,Hajde slaži ga i reci mu da nikada nisi bila sa Vanjom, ako sam ja već i lud i umislio sve ostalo reci mu da nisi bila sa Vanjom jer znam da jesi."
Sve u meni je govorilo da ćutim, da ne kažem ništa jer ne smem slagati, a ne želim reći istinu jer ću pokušati da je opravdam.
,,Saša da li si bila sa Vanjom?", pitao me je Filip molećivo jer je želeo da mu kažem ne, a ja sam se ugrizla za unutrašnjost usne pre nego što sam mu dala odgovor.
,,Tehnički odgovor je da, ali je zapravo odgovor ne", podigla sam pogled na Filipa koji je skrenuo pogled ka terasi na momenat pre nego što je pogledao moje lice toliko razočaran onime što je čuo da sam osetila kako suze mile niz moje lice. Nisam iskreno ni želela da preživim ovo jer nisam želela da se sećam ovog razočarenja na Filipovom licu.
,,Trebala si mi reći, razumeo bih", promrmljao je tiho iako nije morao da govori tiho, ako ga ja čujem čuje ga i Marko koji je uživao u svakoj sekundi ovoga.
,,On je mnogo bolji glumac od tebe", prošaputo je Marko na moje uho i ja nisam imala pojma o čemu on priča jer Filip nije glumio ovo, možda samo taj deo kada je rako da bi imao razumevanja.
,,Da li je dete stvarno Vanjino?", pitao me je Filip odjednom besno, kao da je sada tek uopšte pomislio da zaista postoji ta mogućnost i ja sam želela da odmahnem glavom jer je to bila istina, ali sam želela da ga spasem i da on popizdi jer samo tako će ga Marko ostaviti na miru i otići odavde zajedno sa mnom. Spustila sam pogled i slegnula ramenima.
,,Ne znam", to je delovalo verovatnije nego da kažem da je Vanjino jer čak i da sam bila sa obojicom ne bih mogla znati čije je, to je bila moja logika i upalilo je jer je Filip opsovao besno. Trgla sam se iznenađena besom u njegovom glasu jer nikada nije bio besan na mene, nije nikada bio besan inače, ali ovo je steglo moje srce i ja sam bila na ivici da se raspadnem i rasplačem i udarim Marka koji me je naterao da ovo kažem, pa neka onda on ubije mene. Samo što nisam smela da dozvoli da povredi Anju i zato nisam smela da dozvolim da povredi mene.
,,Sada kada nam je svima jasno na čemu smo i kada nema više laži između nas vreme je da izvadim to dete iz tebe i da ti i ja napustimo ovaj grad zauvek", rekao je Marko i ja sam pokušala da uzmaknem, ali me je prigrlio čvrsto uz sebe. Filip se otimao na stolici, ali ja nisam toga ni bila svesna jer je sečivo prešlo preko mog stomaka dok sam se ja otimala iz Markovog stiska i ja sam uradila prvo što mi je palo na pamet, a to je da sam ga šutnula u međunožje jer on neće taći moje dete makar ubio i Filipa i mene i time i naše dete, ali on neće taći moje dete. Pustio me je i zateturao se blago u nazad i ja sam gledala u neverici kako se ispravlja i strelja me besnim pogledom. Moj um je prosto pukao jer se previše stvari dešavalo odjednom, držala sam moj stomak čvrsto kao da mogu da ga zaštitim tako. Filip je skakao u stolici sve dok noge od stolice nisu popustile pod njime i Marko ja skrenuo pištolj ka njemu ne skidajući pogled sa mene ka kojoj je držao uperen nož.
,,Načini još jedan korak i kunem ti se da se više nećeš pomaći", pretio je Filipu koji nije slušao. Ruke na mom stomaku su se stegle čvrsto kada je pištolj opalio i ja sam zakoračila ka Filipu koji se srušio na zemlju.
,,Da li želiš da prođeš isto?", siknuo je Marko besno i ja sam ostala zaleđena u raskoraku dok sam gledala Filipa na patosu. Podigao je pogled ka meni i uspeo da napravi grimasu od osmeha i namigne mi, a ja nikada u celom svom životu nisam bila zbunjena više nego što sam bila sada.
,,Trebao sam te ubiti kada sam imao priliku", moje oči su same pletele ka izvoru glasa i ja sam sada bila stopostotno sigurna da se ovo ne dešava stvarno. Vanja je stajao na vratima dnevne sobe sa pištoljem u ruci i ja sam manje verovala u to da vidim Vanju kako drži pištolj nego da je Marko upucao Filipa. Marko se nije okrenuo ka Vanji, zgrabio je moju ruku i okrenuo me tako da sam stajala ispred njega, usput je isekao moju podlakticu jer me je zgrabio rukom u kojoj je držao nož, nož koji je odmah prislonio na moj vrat preteći Vanji, bila sam sigurna da je pištolj uperio ka Filipu koji je pokušavao da se dovuče do nas.
,,Ubiću ga ako ne spustiš pištolj", pretio je Vanji koji je frknuo i nasmejao se ne pomerajući se.
,,Misliš da mene boli kurac za njega, ubi ga i tako ćeš osigurati da ja ne odem u zatvor kada ubijem tebe. Pusti Sašu", smejao se sve vreme dok nije rekao poslednje dve reči mrtav ozbiljan. Nož je nestao sa mog vrata i našao se na mom stomaku, a pištolj je bio sada na mojoj slepoočnici jer je Marko izgleda poverovao Vanji da ga nije briga za Filipa i Vanja je stegao vilicu besno jer izgleda je stvarno mislio ono što je rekao i nije mu se svidelo to što su njegove reči izazvale.
,,Prvo ću da ubijem tvoje dete, a onda i nju", prosiktao je Marko, a ja sam na momenat samo spustila pogled na Filipa jer sam postala svesna da se on ne kreće. Bila sam uverena da je Marko skrenuo pištolj na mene jer je Filip umro i moje celo biće je bilo na granici svesti kada sam ga videla kako leži dok se oko njega širila lokva krvi. Govorio mi je nešto delujući kao da je na granici da se onesvesti i ja sam paničila jer ako se onesvesti umreće, moramo ga držati pri svesti, ali onda sam shvatila šta mi govori. Pustila sam moje noge da popuste pod mojom težinom i pala na pod grleći stomak jer sam osetila posekotinu koju sam zadobila dok sam padala, a već sledeće sekunde sam čula pucanj i odahnula kada je Marko pao na mene. Nisam videla ništa i nisam bila svesna ičega dobrih deset sekundi kada sam čula da Vanja i Filip pričaju užurbano. Filip je uveravao Vanju da je on dobro i da skine Marka sa mene. Kada je težina Markovog tela nestala sa mojeg ja sam uspaničeno počela da puzim dalje od mesta na kojem sam bila. Kada sam došla do zida okrenula sam se i skupila kao malo dete rukama i nogama štiteći stomak.
,,Saša sve je u redu, gotovo je. Sve je u redu", čula sam Filipov glas i pokušala da ustanem na noge, teturala sam se ka njemu i usput skrenula pogled na Vanju koji je bio toliko bled da sam se plašila za njegovo zdravlje, stajao je piljeći u Markovo telo. Čim se moj pogled našao tamo moj stomak se podigao i ja sam povratila. Vanja je zakoračio ka meni, Filip je pokušao da ustane na noge, a ja sam spustila pogled na moju haljinu i gledala krv koja se slivala niz moje butine.
,,Sranje."