Svjetla velegrada

35. dio

Probudilo me sunce koje je udaralo kroz prozor direktno u moje oči. S mukom sam ih otvorila, a čim sam shvatila gdje sam i s kim sam nasmijala sam se. Nikola je čvrsto spavao. Tiho sam navukla roletne, voljela sam biti u zamračenim prostorijama. Nije ga to probudilo. Spavao je nasmijan. Vratila sam se u krevet i namjestila se na njegovim grudima. Gledala sam u plafon i duboko disala. Ovako se spokojno i sretno nikada nisam osjećala. Ali predstoji nam još jedan vrlo važan razgovor. Moraću ga upoznati i sa Dinom i Mustafom.

"Jutro, ljubavi.", rekao je promuklo.
Odgovorila sam mu i skinula ruku sa svog vrata.
"Razumem.", rekao je i ustao.
"Šta? Gdje ćeš?", pitala sam.
"Ono sinoć je bio trenutak. Dugovala si mi ovu jednu noć. Sada sigurno želiš da ideš.", rekao je.
"Ne. Da sam htjela završiti s tobom, završila bih još one noći kada si ti mene odbacio, ne bih spavala s tobom.", rekla sam.

Sjeo je i zbunjeno me pogledao.

"Ali imamo jedan vrlo važan razgovor.", rekla sam.
"Kakav to.", pitao je.
"Hoću da budeš maksimalno iskren. Ništa se ne sikiraj. Samo budi iskren.", rekla sam.

Klimnuo je glavom.

"Ko si ti zapravo? Šta radiš u životu?", pitala sam.
Krenuo je da kaže za fakultet ali sam ga prekinula.
"Reci mi iskreno, uredu je. Reci mi iskreno molim te. Hoću od tebe da čujem.", rekla sam.
"Ne studiram. Držim kockarnice s drugom. Nisam fin momak nego sam s one strane zakona, poduzetnik, što bi se reklo.", rekao je.
"Zašto mi to nisi rekao?", pitala sam.
"Kao da bi ostala sjediti s momkom koji ti kaže da je kriminalac.", odgovorio je.
"Ne bih. Ali onda te ne bih ni zavoljela, ne bi ni ti mene. Ne bi skoro poginuo.", rekla sam.
"A ovako sam te upoznao.", rekao je i nasmijao se.
"Veruj mi nizašta te nisam iskoristio, zato što si neiskvarena i poštena nisam ti hteo reći ko sam zapravo. Jer bi pobegla od mene, a to nisam hteo.", rekao je.
"Ti si Nikola poduzetnik, a ja obična studentica književnosti. Gdje je logika da se u mene zaljubiš?", pitala sam.
"Baš zato što nema logike, zato je ovako lepo.", rekao je.
"Jesi li svjestan da sam skoro umrla jučer kad sam te vidjela?", pitao je.
"A ja kad je Milan rekao da ideš na svoju svadbu. Malo je falilo, veruj mi, da krenem po svim svadbama u gradu da te tražim.", rekao je.
"Napila sam se na toj svadbi kao letva, samo da tebe zaboravim. Nisam mogla vjerovati da smo raskinuli.", rekla sam.

"Sada sve znaš, pa ću ti reći i ovo. Dok te nije bilo u Beogradu upao sam u neke probleme. Po celu noć sam pio često se i tukao. Malo je falilo da primim metak u glavu. I onda iz tog sveta skupih pića, lažnih drugova u kojima  svaka situacija može biti kobna ja dođem kući i nazovem tebe. Ti mi čitaš poeziju i delove nekih romana, pričaš mi o fakultetu i nekim stvarima koje ja ne razumem. Tako slatko zaspim, a dok te nisam upoznao nisam nikad ni spavao sam. Ili ostanem celu noć budan pa te slušam kako dišeš kad zaspiš.Kako da ostanem normalan kada balansiram između dva sveta? Još sam razmišljao ko te može uhvatiti ovde, a ja miljama daleko. Nerviralo me što ne igraš po mojim pravilima. Onakve kakve sam imao prije, bi da sam im samo ponudio da platim da dođu kod mene, za 5 minuta bile u autobusu, a ti nisi htela. Nerviralo me što si mi daleka. Nervirao sam sam sebe.", pričao je. Kao da se oslobodio nakon godina šutnje pa konačno progovorio.

"Milan mi je rekao da te nikad nije vidio da plačeš, a ne da patiš zbog žene. Kako sam te ja, obična djevojčica, uspjela toliko ubiti da skoro pogineš?", pitala sam.

"Moja devojčica.", rekao je i opet legao povlačeći i mene za sobom.

Dobro, makar smo obavili teži dio razgovora.

"I šta ćemo sad?", pitala sam.
"S čim?", pitao je.
"S nama.", odgovorila sam.
"Ako kažeš da nećeš biti opet moja devojka stvarno ću izazvati saobraćajnu nesreću." rekao je.