Devojka u pidžami ✔️

Devojka u pidžami 06

6

Vanja je prespavao nedelju, nije smeo da izađe iz svoje sobe kada sam ja bila u dnevnoj, znala sam da mu nije toliko loše već da ne sme da se suoči sa mnom. Imao je sreće što sam radila na seminarskom radu pa je mogao da izađe barem do kuhinje i kupatila. Takođe je imao sreće što ja nisam ni razmišljala o njemu, proveravala sam svoj telefon svake tri sekunde, ali nije bilo tamo ničega jer mu nisam opet dala moj broj. Hoću li se vijati sa ovim dečkom i sretati ga samo kako bih se izblamirala? Ako je tako ima da se napijem odmah posle predavanja i prošetam u spavaćaici gradom, sigurna sam da će on pronaći put do mog blama. Nisam mogla da prestanem da razmišljam o njemu ni na predavanjima, ni na pauzama. Glupi grupni projekat je zahtevao moju pažnju i bez obzira na to što sam radila sa Tarom i Lanom koje sam inače smatrala dobrim osobama za provođenje vreme na fakultetu danas ni to nije pomagalo.
,,Da je ne poznajem rekla bih da se zaljubila", trgla sam se na Tarin komentar i podigla pogled sa skripte u koju sam piljila zamišljeno. Obe su me posmatrale i po svemu sudeći pričale o meni već neko vreme čekajući da reagujem.
,,Nisam preterano spavala preko vikenda, seminarski rad i Vanja i sve to...", objasnila sam i popila malo kafe kako bih se dozvala svesti i prestala da živim u svetu snova.
,,Da ja živim sa tvojim Vanjim ja ne bih nikada spavala", dodala je Lana i uzdahnula čežnjivo, a ja umalo nisam povratila doručak koji sam utrpala u sebe nesvesno.
,,Prerano je da mi stavljaš te slike u misli", prokomentarisala sam i naježila se.
,,Da li će doći po tebe danas? Ponedeljkom uvek dolazi po tebe", ubacila se Tara, nalaktila se na sto i podbičila bradu na dlanove. Rekla bih da je bilo sve teže suzbijati mučninu, ali sam iskreno bila zahvalna što nisam ja bila tema.
,,Nemam pojma, ne budite toliko žedne. Ako vam se gleda Vanja dođite kod mene kada god hoćete, napraviću tarifu za kafe sa pogledom na Vanju. One bez Vanje su besplatne."
Odgovorila sam im dok sam kucala Vanji poruku da bi mu bolje bilo da dođe po mene.
,,Kolika je tarifa da ti ne budeš tamo?", pitala je Lana bez trunke srama iako se navodno šalila, znala sam da nije i ja sam prevrnula očima i zahvalila se Bogovima što me je Vanja zvao jer nisam morala da odgovorim na pitanje.
,,Da li je to Vanja?", pitala je Tara iste sekunde na šta sam prevrnula očima.
,,Dobar dan gospodine", javila sam se navodno formalnim tonom jer se pretvarao da se ne poznajemo proteklih dan i po.
,,Samo da znaš da Saša prodaje tvoje telo za sitne pare", proderala se Lana pre nego što je Vanja uopšte progovorio.
,,Ja sam već podigla pare iz banke", dodala je Tara brzo.
,,Da li da te pozovem kasnije?"
Mislim da sam pobledela kada sam čula pitanje, a Tara i Lana su konačno ućutale. Spustila sam telefon sa uha i proverila da li sam umislila Vanjino ime na ekranu, ali nisam. Čula sam da je nastavio da priča pa sam vratila telefon na uho.
,,... gde on radi da mu vratim telefon", čula sam kraj rečenice i sada jesam razumela, ali sam svejedno bila zaleđena.
,,Da li te zove Marko? Prekini vezu Saša i zovi Vanju da dođe po tebe odmah", Lana je već pružala ruke preko stola i uhvatila moj dlan nežno dok se Tara osvrtala oko sebe kao da bi ona prepoznala Marka kada bi ga videla. Odmahnula sam glavom jedva se pomerajući.
,,Filip je. Nisam mogao da otključam telefon, pozvao sam te direktno iz poruke koja se pojavila..."
,,Radi u M-tec. Mogu nazvati nekoga od njegovih kolega da mu kažu da izađe, samo mi reci kada možeš biti tamo", odgovorila sam kao robot. Šta nije u redu sa mnom? Juče sam ceo dan očekivala poruku od njega iako nije imao moj broj i sada me je nazvao i ja se ponašam kao debil. Opet. Kao i svaki put do sada zakikotao se na moje reči iako ovaj put nisam razumela zašto.
,,Nema potrebe, snaćiću se kao što sam se snašao konačno za tvoj broj. Nisi napisala kada treba da dođem po tebe?"
Tara i Lana su bile neverovatno tihe, mogla sam da čujem moje srce kako kuca u mom grlu. Onesvestiću se, da li se ovo stvarno, konačno dešava. Šta nije u redu sa njime da i dalje želi da izađe sa mnom?
,,U tri?"
,,Hm...", nastala je tišina od par sekundi. ,,Nisam siguran da mogu da stignem do tada... Čućemo se za sutra, preneću Vanji da te pokupi. Pustiću te da se vratiš svom... prodavanju Vanjinog tela? Zdravo Saša."
,,Zdravo...", odgovorila sam opijeno i spustila telefon na sto.
,,Ako samo pomislite da me pitate išta ukinuću vam Vanju", podigla sam prst ispred sebe i nasmejala se, a Lana i Tara su se zakikotale bez ijedne reči.

