Devojka u pidžami ✔️

Devojka u pidžami 17

17

Stajala bi ispred vrata sigurno pet sati, ali posle samo par minuta Mo je počeo da laje i ja nisam imala gde da se sakrijem. Podigla sam ruku da pokucam pitajući se kako sam uopšte dospela ovde, sve mi je bilo zamućeno sada. Nisam stigla da položim šaku na belo drvo jer su se vrata već otvorila i ja sam zinula da ga pozdravim, ali je on je zgrabio moje lice i poljubio me dok sam ja stajala zbunjeno, obe ruke su mi pale kraj tela. Šta se dešava? Kako se ovo desilo? Gledala sam ga zbunjeno kada je odvojio svoje usne od mojih i pustio moje lice. Nije rekao ništa, samo me je gledao kako stojim ovde krajnje zbunjena onime što se upravo desilo. Prešao je pogleodm preko moje kose i nasmešio se na momenat zadovoljno. Mo je istrčao na hodnik i skakao oko mojih nogu iako nisam mogla da spustim pogled na njega, nisam mogla da odvojim moj pogled od Filipovog lica i nisam se odledila sve dok nisam osetila kako mi nešto toplo mili niz nogu. Spustila sam pogled i treptala zbunjeno, a onda sam se nasmejala.
,,Mislim da mi se Mo ispišao na nogu od sreće" kako sam izgovorila njegovo ime tako je počeo da ispušta neke tužne zvuke dok je pokušavao da privuče moju pažnju i ja nisam izdržala sagnula sam se ka njemu i dohvatila ga. Bacakao se kao riba na suvom i mahao repom, a pre nego što sam uspela da se ispravim Filip me je podigao i uneo u stan bez reči.
,,Sve mi kapa sa noge Filipe, kapa ti po celom stanu", prokomentarisala sam čisto da bih nešto rekla jer on nije još uvek rekao ništa dok me je nosio u dnevnu sobu. Spustio me je na šank stolicu i ja sam odmah spustila Moa na šank i pustila ga da mi liže kosu i obraz jer sam bila fokusirana na Filipa koji se šetao ispred mene nervozno.
,,U redu, ovako", počeo je i podigao prst kao profesor koji će početi predavanja, a ja sam nesvesno skupila šake u svoje krilo i posvetila mu svu svoju pažnju.
,,Videla si Hanu onaj dan i mislila si da je ona moja ćerka. Da li grešim?", skrenuo je pogled na mene samo toliko da vidi da odmahujem glavom, a odmah potom je nastavio da se šeta.
,,Ali to nije sve jer se sećam da je i Sara bila tamo. Videla si mene sa Hanom i videla si da se pozdravljam sa Sarom. Da li grešim?", okrenuo se ka meni i svaka emocija je nestala sa njegovog lica, a ja sam skupila usta i spustila pogled pre nego što sam odmahnula glavom.
,,Da li si ti stvarno, ali stvarno umislila da ja imam ženu i dete?", zakoračio je ka meni i podigao moje lice, Mo mu je bio zahvalan jer je nastavio gde je stao, samo je sada lizao i moje suze jer ja nisam znala kako drugačije da odgovorim.
,,Da li ti znaš koliko puta sam prelazio u glavi preko svakog našeg razgovora, preko svega kako bih razumeo gde sam pogrešio? Da li ti znaš kroz koji pakao ja prolazim sve ove mesece jer si ti toliko tvrdoglavo umislila nešto što nema ni najmanjeg smisla?", pitao me je i namrštio se tužno, a ja sam zinula da objasnim da ima smisla, imalo je smisla. Ne bih odbacila sve da nije imalo smisla. Nisam stigla da kažem išta jer je Filip odmahnuo glavom i prislonio prst na usta.
,,Siguran sam da si ti našla neki smisao u tome, ne zanima me."
,,Znam, žao mi je", prošaputala sam, ali on je uzdahnuo besno i odmahnuo glavom.
,,Zanima me samo još jedna stvar i neću te maltretirati više, obećavam", rekao je i udahnuo duboko, a ja sam klimnula glavom i šmrcala boreći se sa jecajima. ,,Da li stvarno postoji taj Petar? Znam da je onaj prvi izmišljen, ali prošlo je četiri meseca gde si ti mislila da ja imam ženu i dete... Sada možda stvarno postoji neki Petar."
,,Petar je Olegov tata, to mi je ime prvo palo na pamet", slegnula sam ramenima jer je to bila istina.
,,Neko drugi?", pitao me je i podigao obrve, a ja sam prevrnula očima umesto odgovora.
