Devojka u pidžami ✔️

Devojka u pidžami 22

22

Niko nije pominjao incident jer su oni mislili da ja ne želim da pričam o tome, a istinu za volju nisam ni želela. Pretvarala da nisam ništa čula i kada su rane na mojjo ruci zarasle i zaboravila na to jer mi niko ništa nije ni napomenuo, a oni su se pretvarali da nisu zabrinuti za mene. Leto je prošlo i ja sam navikla da živim sa Filipom i Vanja je navikao da dolazi tamo na kafu ili ja kod njega, a Filip nije mogao da se navikne da ga čekam kući uvek jer je svaki put morao da proverava da li sam tamo. Kada sam otišla na fakultet u septembru da upišem poslednju godinu rekli su mi da su konačno priznali neke predmete sa visoke škole i takođe mi rekli da mi je preostalo samo tri predmeta da odslušam. Upisala sam fakultet u drugom semestru prve godine i nagurala sve predmete, a kasnije sam ih samo gomilala i čistila, nisam mislila da će mi ostati samo tri predmeta za ovu godinu. To je značilo da neću morati na predavanja, ali neću dobiti diplomu do kraja godine. Sve to je unačilo da mogu da radim samo kao konobarica u kafiću blizu fakulteta i nastavim da zarađujem, a da Filip i Vanja nikada ne saznaju. Filip jeste bio u pravu i možda nije bilo potrebno da mi vrati stan kako bih se osećala komotno da mi on plaća nešto, ali bilo je potrebno vreme svakako. Do tada ja ću raditi koliko mogu, a vlasnik malenog kafića, iako mi se čovek nije sviđao, se oduševio što je našao nekoga da mu radi od ponedeljka do petka pre podnevnu smenu jer je uglavnom zapošljavao studente, a studenti su tada imali predavanja iako su oni bili mušterije koje sam služila najviše. Tara i Lana su svaku pauzu provodile sedeći za šankom kod mene i možda su mi zavidele što ne moram na predavanja, ali mi nisu zavidele što moram da radim, iako nisam ni to morala. Nedostajaće mi bleasve Tara i Lana, ali one su odrasle zajedno i bile su veoma razmažene i detinjaste da bi mogla zamisliti da se družimo nakon fakulteta, svejedno se one neće zadržati u ovom gradu i zaboraviće moje ime posle dve godine.