Vanja je u pola četiri došao po mene, poljubio me je u obraz, izvinio se i to je bilo sve. Bio je neobično tih ceo put do stana i ja nisam želela da se oseća baš toliko loše. Želela sam da pređemo preko ovoga jer sam želela da mu ispričam sve što se desilo, želela sam da skačem po dnevnoj sobi kao tinejdžerka koja se prvi put zaljubila, ali čak i kada smo ušli u stan Vanja je otišao direkt do frižidera i uzeo pivo. Sada sam se već ozbiljno brinula.
,,Ne ljutim se, ne moraš biti toliko nervozan", čak sam se i zakikotala nervozno jer je morao znati da me brine njegovo ponašanje. Skrenuo je pogled na mene i namignuo mi jednom pre nego što se spustio na trosed i podigao ruku iznad glave kako bi mi mahnuo da dođem, a ja nisam čekala. Smestila sam se u njegov zagrljaj, ispod njegove leve ruke dok je desnom držao pivo na usnama.
,,Nećeš verovati šta mi se desilo na poslu danas...", počeo je i nasmejao se na sav glas. Moja reakcija je bila da sam se trgla iznenađeno jer sam bila napeta do pre sekunde.
,,Moj momak iz lejzi bega ti je doneo telefon na posao?", pitala sam okrećući na šalu jer se ovo moralo desiti iako sam sumnjala da je to ono što je bilo toliko čudno. Sigurna sam da mu je Filip objasnio sve, tako da je morao znati da ja znam za ovo.
,,Filip Martinov... I ja sam poljubio njegovu sestru i potukao se sa njenim dečkom....", nastavio je i odmahnuo glavom u neverici.
,,Vi se poznajete od ranije? Znam da je neko od vas rekao da mu deluje poznato", nastavila sam jer je ovo bilo jedino objašnjenje. Možda su išli zajedno na fakultet, sigurna sam da imaju isto godina.
,,Nisam ga nikada pre upoznao lično, ali od njega zavisi ceo naš život", nastavio je i zakikotao se još jednom jer je sada skrenuo pogled na moje zbunjeno lice. ,,Bolje bi ti bilo da ga učiniš jako sretnim Saša. Obrij se i pročitaj par blogova, mogu ti i ja reći šta muškarci tačno vole jer ne smeš usrati ovo, ne nakon sranja koje sam ja napravio u subotu."
,,Vanja...", uhvatila sam njegovo lice u svoje dlanove i naterala ga da me gleda u oči jer je on izgleda prolupao. ,,Da li si ti na nekim drogama?"
,,Martinov... M-tec...", rekao je dve reči i podigao obrve čekajući moju reakciju, a moji dlanovi su skliznuli sa njegovog lica. Treptala sam u prazno.
,,Ja sam mislila da se šali kada je rekao da će mi kupiti bioskop", to je bilo jedino što sam uspela da prokomentarišem, a Vanja se počeo smejati kao ludak.
,,Nije smešno", sabrala sam se jer je jedno od nas dvoje moralo biti odrasla osoba u ovoj situaciji. Vanja se nije smirio sve dok ga nisam udarila preko ramena.
,,Kako nije smešno? Tražila si ga celo leto, ja ga nađem, poljubim mu sestru, istučem njenog dečka, vas dvoje pijete kafu ovde i moj telefon ostane kod njega... Trebala si videti Anitu kada je ušao u našu kancelariju i pozdravio se sa mnom, objasnio mi je da te je nazvao i tako saznao da sam tamo, dao mi je telefon i rekao mi da te pozdravim. Anita je bila bleđa od kreča, čak je i Kiki počeo da se smeje čim je Filip izašao. Smešno je jer je savršena slučajnost. Da nije tebe verovatno bih popio otkaz jer mu se može", objasnio je i dalje se smešeći, a ja sam polako gubila osećaj u rukama i nogama.
,,Mislim da ću da imam srčani udar... Šta da radim Vanja?"
,,Kako to misliš šta da radiš? Rekao sam ti šta da radiš, učini ga srećnim i naš život će biti mnogo lakši", namignuo mi je na kraju i podigao obrve par puta, a ja sam poželela da se vrati onaj zaštitnički nastrojen Vanja.
,,Ima moj potpun blagoslov da te nosi gde god hoće", podigao je obe ruke kao da se predaje, a ja sam se bacila na leđa i prebacila noge preko njegovog krila.
,,Nije fer... Toliko mi se svideo... Toliko je bio... Savršen. Ovo nije fer!", besnela sam i počela da se ritam nogama kao derište, ali me je Vanja brzo obuzdao kako bi sačuvao delove tela koji su njemu bitni.
,,Ja stvarno ne razumem o čemu pričaš. Bila si opsednuta njime celo leto, konačno ste se našli, stvarno deluje kao dobar dečko... Šta je problem? Ne šalim se sada, stvarno ne razumem. Mislio sam da ćeš biti srećna što si ga našla, ja sam čak i pijan znao koliko je bitno da ga upoznam, zbog tebe...", nestalo je osmeha i humora iz njegovog glasa i sa njegovog lica jer nije želeo da budem tužna, a bila sam. Mislio je da ću konačno izaći iz svoje ljušture, nadao se izgleda tome podjednako koliko i ja.
,,Daj Vanja... Šta ću ja sa Filipom M-tec Martinovim? Nemoj me zajebavati", prevrnula sam očima navodno iznervirano, ali sam se osećala kao prazan balon nakon svih nada koje sam ulila u ovo.
,,Da ideš u bioskop? Svakako si pristala na to već", osmehnuo se slabašno i zagolicao me. Prijalo mi je da se nasmejem na par sekundi pre nego što utonem nazad u svoju čauru, ovaj put će biti gore, jer sam videla svet van čaure i želela ga, ali...
,,Oboje znamo da ću ja usrati sve i oboje znamo da neću rizikovati tvoj posao, znam koliko voliš ono što radiš."