,,Da je ikada postojao neko drugi tvoje poruke ne bi stizale na moj telefon", moj odgovor ga je naterao da se ugrize za usnu kako se ne bi nasmejao.
,,Znači ja sam bio muška svinja koja je krila od tebe ženu i malo dete, ali ti me i dalje nisi blokirala", prokomentarisao je, a ja nisam imala šta da kažem na to osim istinu.
,,Ma koliko da sam mislila da je sve bila laž bio je to moj srećan kraj i nisam mogla da zatvorim tu knjigu nikako."
,,Ti ono što si uradila zoveš srećan kraj?", pitao me je zbunjen mojim izborom reči.
,,Mi, ti i ja", mahala sam rukom praveći njome putanju između nas dvoje. ,,To što smo bili zajedno je bio moj srećan kraj. Srećan kraj u svim pričama zapravo znači samo početak i znaš da su živeli zauvek srećno i zajedno. Mislila sam da si mi ukrao moj srećan kraj, mislila sam da je moj srećan kraj bio laž, sva četiri prekratka meseca mog srećnog kraja. Obrisao se taj deo kada kažu i onda su živeli srećno i zajedno do kraja života", objasnila sam najbolje što sam mogla i gledala ga kako klima glavom sa razumevanjem konačno.
,,Da li ti hoćeš možda da se udaš za mene? Da li mogu da dobijem ja moj srećan kraj nazad?", pitao je odjednom i ja sam se ispravila iznenađeno.
,,Kako smo došli od toga da si ljut na mene do ovoga?", pitala sam nemoćna da se zaustavim, nisam mislila ovo reći na glas.
,,Nisam bio ljut na tebe, slomila si mi srce i ostavila zbog drugog, ali nisam bio ljut na tebe. Znam da misliš da ćeš usrati sve i znam da si nesvesno sama našla izgovor i način da prekineš sve pre nego što do toga dođe, ali ja... Ja te volim Saša i to što si nekim čudom danas bila manje tvrdoglava nego inače i pričala uopšte sa mnom je možda jedina prilika koju imam jer već kada odeš kući ćeš sebe ubediti da zaslužujem bolje, da ćeš opet usrati sve, da ti ne zaslužuješ da ti oprostim... nemam pojma šta ćeš misliti, a ja ne želim da večito strepim od toga, ne nakon onoga kroz šta sam prošao ovih par meseci. Ljut sam što misliš toliko loše o sebi, ljut sam što nisi sigurna u sebe i u to da te volim i da zaslužuješ najbolje. Da, jebeno sam ljut, ali ne na tebe. Mrzim ga, nemaš pojma koliko ga mrzim zbog svakog ožiljka koji nosiš na tvom telu, ali još više ga mrzim zbog ožiljaka koji se ne vide golim okom. Mrzim ga onako kako nisam mogao da verujem da je moguće mrzeti nekoga, pogotovo ne nekoga koga nisi nikada upoznao iako imam osećaj da ga poznajem jer ga vidim u svakoj tvojoj nesigurnosti i voleo bih da postoji način da uništim taj deo njega koji te i dalje maltretira."
Uzdahnuo je kada je završio ovaj predugačak govor, a ja sam treptala kao izgubljena srna jer ja nisam nikada do sada razmišljala na ovaj način, nisam mogla ni da pomislim da on razmišlja na ovaj način.
,,Nisam mislila da... Pričala sam sa Vanjom preko telefona i nasmejala sam se nekoj šali kada me je udario toliko jako da me oborio na pod", počela sam bez ikakve emocije u glasu, a Filip je treptao zbunjeno i odmahnuo glavom kao da želi da mi kaže da ne moram da mu ispričam ono što nisam čak ni Vanji ispričala do sada, rekla sam da se ne sećam. Nisam nikada do sada želela da ispričam ovo na glas, nisam ni sada to želela, ali Filip je morao ovo da čuje. ,,Šutao me je dok sam ležala na podu i ja sam se fokusirala samo na to što sam i dalje čula Vanjin glas koji me je dozivao iz mog telefona. Kada se veza prekinula podigao me je i seo me je na moju stolicu i nazvao me svakim pogrdnim imenom koje možeš da zamisliš, između svake reči me je udario. Napuklo mi je rebro, vilica mi je bila naprsla, slomio mi je nos, nekoliko koščica u tabanima, nekoliko koščica u mojim šakama, izbio mi je nekoliko zuba i između svega toga ja sam gubila svest od bola i dolazila sebi bez da je on prestao i jednog momenta. Vanja je došao sa policijom iako ja nisam tada uopšte shvatila da su u pitanju policajci, nisam to shvatila čak ni nakon što su ga skinuli sa mene i pustili Vanju da mi priđe. Ništa me nije bolelo tada, Vanja je bio tamo i ništa nije moglo da me povredi više. Kasnije sam tek shvatila ono što je uradio tada, zato ću ti ispričati kako je bilo, a ne kako sam ja to doživela. Vanja me je poljubio u nos, ali Marko to nije mogao da zna, a policajci nisu držali Marka koji je zgrabio Vanju i udario ga samo jednom. Taj jedan udarac me je boleo više nego sve što je meni uradio. Samo što Vanja nije bio ja i Vanja je to želeo jer je želeo izgovor da ga sme udariti pred policijom. Nije mu uradio ni stotinu onoga što je Marko uradio meni, a policajci su ga pustili sve dok nije postalo ozbiljno pre nego što su mu rekli da je dosta bilo. Sledeće čega se sećam jeste da sam se probudila u bolnici..."