Uspela sam moj tajni posao da sakrijem od Filipa i Vanje dva meseca pre nego što sam ih videla kako zajedno dolaze i sedaju za sto u ćošku pola sata pred kraj moje smene. Nisu se javili kada su ušli iako to ljudi obično rade čak i kada me ne pogledaju. Vanja je podigao ruku i pokazao mi da dođem i ja sam znala da nisu slučajno zašli ovde, znali su šta radim i zato sam uzdahnula iznervirano pre nego što sam prišla njihovom stolu.
,,Šta želite da popijete?", pitala sam namrgođeno.
,,Možeš ti to mnogo lepše i ljubaznije Saša, ne želiš da se žalimo tvom poslodavcu. Kakav je to ton?", prekoravao me je Vanja ne podigavši pogled na mene. Obojica su čitali meni i tražili ono što su želeli da piju. Ni jedan ni drugi me nisu pogledali ni jednom, dakle znali su da krijem ovo od njih.
,,Ja ću jednu irsku kafu, čašu ceđene pomorandže i molim te donesi mi današnje novine jer želim da vidim da li piše na naslovnoj strani zašto ovo kriješ od nas, hvala ti", osmehnuo mi se Filip ljubazno i posmatrao moje lice trepćući kao nevinašce, a ja sam prevrnula očima pre nego što sam skrenula pogled na Vanju koji me je gledao jednako kako i Filip.
,,Ja ću kapućino i kolu i jedno podsećanje na razgovor u kojem sam rekao da nećeš raditi kao konobarica."
,,Odmah se vraćam sa vašom pićem", procedila sam kroz zube besno i pošla ka šanku mrmljajući sebi u bradu besno ceo put dotle. Želela sam obojici da pljunem u kafu, ali nisam to mogla uraditi bez da me moj poslodavac ne vidi, zato sam radila svoj posao i odnela im njihova pića čim sam završila sa njihovom pripremom.
,,Ako vam treba još nešto zovite me", osmehnula sam se kiselo i gledala ih kako klimaju glavom.
,,Hvala ti, veoma si ljubazna, baš nam se sviđa ovo mesto", odgovorio mi je Vanja smešeći se zabavljeno i ja sam već osećala nervozu jer mi nije promaklo ono što je time želeo da kaže.
,,Da, mislim da ćemo od sada ovde dolaziti na pauzu za kafu", zato je Filip rekao ono što je Vanja prećutao i ja sam prebledela.
,,Nećete", prosiktala sam nakon što sam se naslonila sa obe ruke na njihov sto i spustila moje lice na visinu njihovih.
,,Oh, mislim da nam ne možeš zabraniti. Ti radiš šta hoćeš, možemo i mi, a možda dovedemo i Teu i Elu sledeći put", vratio mi je Filip ne skidajući glupi osmeh sa lica.
,,Ne razumem zašto pravite problem sada oko ovoga, a nije bio problem da čuvam Olega preko leta", uzdahnula sam poraženo jer nisu mi morali ovo raditi.
,,Ne razumem zašto praviš problem oko toga da trošiš moj novac, a nije ti problem da živiš sa mnom i da planiraš da se udaš za mene", vratio mi je Filip bez da je morao da razmisli o odgovoru, a Vanja je bez reči samo klimnuo glavom.
,,Neću biti trofej žena, želim da zarađujem za sebe i ti to dobro znaš", odgovorila sam mu, a on je klimnuo glavom sa razumevanjem i izvadio fasciklu na sto i predao mi je.
,,Nećeš biti ni konobarica jer je nekome taj posao potrebniji nego tebi koja to radiš iz inata. Prepisao ti je stan", objasnio je i ja sam podigla fasciklu u neverici. Naravno da nisam želela da radim ako to nije bilo potrebno, pogotovo ne posao koji je bio naporan kao ovaj, ali sam radila to jer nisam mogla ništa drugo. Podigla sam fasciklu i zagrlila je čvrsto uz grudi. Gledala sam naizmenično Vanju i Filipa u neverici, a oni su sinhronizovano klimnuli glavom i nasmešili se. Spustila sam fasciklu na sto i prvo izljubila Vanjino lice, a odmah potom i Filipa koji se nakašljao kako bi mi skrenuo pažnju na to da je i on ovde dok sam ljubila Vanju. Damjan me je opominjao iz šanka jer ja nisam puštala Filipovo lice sigurno pola minuta, a kada me je već počeo nervirati pokazala sam mu srednji prst pre nego što sam se ispravila i okrenula ka njemu.
,,Odjebi Damjane, dajem otkaz", rekla sam i spustila se na stolicu kraj Filipa koji se nasmešio i jednom podigao obrve u Damjanovom pravcu.
,,Ne možeš tek tako dati otkaz, neću ti isplatiti ovaj mesec bez otkaznog roka i neću ti dati preporuku", vratio mi je Damjan suzbijajući bes koji je sigurno osećao.
,,Zadrži platu kao bakšiš za kafu koju ćeš mi sada skuvati, a za preporuku me tačno zabole dupe."
,,Iskreno nisam očekivao da će ovo proći ovako dobro", prokomentarisao je Filip i zagrlio me oko struka dok me je Vanja odmeravao sumnjičavo.
,,Nije histerisala za stan i nije nas izbacila iz kafića, nešto definitivno nije kako treba."
,,Čula sam vaš razgovor kada sam previjala ruku i zaboravila na to iskreno. Nisam rekla ništa jer ne mogu odlučivati za vas i jer se ne radi samo o meni uvek iako ste me razmazili dovoljno da mi je glava kao balon. Hvala vam što radite sve ovo za mene", objasnila sam i nasmešila se iako sam bila na ivici suza jer niko ne dobije jednu ovakvu osobu u životu, a kamoli dve.
,,Da li to znači da ćeš konačno doći da vidiš gde radim?", pitao je Filip bez komentara na sve što sam rekla i ni on ni Vanja nisu morali reći ništa jer da jesu ja bih se rasplakala, a svi smo znali ko šta oseća i bez toga. Što se tiče Filipovog iskorištavanja situacije i mog pada tvrdoglavosti, možda bih i dalje insistirala na tome da ne želim da znam, sigurna sam bila da ne bih trebala znati, ali on je želeo da ja vidim gde on radi, a ja sam želela da on dobije sve što želi i želela sam da mu pokažem da jesam ponosna na sve što on radi zato sam klimnula glavom iako sam se mrštila.
,,Ko si ti i šta si uradila sa Sašom?", pitao je Vanja ovo izlizano pitanje i ja sam prevrnula očima.