Odlutala sam u mislima i trgla se kada je Filip položio svoj dlan na moj obraz. Pročistila sam grlo i namrštila se jer nisam želela da vidim ovaj izraz na njegovom licu.
,,Nemaš razloga da ga mrziš, nemaš razloga da misliš na njega uopšte jer on mi neće uništiti kako se osećam prema tebi, ne može, ne dam. Nisam ti ispričala ovo kako bi me ti sažaljevao ili mrzeo njega još više, ispričala sam ti ovo jer ti želim reći da sve to, sve što je on uradio i sve što sam preživela nije ništa naspram ova četiri meseca koja sam provela misleći da me ti nikada nisi ni voleo."
Završila sam konačno i gledala Filipa koji je pokušavao da prihvati sve što sam mu rekla. Nije rekao ništa, raširio je ruke i ja sam raširila moje jer nisam verovala mojim nogama trenutno, a on je izgleda razumeo jer je prišao on meni i zagrlio me čvrsto oko ramena, ja sam njega zagrlila i rukama i nogama i nisam planirala da ga pustim više ikada.
,,Možda ne mogu reći da razumem ono kroz šta si prošla, ali mogu da ti kažem da savršeno razumem ovaj poslednji deo", prošaputao je i poljubio me u kosu dok sam ja skupljala hrabrost da mu kažem ono poslednje što sam mu želela reći, ono što će promeniti sve i zapečatiti moj život.
,,Da."
,,Šta da?" udaljio se kako bi gledao zbunjeno u moje lice.
,,Da, želim da se udam za tebe, da, vraćam ti tvoj srećan kraj i da, zaslužujem ja moj srećan kraj", rekla sam i slegnula ramenima jer je toliko trebalo biti očigledno. Zvučala sam uverena u svoje reči, rekla sam mu tačno ono što sam osećala i on nije rekao ništa. Gledao me je kao da sam izbila sav vazduh iz njegovih pluća, kao da nema jedne razumljive misli u njegovoj glavi.
,,Ozbiljna si, udaćeš se za mene?", pitao je u krajnjoj neverici, odmeravao je moje lice kao da pokušava da proceni da li se ja zajebavam. Ko bi se zajebavao sa tako nečime nakon svega što smo rekli danas?
,,Da li si ti stvarno mislio da ja nikada ne bih pristala na to?", pitala sam besno jer on je po svemu sudeći upravo to mislio.
,,Nisi htela da znaš gde radim, ne voliš da se voziš u mom autu, nisi htela da vidiš moju kuću, nisi htela da živiš u mom stanu i nikada nisi prešla preko toga da imam para... Da, stvarno sam mislio da nikada ne bi pristala na to da se udaš za mene i deliš sve to sa mnom", objasnio je i nasmejao se stidljivo.
,,Tvoju kuću?", pitala sam i moj glas je bio previše oktavi previsok, a on je zatvorio oči i uzdahnuo umorno. Mislila sam da je to njihova kuća, ne njegova, panika je već plivala kroz moje vene.
,,I još pitaš zašto sam mislio da nikada ne bi pristala na to da pola svega toga bude tvoje..."
Udahnula sam i izdahnula polako nekoliko puta kako bih se sabrala, a onda sam nastavila sasvim smireno.
,,Ne zanima me... Nije važno. Neću se predomisliti, ali ne želim ni da znam cifru. Mada moramo uraditi nešto povodom tvog stana ako stvarno misliš da ja živim ovde, ako misliš da iko živi ovde jer deluje kao da čak ni ti ne živiš tu. U protivnom moraćemo živeti u Vanjinom stanu."
,,Radi šta god hoćeš sa stanom Saša, kupiću drugi stan, kuću... brvnaru, živećemo u šupi ako ti tako želiš."
,,Nemoj preterivati molim te, volim tvoj stan, provela sam najbolji raspust ikada u ovom stanu."
,,Ako se ne varam sada je opet raspust... Da li želiš i ovaj da provedeš ovde?", pitao me je i namrštio se kao dete koje je pitalo nešto što ne bi smelo pitati.
,*Provela sam juče ceo dan na suncu, napila sam se sinoć i nisam spavala jer sam čitala tvoje poruke... Prvo mi treba tuš, pa kafa, pa onda raspust", nasmejala sam se i uštinula ga za dupe, na šta je on uzdahnuo zaprepašćeno i položio dlan na srce.
,,Stvarno si ženska svinja Saša", odmahnuo je glavom u neverici, ali me je posle dve sekunde prebacio preko ramena i odneo u kupatilo.
Čim me je spustio na pločice počeo je da svlači odeću sa mene, a ja, ženska svinja koja sam bila, sam svlačila sa njega njegovu odeću. Sreća pa je bilo leto i nismo imali mnogo šta da svlačimo jedno sa drugog jer sam mislila da ne mogu izdržati više ni stotinku sekunde taman kada više nije bilo ništa da se skine sa naših tela. Stajali smo čitava dva treptaja tako goli i gledali se u oči kada se on sagnuo da me poljubi, a ja sam u istom momentu skočila na njega i obgrlila ga rukama i nogama. Moja leđa su bila naslonjena na pločice pre nego što sam uopšte shvatila da se krećemo, a onda sam osetila vodu na svom licu, ali ništa nije moglo odvući pažnju od dela mog tela koje je slavilo svaki osećaj jer ni on nije izdržao više iako se on barem setio da pusti vodu. Mislim da sam tri puta napustila svoje telo i vratila se pre nego što je on pronašao svoj vrhunac i spuzao se na pločice zajedno sa mnom. Sklonio je kosu sa mog lica i poljubio me još jednom pre nego što je podigao ruku i uzeo šampon sa police, uzeo je moj dlan i iscedio šampon u njega, a onda je iscedio šampon u svoj dlan i počeo da masira moj skalp. Niko mi nije prao kosu, osim Marije pre par meseci, od kada sam bila dete, bio je to najbolji osećaj na svetu, ali nisam bila sebična, uzvratila sam uslugu. Ni on ni ja nismo progovarali dok smo prali jedno drugo kao da peremo sa nas protekla četiri meseca, delovalo je intimnije od onoga što smo radili pre nego što mi je iscedio šampon na dlan. Kada smo završili, ustali smo, obrisali se i umorali u peškire pre nego što smo otišli u spavaću sobu i legli u krevet.
,,Ne mogu da verujem da si ovde, pre samo par sati sam se probudio sam i bio uveren da ću se uvek buditi sam", progovorio je posle ko zna koliko minuta tišine.
,,Mogu da sredim da se nikada ne budiš sam i mogu da sredim da nikada više ne uđeš u prazan stan", nasmejala sam se i gledala kako mu se zenice šire iako je uspeo da održi izraz lica mirnim.
,,Ubiće me Vanja, ali da, jako bih voleo da mi rešiš ta dva problema, a mogla bi i da nastaviš sa terapijom što se tiče mog hroničnog bola", zatvorio je oči i izvio vrat, a ja sam se zakikotala pre nego što sam počela da mu ljubim vrat i ramena. Obožavala sam što se uvek naježio od mojih poljbaca u vrat.
,,Izljubila sam ti vrat, rešila probleme i pristala da se udam za tebe, mislim da si na sigurnom i da smeš da odeš na posao sada", nasmejala sam se i gledala ga kako se mršti jer jeste morao na posao, a nije želeo da me ostavi.
,,Da li želiš sa mnom? Bilo bi mi mnogo lakše kada bi te imao na vidiku stalno", predložio je navodno kroz šalu, ali nije se šalio i to me je rastužilo jer sam ja bila kriva što je ovoliko paničio.
,,Ne možeš me imati na vidiku stalno iako ni ja ne želim da se odvojim od tebe moramo naučiti da živimo u stvarnom svetu. Osim toga premorena sam, biću ovde i prespavaću ceo dan i ne moraš da razmišljaš o meni uopšte. Ne moraš da brineš što te čekam, ne moraš da brineš ako budeš morao ostati duže jer si kasnio, ja ću spavati u tvom krevetu i ti ćeš biti tu kada se probudim."